Stolarska radionica

Negde na netu sam naleteo na slicnu temu, i bas me je zainteresovala. Od dede mi je ostalo dosta alata, koji je poprilicno star, ali kvalitetan, a ne ovaj kineski, klestima ne mozes ni ekser da izvadis iz daske.
Da se vratim na pitanje interesuje me da li nekim hemijskim procesom moze da se skine rdja, kad kazem hemijskim mislim na nama dostupno, u radnjama, cini mi se da su spominjali neko ulje za kocnice UK2 ili tako nesto, pa me interesuje cime i postupak kojim se to radi.

P.S. Valjda sam potrefio temu.

Inace svaka cast za sajt, nadamo se da cete, za nams pocetnike, odgovarati na neka za vas verovatno malo glupa pitanja, ali treba i mi to da shvatimo, pa za koji mesec, godinu, sve zavisi koliko kome treba da shvati, da razmenjujemo iskustva i da se i mi ukljucujemo u diskusije. Pozdrav!

http://en.wikipedia.org/wiki/Electrolysis

Ako si vičan engleskom, pročitaj ovaj članak.Ako ne, da objasnim.

Ukratko, napuni jednu veću posudu vodom, odmeri jednu čašu od 1 deci soli i sipaj u vodu. Sačekaj da se so istopi što više moguće. Uzmi punjač za akumulatore i nemoj da ga uključiš dok ne postaviš alat koji je zarđao u vodu. Postavi "+" sa jedne strane posude a "-" sa druge. Uključi punjač. Beži što dalje.

Nakon nekog vremena, rđa će se slabije držati za metal, pa je možeš ukloniti čeličnom četkom. Ako ne uspeva, nastavi sa elektrolizom. Obriši i lepo naulji alat. Ovaj način je najefikasniji pošto se samo rđa skida sa oštrice dok čestice metala ostaju na svom mestu.


Drugi način je sa uljem sae 40 i brusnim papirom granulacije 300. Kod ovog načina ćeš skinuti i malo metala sa oštrice ili čega već, ali ako nisi spreman za elektrolizu, probaj ovo.

Inače, evo jednog linka da pogledaš kako to rade amerikanci.

http://www.woodmangler.com/Derusting/el ... sting.html

P.S.

Potrefio si temu.

Sajt je i stvoren za početnike kao što smo mi i za hobi stolare. Bogami, verujem da i oni "profi" stolari mogu da nauče ponešto.

P.P.S.

Verujem da bi deda bio (je) ponosan da vidi kako unuk počinje da se bavi predivnim zanatom.

Ovo sa elektrolizom je odlicna stvar, samo da nadjem punjac za akumulator i bacam se na posao, a odlicna stvar je sto se alat ne ostecuje, to mi je inace jako vazno, dzabe mi lep alat kad npr. turpija ne moze da sluzi svrsi, da turpija.

Hvala na odgovoru, inace deda, dok je bio ziv, imao je strpljenja da mi objasnjava razne gluposti, sad je vreme da usavrsim nauceno.

Pozdrav i bice jos ovakvih pitanja, valjda ce koristiti jos nekome, vidim da je puno ljudi pogledalo temu.

Skidanje rdje je jedno ali da bi taj alat bio upotrebljiv mora da ima ravne povrsine tj. da ga izbrusis i poliras.
A ako to vec radis onda skidanje rdje hemiom ili lepetrikom nema nikakve svrhe.
Moja preporuka ti je da ga izbrusis (poravnas) na tracnoj slajferici ili necem slicnom a zatim ispoliras.
Polirani alat vrlo tesko rdja. :-)

7 delova vode
1 deo sirćeta potopiš alat 7 dana ako je jako zarđao i duže.

Kupiš u farbari "Antikorozin" ili "Antirost" ili drugu tečnost sa sličnim imenom i namenom. Potopiš metal i pustiš da kiselina peni dok se tečnost ne umiri i smanji broj mehurića koji izbacuje. Antirost ti ostavlja szaštitni sloj na čeliku i omogućava pripremu za farbanje. To ti je za prvu pomoć.

Površine alata koje dolaze u kontakt s materijalom koji obrađuješ (na dletima, noževima i sl.) bi u nekom trenutku trebalo da obrusiš i ispoliraš, kao što reče nikola145. Sve površine koje treba da ostanu ravne, najbolje je da obradiš na tračnoj šmirgli. U zavisnosti od toga koliko je alat oštećen na oštricama, kreni s granulacijom od P80 pa ka finijem. P180 je dobra za predpoliranje, naročito ako je već malko istrošena i zaprljana.

