maricaiivica wrote:Strukturalna sperploca bas i nije nesto sto bi ja koristio za deciji krevet. Ona se obicno izradjuje sa muf (melamin urea formaldehid) lepkovima kojima bas i nije mesto u krevetu. Znam, emisije su u dozvoljenim granicama ali nosic je suvise blizu...
A mi matori mozemo i da crknemo
Malo preterujete sa tom brigom za klince.
Sto kaze covek, 90% stvari u kuci, to jest 50,100... koiko vec kvadrata, je od univera, i sad cemo da pravimo problem za cetri daske, koje zajedno nemaju ni 1% toga.
I tako je vec decenijama.
Ne kazem da treba trpati svakakav otrov u kucu, al ako ne nameravas da izbacis sve ostalo... dzaba.
PUsti kalifornijance, oni su kompletno zastranili, i otisli u drugu krajnost.
Brans wrote:Upravu si za sve, ali ne mogu naci ovdje drvo ispod 11% vlaznosti, tako da nije za namjestaj bas. S druge strane kontam stol mi je od iverice, komoda za TV od iverice, kuhinja je iverica / mdf i jos 10 stvari, znaci mi smo konstantno okruzeni sa svim tim sranjima. 90% krevetica koje sam gledao su napravljeni od MDF-a.
...
Mozda je vreme da prestanes da unosis nove komade a mozda i ja malo preterujem...
Ja se stalno cudim ljudima koji cele zidove oblazu u to mleveno sra.e, a pride izvodjaci radova, po pravilu, uzimaju jeftiniju varijantu ploce kako bi bili povoljniji a i bolje zaradili.
Meni je ceo stan bio u univerima pre 15ak godina. Danas je ostao jos korpus jednog plakara i kuhinja. I to ce vremenom da izleti napolje
maricaiivica wrote:Strukturalna sperploca bas i nije nesto sto bi ja koristio za deciji krevet. Ona se obicno izradjuje sa muf (melamin urea formaldehid) lepkovima kojima bas i nije mesto u krevetu. Znam, emisije su u dozvoljenim granicama ali nosic je suvise blizu...
A mi matori mozemo i da crknemo
Malo preterujete sa tom brigom za klince.
Sto kaze covek, 90% stvari u kuci, to jest 50,100... koiko vec kvadrata, je od univera, i sad cemo da pravimo problem za cetri daske, koje zajedno nemaju ni 1% toga.
I tako je vec decenijama.
Ne kazem da treba trpati svakakav otrov u kucu, al ako ne nameravas da izbacis sve ostalo... dzaba.
PUsti kalifornijance, oni su kompletno zastranili, i otisli u drugu krajnost.
Bole, znas li kako mirise cist uf?
Bas kao kada nov univer uneses u kucu.
Da je zdravo, sigurno nije. Dal ce da pocrkamo...nemam pojma, gricka nas sve po malo, pa i to. Ja sam u fazonu da sta mogu, eliminisem.
Kolika vam je vlaga vazduha i temperatura na stovaristima? Po utisku Irska je porilicno vlazna, i tih 11% je ekvilibrijum, tj normalno stanje vlaznosti drveta u odnosu na spoljnu vlagu i tepmeraturu. Uneses dasku u prostor u kome ce biti, i ona ce se izjednaciti.
Ni po meni tih 11% ne bi trebalo da bude problem za krevet. Pogotovu sto nemas spojeva po sirinama dasaka, uglavnom su spojevi na endgrainu, a tako ti se i najmanje menjaju dimenizje.
12-14% je normalna vlaznost za gradjevinsku dasku na ovim prostorima (to sto su ove koje kupujemo bar 30% je druga prica).
8-10% je normalna vlaznost za stolarsku dasku, opet na ovim prostorima.
I to se menja u zavisnosti gde si. Nije isto dal si u Splitu ili na Pesteru.
Nije isto ni dal si u Sajlovu ili na keju.
A ja opet imam drugacije podatke, za stolarsku dasku vlaga kod mekih vrsta drveta da je dozvoljena od 10-12% a za tvrde vrste od 8-10%
edit: isto tako i kod tehnickih lista za farbe cesto stoji podatak o ovom procentu vlaznosti tj da je u tim granicama vlage najbolje nanositi farbu na povrsinu.
Last edited by Kole-Stolar on 24 Oct 2019 12:39, edited 1 time in total.
Sve je moguce, za nemoguce treba malo vise vremena !
Opet pocesmo nevezanu raspravu u pogresnoj temi. I o ovome smo vec milion puta raspravljali.
Ravnotezno stanje vlage u drvetu zaviusi samo od dve stvari. Temperature i procenta relativne vlage vazduha u prostoru u kome se nalazi. Vrsta drveta, to na koliko p-rocenata je prethodno bilo osuseno na to nemaju nikakvog uticaja.
