:lol::lol:ja tu testeru koristim na geru kad secem al profile za klizne plakare i slicno
Podizac za glodalicu
metabo pretpostavljao sam da je za rucni,ali reko da nece na strugic da turi.:lol::lol:
ja tu testeru koristim na geru kad secem al profile za klizne plakare i slicno
:lol::lol:ja tu testeru koristim na geru kad secem al profile za klizne plakare i slicno
Last edited by singer on 12 Jan 2010 16:57, edited 1 time in total.
Nema tog industrijskog giganta od koga mi ne mozemo napraviti malo ili srednje preduzece!!!
Hocu, podbacicu vodecu sinusinger wrote:pretpostavljam da ces podbaciti pod papucu nesto da ne drlja po limu.
Za svaki slucaj ponovo sam konsultovao uputstvo.
Kazu nije problem, mogu da se seku i profili i limovi, samo treba malo podmazati list testere. Festo za svoju preporucuje parafin, CMT preporucuje tecni lubrikant (tipa WD-40). U sustini on je tu da bi se opiljci teze lepili za list. Posto trenutno nemam parafina a imam WD-a slusacu CMT-ovo uputstvo
Broj obrtaja treba da bude dosta veliki (od 3700 do maksimalnih 4800 rpm) sto je i logicno posto Al zahteva dosta veliku brzinu rezanja (brzina rezanja nije isto sto i broj obrtaja iako zavisi od njega).
Cekam da se list jos malkice ugreje (ostao mi u gepeku, pa je sad leden), taman dok lepo pritegnem komad, pa krecem.
Ljudi moji ovo ne sece. Ovo "jede" aluminijum.
Vecina univera koji sam sekao se sekla teze. U sustini isao sam malo sporije kako bih dobio sto finiju obradu, ali ladno je moglo da se tera jako brzo.
Prvi rez sam za svaki slucaj napravio samo oko 1mm dubok cisto da vidim kako se ponasa. Nije bilo apsolutno nikakvog otpora. Sledeci je bio do oko pola ploce (znaci oko 3mm). Opet nikakav primetan otpor:
Onda je usledio rez po celoj debljini odjednom. Jedva da se oseca neki otpor, a rez je vise nego dovoljno fin (aluminijum kada se fotografise uz pomoc blica preuvalicava svaku ogrebotinu pa tako i ovo na slici izgleda daleko grublje nego sto ustvari jeste). Ovo je radjeno sa oko 4200 obrtaja:
Inace, ovako izgleda cela postavka. Ploca je cvrsto pritegnuta stegom za radni sto i za "zrtveni" komad MDF-a ispod, a sina cvrsto za plocu (druga ploca je tu samo kao podmetac da bi poravnala sinu do kraja):
Evo kako izgleda rez po celoj dubini na maksimalnom broju obrtaja (4800):
I kako na kraju izgleda ploca svedena na meru:
Odnosno isto to samo najblize sto sam mogao da slikam. Ova "lajsnica" je otpadak:
Ploca se nije nesto ugrejala ali zato ovaj tanak otpadak jeste i to prilicno. U krajnjoj liniji to je logicno za metal (koji odlicno provodi toplotu), ploca ima daleko vecu povrsinu preko koje se hladi.
Pucne gotovo da i nema na rezu, jedva da se oseti pod rukom. Ovo na slici sto izgleda kao pucna je ustvari linija zagrebana iglom po kojoj je rezano.
Jedini problem je piljevina (ubice me zena). Toliko je fina i lagana da leprsa na sve strane. Iako je prikljucen usisivac, bilo je par rezova koji su isli na pola ili na dve trecine debljine lista (bila je dosta tesno iskrojena), tako da je piljevina sa desne strane izbacivana direktno u stranu, pa usisivac nije uspevao da je pokupi.
Druga bitna stvar: NAOCARI SU APSOLUTNO OBAVEZNE, upravo zbog te piljevine.
Sve u svemu list vredi svaku paru.