Ne mogu da naglasim koliko je bitno da ne pregreješ obrađivani alat, te ga redovno umači u vodu ili alkohol. Temperatura treba da bude takva da se ne pojavi oksid na delu koji obrađuješ (žut, crven, plav, ljubičast, bledo žut itd. ) a poželjno je da alat ostane toliko hladan tokom obrade da uvek možeš da uhvatiš obrađivani deo rukom.

PS antirost košta oko 200 din/l a u njemu možeš da središ par kila alata, u zavisnosti od toga koliko je zarđao. umesto potapanja, može se naneti četkom. Posle upotrebe isprati vodom i DOBRO obrisati.

pjeskarenje po meni najbolja metoda...

Almirko wrote:pjeskarenje po meni najbolja metoda...

Jos da imas cime da peskaris.

To može da bude problem , inače ja svu pripremu za farbanje metla odradim pjeskarenjem, jel sa pijeskom se može doći - očistiti jako nepristupačne dijelove...

Ako imaš koga u svojoj blizii odnesi neka ti ispjeskari tako ti je najbolje dok uzmeš ta sredstva i vrijeme tu je to negdje..a kvalitet nemože porediti

Peskarenje dobro skine oksid, ali je problem sto i osteti povrsinu, ostavi mikro-krtere, trebalo bi se peskariti sa staklenim prahom a ne peskom> Stakleni prah povrsinu maltene poluispolira.
Skidanje korozije pomocu antirosta je najbolji nacin, posto antirost za sobom ostavlja gvozdje sulfat, koji joako dobro prijanja za povrsinu, pa je samim tim i stiti od dotoka kiseonika i dalje korozije.... postupak se inace zove "grundiranje"

zac wrote:Peskarenje dobro skine oksid, ali je problem sto i osteti povrsinu, ostavi mikro-krtere, trebalo bi se peskariti sa staklenim prahom a ne peskom> Stakleni prah povrsinu maltene poluispolira.
Skidanje korozije pomocu antirosta je najbolji nacin, posto antirost za sobom ostavlja gvozdje sulfat, koji joako dobro prijanja za povrsinu, pa je samim tim i stiti od dotoka kiseonika i dalje korozije.... postupak se inace zove "grundiranje"

Ne bih se složio sa "gvozdje sulfat" i sa "grundiranje"
Pošto je "antirost" ortofosforna kiselina tim postupkom se vrši fosfatizacija a ne grundiranje a na površini gvožđa umesto rđe (oksida) ostaje fosfat

Termin "grundiranje", odnosno "grund" se koristi za bilo kakav temelj. Recimo kada nanosis osnovu boju na dasku i to je grundiranje (pretpostavljam da je termin preuzet iz Nemackog).

Posto gvozdje fosfat u sustini predstavlja dobru podlogu, verovatno je odatle neko i upotrebio taj termin.

Koliko me secanje sluzi, antirost (sto je u sustini samo jedno od komercijalnih imena, kao imalin ili kaladont), je dolazio u dve varijante. Jedna je ova o kojoj prica feniks, koja je prevodila gvozdje oksid u gvozdje fosfat. Ali postojala je i neka drugacija hemija, koja nije davala stabilan sloj, vec ju je nakon zavrsetka reakcije trebalo oprati.

I jedna i druga varijanta su ortofosforna kiselina.
U početku je na svakoj flaši u uputstvu pisalo da se posle tretirawa MORA oprati.
To je bilo vremepoštenog rastvora.
Posle se "proizvođači" dosetili kako da pomognu svojim kupcima da se ne pate perući gvožđe.
Počeli da u flaše sipaju mnogo više vode (a manje kiseline) i sada se ne mora prati ali...
Sada je isto -namaži antirostom ili koka-kolom (pošto i u njoj ima ortofosforne kiseline).

Кажу да је више нема у Кока-Коли.

феникс wrote:Ne bih se složio sa "gvozdje sulfat" i sa "grundiranje"
Pošto je "antirost" ortofosforna kiselina tim postupkom se vrši fosfatizacija a ne grundiranje a na površini gvožđa umesto rđe (oksida) ostaje fosfat

Moja greska, jeste fosfat ne sulfat.... permutovao sam procese... :buga: