Stolarska radionica

Da može da se bira ja bih radio kao lični maser Skarlet Johanson

A ja bih bio hmmmmmmmmmm traktor

Tomo Vinković ili Zetor?

Sto volim ove majstore iz Forma ideale neznaju ni korpus za kuhinju da naprave na excentre smanje na 40 cm dubine pa nemozes ni sudoperu da ugradis a da ne preseces veni drzac korpusa a pogotovu njihove tehnologe i konstruktore sposobni su do mogaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ?????????? :prsdole::prsdole::prsdole: :pucko: :pucko:

venzinatiko wrote:Sve procitao al ne mogu svakom posebno da ponavljam delove texta koje ne zele da procitaju.
Ja rad sa ivericom ne smatram majstorstvom jer 70%posla vam odrade usluzno uglavnom . Vecina se svodi na busenje i montiranje.
Ja planiram sa drvetom da radim jer me pravljenje kocki ne zanima . To se moze videti po mom prvom postu. Posao koji se nauci za 2meseca nema veze sa majstorlukom! Naucite vrste okova i par sitnica i udri eto rodio se majstor. Za rad sa drvetom skidam kapu do poda a za plocaste materijale bogami ne pa moze i frontove da stavlja od iverice od 200e po kvadratu . Drugi ti isece ,okantuje, ti nacrtas srafilica kekserica par pomagala i opala .
Napominjem *stolare* koji rade sa drvetom smatram majstorima! jer oni to jesu a montazere plocastih poluproizvoda NE .

Pokazujes prilicnu sklonost ka predrasudama.
A i ozbiljno masis.

Vidis... 70% posla nije seckanje, srafljenje, kantovanje, blanjanje... kojim god materijalom da radis.
70% posla je smisljanje kako nesto da se uradi.

To sto zamisljas da postoji samo jedan nacin na koji se pravi korpus, orman, garderober... dosta govori o mestu gde si ucio zanat.


Jos jedna predrasuda, koja veze s mozgom nema je da je rad sa ivericom i uopste vestackim materijalima je za potcenjivanje. "Pravi majstori" rade samo sa cisitm drvetom.


Kao sto sam gore napisao, neki spojevi su dobri u jednom, neki u drugom slucjaju. Celo majstorstvo se sastoji u izboru pravog.
Potpuno ista je i prica s izborom materijala.

venzinatiko wrote:Iverica sa kojom je radjeno je kronospan i ti i ja je placamo 1200-1500dinara forma je placa 350 tako da mislis da koristis bolju .

Bice da nisi svracao u Kronospan A inace ne koristim njihovu ivericu kada radim nesto od iverice.

venzinatiko wrote:Greske koje navodis u konstrukciji tj taj komentar je smesan jer u99% slucajeva je ista kod svih firmi .

Bilo bi smesno, da nije zalosno.
Onakve greske u konstrukciji, davno nisam vidjao. I ne, nije ista kod svih firmi, koiko se god FI trudila da prepisuje, i to radi lose.

venzinatiko wrote:A sto su sinonim za lose je zasluzna losa iverica a ne nacin izrade o kome ja govorim al nema kome .
Ikea prodaje stocic od10 pa do 500€ to da im je sva roba krs su takodje gluposti u koje ce se Beogradjani brzo uveriti

Ikea ima lep dizajn. I nista vise. Roba im je krs. Nema sta da se uveravam, druzio sam sa sa ikeom godinama. Doduse, ovde ce njen dolazak biti poboljsanje, posto su cak i oni bolji od FI.
Za sinonim je zasluzan kompletan pristup poslu: izbor materijala, nacina spajanja, upotrebljenog okova, konstrukcija... posto je sve prilagodjeno samo jednoj stvari: niskoj ceni proizvodnje, transporta i skladistenja.

venzinatiko wrote:Ti naravno da branis svoj rad ali je smesno i u najmanju ruku tuzno da se ne izrazim drugacije sto omalovazavas i potcenjujes tudje iskustvo tako da ne bih vise komentarisao tvoj nastup dalje.

Ovaj... koji to moj rad ja branim?
Od iskustva, do sad si pomenuo rad na automatizovanoj masini, sto ima veze sa stolarijom koliko i rad na Zastavinoj traci sa automehanikom.

Mbole ti napisa da ce ikea biti poboljsanje.... Sunce mu zareno pa sta onda rade u toj formi ideale ako je za njih ikea sinonim za dobro?

U onoj zgradi je zaposleno mozda i hiljadu ljudi. Kada imas 1000 zaposlenih, zanima te samo profit i dobro pozicioniranje na trzistu. Kvalitet proizvoda je daleko, daleko, pre njega su i dizajn i pozicioniranje na trzistu, sistem pakovanja u kamion,...pa do broja rupa koje neki momak mora da izbusi na toj tiplerici, a svaka rupa je novac.
Tamo je u pitanju igra velikih brojeva, vi sto se "kao razumete" niste ciljna grupa 😎

daleko , evo sta rade .

