Skoro mi je žena zvocnula: "Kad bi mene šmirglao ko te tvoje daske, do sad bi imali obdanište"
Moraću "da joj objasnim neke stvari" 
No da se vratimo na temu: Å ta koristite, gde kupujete...
Za početak evo jedne uporedne tabele između evropskog i američkog sistema označavanja. Slika nije baš najpogodniji medijum, al poštno ne mogu da se prikače naprimer excel fajlovi, površće posao:
Naizgled šta ima veze koja šmirgla, uzmeš granulaciju koja ti treba i gotovo. E pa moje iskustvo kaže drugačije.
Pričamo o šmirgli za ručni rad, koja se kupuje ili na metar ili u listovima. Za mašinsku obradu koristim Festovu (pošto su njihove brusilice koje imam).
Od onoga što sam do sada probao, najbolje su se pokazali Norton, Klingspor i 3M. Uglavnom ih nabavljam na buvljaku, pošto tamo ima čika koji zaista ima dobar izbor (III red tezga 313).
Nijedna od ove tri koje sam naveo ne spada u jeftine (metar trake 12cm širine, Nortona ili Klingspora je 150Din, a list 3M-a 50Din). Medjutim kao i obično "ako ne platiš na mostu platićeš na ćupriji", skidaju daleko brže, i daleko manje se zapunjavaju tako da ustvari ispadnu jeftinije od "jeftinih".
Recimo upravo sam šmirglao neke bukove letvice prethodno obrađene tung uljem (slično kao laneno samo brže stvrdnjava), koje su delovi stalka za flaše. Prvo se sve uobičajeno obradi i ošmirgla do recimo finoće 400. Nakon toga se maže jako razređenim tung uljem (1:8) kako bi ono prodrlo što dublje u drvo. E sad trik je da se nakon sušenja vodobrusna šmirgla kvasi tung uljem i onda šmirgla komad. Na taj način fina strugotina koja nastane, meša se sa uljem i kada ono očvrsne, ta mešavina zapuni pore drveta.
3M-ova hiljadarka skida daleko brže nego Smirdeksova P600, a naravno ostavlja finiju površinu, to jest biće manje da se dorađuje (nakon ovoga ide jedna tura sa P1500, pa završno poliranje sa Rotenstone prahom, tako da na kraju uopste nema sloja na površini, kakav nastaje pri lakiranju, a drvo ima sjaj veoma sličan šelaku).
Sve u svemu umesto 2 sata i pola lista šmirgle posao sam završio za 20 minuta i sa jednim parčencetom od oko 4X4cm.
Druga stvar za šta upotreblajvam šmirglu je oštrenje alata. Pokazala se kao izuzetna za finalno izvlačenje oštrice (a sasvim dobro može da se upotrebi i za početna brušenja), pogotovu što je do kvalitetnih bruseva jako teško doći.
Recimo za finalno izvlačenje oštrice na rezbarskim noževima ili dletima, koristim hrom oksid 3M od 0.5 mikrona (odgovaralo bi otprilike oznaci P9000). No i 2000 ili 2500 sasvim dobro završava posao. Najbolji način koji sam do sada otkrio za upotrebu šmirgle kao materijala za oštrenje je da se uzme komad debelog stakla (preko 10mm) ili komad poliranog mermera (što teže to bolje), nakvasi se i preko njega stavi vodobrusna šmirgla. Voda iznenađujuće dobro drži šmirglu "prilepljenu" za tako glatku podlogu. Pri tom su staklo i mermer potpuno ravni, to jest nema udubljenih delova kakvi se javljau na brusnim kamenovima.