Recimo, za Beograd, u 17:00 danas, sa 26 stepeni i 28% vazduha, ravnotezno stanje vlage u drvetu je na 5.76%. Naravno, svakom komadu drveta, u zavisnosti od velicine, vrste, zavrsne obrade trebace neko vreme da dostigne to ravnotezno stanje. Posto ce temperatura nocas da padne, a vlaga da poraste, tokom noci ce ravnotezna vlaga u drvetu biti drugacija.
Kada bi ova temperatura i vlaga bila konstantna, svaki ali bas svaki komad drveta bi imao ovakav procenat vlage.
Isto tako, danas popodne temperatura u Dablinu je bila 7 stepeni, vlaznost 81%, a ravnotezna vlaga u drvetu 16.81%. Kada se takav vazduh zagreje u nekom prostoru, bez dodavanja vlage (Nema stanara, biljki, kupatila) i temperatura mu se poveca na 21 stepen, ista kolicina vodene pare u vazduhu ce biti na 34% relativne vaznosti (Topliji vazduh moze da primi vecu kolicinu vodene pare pre nego sto ona pocne da se kondenzuje, sto je 100% zasicenja). Drvo, u tom prostoru ce dostici ekvilibrijum, ili stanje ravnotezne vlage na 6.76%. No kada dodamo disanje stanara, i ostale izvore vlage, ekvilibrijum ce biti na visem nivou.
Da sad skratimo teoriju. To sto je neko propisao odredjeni procenat vlage za drvo za stolariju ne znaci nista. Kada se drvo osusi na odredjeni niski procenat u susari, pa zatim skladisti spolja na stovaristu, ono ce posle nekog vremena doci u ravnotezu sa spoljnim uslovima. To za Irsku vrlko prosto znaci da je nemoguce kupiti dasku koja ima i 11% na otvorenom stovaristu. Zatvoreno, grejano stovariste je druga prica. Moze neko da insistira da mu je za stolariju potrebno 7-10% vlage, no to se nece desiti.
Naravno, iz mnogo razloga je dobro da drvo u susari bude spusteno na 8% bez obzira na ono sto se posle desi, ali da sada ne ulazimo u tu pricu. Nekada se namestaj pravio samo od daske koja je prirodno susena, i koja nije mogla da bude suvlja od onoga sto je moguce u prirodnoj sredini, pa opet nikom nista.
Jos bitnije, kod kreveta ne vidim nikakav problem u tome sto bi bocne daske bile napravljene od drveta na 12+ procenata vlage a onda unete u kucu. Pre svega najveca dimenzija je uzduzna, u pravcu u kome daska najmanje radi, a spojevi kakvi su predvidjeni nisu kriticni.
Za sve ostalo, samo treba shvatiti da je puno drvo puno drvo, pripremiti konstrukciju tako da mu se omoguci da radi ono sto prirodno radi, i nema problema. Sa njim ne moze da se radi kao sa ivericom ili sperom, ali itekako sve moze da se napravi, cak i ugradni namestaj. Kada ser napravi po pravilima koja postoje stotinama godina, trajace daleko duze nego bilo koji komad iverice.
Hvala Vam svima na pomoci i konsultacijama ali da se vratimo na pocetak jer ovako imam osjecaj samo da otvaramo jos vise problema.
Koji nacin spajanja bocnih stranica sa uzglavljem i podnozjem se pokazao najboljim? Ako koristim 3-4 fi10mm drvene tiple i dva vijka sa polumjesec / dugme maticom da li je to dovoljno da ne skripi i da se ne rasklapa brzo?
A za materijal jos moram razmisliti i odluciti.
BR upravu si za sve, meni je u kuci namjestaj na 9% vlaznosti, daska koju kupim na stvoaristu je 14% i mogu je u garazi spustiti na 11%, a tih 2% razlike neka sama ganja kasnije
Nebitno, iverica, medijapan, sper, daska... bilo sta.
Sasvim je dovoljno da nisu isto sper i drvo i nisu isto jedan debeli i dva tanja uduplana spera.
Stavi polumesec na jedan debeli sper i na uduplan. Jedino ako si po celoj povrsini zalepio dve table tog spera (sto najcesce nije slucaj), dobices isti rezultat (i to ako je zalepljeno bar onako dobro kako su zalepljeni slojevi spera).
Inace na uduplanom ce samo da razmakne dve table, i vozdra...
Usrafi ovu "zakacku" u dasku i u sper. Nije isto. Bok spera ce cepa mnogo lakse nego bok daske.
Za stranice cu ici sa poduplanom sperom 18-kom, zaljepljenom cijelom povrsinom sa Titebond III (ljepilo naneseno cijelom povrsinom) i biti ce posarafane dvije ploce iznutra 20tak mm od kraja i svakih cca 200mm. Noga je od jelovine 50x50mm.
a mozda i ja malo preterujem... 
