Ako mislis da srafovima udvajas stafle, to je bolje da uradis lepkom. Na ovakvom spoju duz godova, dobices ekvivalent jedne debele grede. Ustvari i bolje od toga, posto je lepljeni spoj jaci od samog drveta, a jos kad lepo okrenes godove dobijes da se manje deformise sa promenom vlage.
Spoj recimo noge i uzduzne grede kao na slici ima relativno malu povrsinu za lepljenje (spoj gde je jedna povrsina popreko na godove se ne broji, on ima jako malu nosivost). Cep i rupa imaju otprilike 1.5 puta vecu povrsinu. a kod lepljenja je povrsina glavna stavka.
Ta osnovna konstrukcija treba da bude sto je moguce kruca. To ce reci spojevi moraju da budu jako dobro promisljeni. Ovako kako je nacrtano, nisam bas siguran da si postigao ono sto je moguce.
Recimo, za spojeve horizontala i verikala koristi cep i rupu (moze i sa tiplovima kroz njih, pogledaj recimo:
http://www.thewoodwhisperer.com/videos/ ... se-tenon/)
Bocne horizontale spusti (gornju), odnosno podigni (donju) za debljinu prednje i zadnje horizontale. Na taj nacin dobijes mesto za cep i rupu i za bocne i za prednju/zadnju.
Mogu se koristiti i spojevi sa srafovima, ali velikim i debelim masinskim srafovima, sa velikim podloskama, tako da sve moze ozbiljno da se utegne. Ipak mislim da je lepljenje u ovom slucaju boja varijanta.
Batali estetiku na radnom stolu. Tu je funkcija sve i svja. 'bes radni sto koji mnogo lepo izgleda al ne vrsi posao. Ovo je slucaj kada zbog estetike ne treba zrtvovati ni trunku funkcionalnosti.
"Size does matters", ili sto bi rekli po naski "velicina jeste bitna" (kako ono bese: Boing je napravio 747 kad je shvatio ono sto zene odavno znaju
)
Koliko god da bude tezak nece biti previse. Nije stvar samo u ukupnoj tezini. Ako sama ploca ima veliku masu, samim time ima i veliku inerciju, pa ju je mnogo teze pomeriti. Usled toga nogari trpe manje naprezanje na upredanje sto je kriticno. Da ih pritisnes mozes koliko god hoces izdrzace par tona, ali kad guras jedan cosak i upredas celu konstrukciju prica je sasvim drugacija.