Jedan poznanik pomerao po sobi orman forma ideale ( sa takozvanim lomo mehanizmom otvaranja ) dimenzije otprilike S1800 D60 V2250

Kaze , sve sam vratio na svoje mesto ali vrata lose rade .

Odem da vidim , model je ovakav , samo sto frontovi ( vrata ) upadaju izmedju podova i plafona

Pod u sobi na tom mestu je neravan ( laminat ) i ceo korpus se nakrivio na jednu stranu . ( korpus iz 2 dela , koji nisu medjusobno povezani spojnicama )

Sve je spojeno gore hvaljenim ekscentruma , i kako se naslonite klima cas na jednu cas na drugu stranu pa krila ( vrata) grebu i udaraju u horizontale cas dole cas gore .

Da zlo bude vece bar da su ledja iz 2 komada ( po 900 mm sirine za , svaki korpus po jedna ) pa da ima sa cim da ukrutimo citavu konstrukciju , ONI KONSTRUKTORI IZ FORMA IDEALE SU PREDVIDELI 6 KOMADA LESONITA . ( a znam i zbog chega , manje dimenzije se lakse uklapaju u krojnu listu i nema mnogo otpada )

Ledja su kucali klanfama , ( pa drzi ko pas jeza ) a tamo gde to nisu mogli ( vertikalno po sredini svakog od ova 2 korpusa ) ubacivali su neku obostrano nutovanu belu PVC lajsnu i na taj nacin spajali i nastavljali lesonit s tim da su ledja tu slobodna i landaraju .
( jednom sam zatekao situaciju gde su lesonit ledja spajali i nastavljali lepljivom trakom , doduse belom , ali nisam siguran da je bio formin proizvod pa da ne gresim dusu )

Na moje pitanje kako je ovo i u startu radilo , prijatelj rece da su koristili gomilu nekih kajlica sa svake strane ne bi li stabilizovali citav orman .

Znachi gde ti ga postave u stratu nema vise mrdanja ?

reili smo problem ali eto da vidite kako radi pomenuta firma

pozZz . . .

Slican, trokrilni, klizna vrata, kod kuma (jbg... nije pitao, kupio sam napamet).
Oslonac na bokovima, cokla koja ide spreda je odignuta od poda za debljinu plasticnih ulozaka (reda 3mm).
Ispod vertikala u sredni ne postoji letvica kojom bi se vertikale oslonile na pod, vec "vise" na oko 180 raspona izmedju bokova.
Rezultat: naravno uvijen pod, i vrata koja ispadaju, glave...
A samo dve glupave letvice visine 6-7cm od univera bi totalno promenile pricu.


Trpezarijski sto, metal staklo (kumu nije bilo dosta jednom ).
Pretpostavljam da ga ne prave oni, vec uvoze od nekog, al nebitno to je nivo kvaliteta.
Mislim da je to jedini komad namestaja ikada, koji nisam uspeo da sastavim.
Zamisljeno je da kroz noge ide navojno vreteno, koje se kaci za komad prilepljen za staklenu plocu.
Noge bi trebale da se oslone na falc u tom komadu.
Eh... falc naravno nije lepo odradjen to jest nema dovoljno ostre ivice, a ni mera mu bas nije najtacnija, zid nogu je "debeo" mozda 0.6mm, mada mislim da je tanji.
Cim pocnes da malo jace pritezes vreteno, posto noga nema lep oslonac na falcu, krene ukrivo, da se izvija i da noga kliza preko ivice falca...
Ako ne stegnes, sve se klati.

Jbg, raja voli jeftino...

Типлови су најбољи начин за спајање, наравно, ако се буше машински, не из руке, не сме да буде "луфта" у рупи,типл треба да је око 2 десете дебљи од рупе. За квалитетан спојјош је важно да се лепило нанесе равномерно на зидове рупе, за захтевне, препоручујем полиуретанско лепило, било за типл или кекс и сл. Време сушења тј. даљи рад са елементом се битно убрзава, мислим на спојтипловима. Наравно, ексцентри и ивер вијци су препоручљиви у комбинацији са типловима, ако постоје услови. Такође, битна је дубина рупа и распоред . јталијанска школа, мада и код нас је исто, само се нико не држи стандарда, сви брљају, журе, итд. Ијош да додам, шраф, ексер или било који метални део, који се користи у производњи , треба да је израђен од не рђајућег челика, у супротном после дужег времена долази до реакције и метал оксидује и спојслаби !!!