Vecina univera koji sam sekao se sekla teze. U sustini isao sam malo sporije kako bih dobio sto finiju obradu, ali ladno je moglo da se tera jako brzo.
Prvi rez sam za svaki slucaj napravio samo oko 1mm dubok cisto da vidim kako se ponasa. Nije bilo apsolutno nikakvog otpora. Sledeci je bio do oko pola ploce (znaci oko 3mm). Opet nikakav primetan otpor:
Onda je usledio rez po celoj debljini odjednom. Jedva da se oseca neki otpor, a rez je vise nego dovoljno fin (aluminijum kada se fotografise uz pomoc blica preuvalicava svaku ogrebotinu pa tako i ovo na slici izgleda daleko grublje nego sto ustvari jeste). Ovo je radjeno sa oko 4200 obrtaja:
Inace, ovako izgleda cela postavka. Ploca je cvrsto pritegnuta stegom za radni sto i za "zrtveni" komad MDF-a ispod, a sina cvrsto za plocu (druga ploca je tu samo kao podmetac da bi poravnala sinu do kraja):
Evo kako izgleda rez po celoj dubini na maksimalnom broju obrtaja (4800):
I kako na kraju izgleda ploca svedena na meru:
Odnosno isto to samo najblize sto sam mogao da slikam. Ova "lajsnica" je otpadak:
Ploca se nije nesto ugrejala ali zato ovaj tanak otpadak jeste i to prilicno. U krajnjoj liniji to je logicno za metal (koji odlicno provodi toplotu), ploca ima daleko vecu povrsinu preko koje se hladi.
Pucne gotovo da i nema na rezu, jedva da se oseti pod rukom. Ovo na slici sto izgleda kao pucna je ustvari linija zagrebana iglom po kojoj je rezano.
Jedini problem je piljevina (ubice me zena). Toliko je fina i lagana da leprsa na sve strane. Iako je prikljucen usisivac, bilo je par rezova koji su isli na pola ili na dve trecine debljine lista (bila je dosta tesno iskrojena), tako da je piljevina sa desne strane izbacivana direktno u stranu, pa usisivac nije uspevao da je pokupi.
Druga bitna stvar: NAOCARI SU APSOLUTNO OBAVEZNE, upravo zbog te piljevine.
Sve u svemu list vredi svaku paru.
Obe varijante imaju svojih prednostiIvan 1 wrote:Dabogda te služila još 30 godina, a nakon toga i žena će se priviknuti (ili te ostaviti)
Mada, mislim da se privikla. Kad je prezivela glodalicu u MDF-u nakon sto sam zaboravio da ukljucim usisivac...
Treba obavezno necim namazati list pre svakog reza. Nekim laganim uljem, WD-om ili necim slicnim. Ne da "curi" dovoljno je da samo bude vlazno. To ozbiljno smanjuje trenje i lepljenje opiljaka za list, a samim tim i generisanu toplotu.metabo wrote:Baš me je interesovao utisak. Ja sa svojim Metabo listom još nisam ovo probao jer sam se plašio grejanja vrelog opiljka, ali vidim da je sve pod kontrolom.
U sustini zavisi od vrste Al lima. Nemaju svi istu najpogodniju brzinu rezanja, ali kod svih je ona dosta visoka.
E sad pitanje je sta se desava kad u igru udju profili koji su vec eloksirani, posto je njima povrsinski sloj iako tanak tvrd ko djavo.
Ovo moje je "sirova" legura AlMg3 ili AlMg2.5 (odnosno 5754 ili 5052). Nisam siguran koja je tacno posto su mi jedno rekli a drugo je napisano na njoj flomasterom.
E sad pitanje je sta se desava kad u igru udju profili koji su vec eloksirani, posto je njima povrsinski sloj iako tanak tvrd ko djavo.
Ovo moje je "sirova" legura AlMg3 ili AlMg2.5 (odnosno 5754 ili 5052). Nisam siguran koja je tacno posto su mi jedno rekli a drugo je napisano na njoj flomasterom.
Pa to je to isto.
Eloksiranje= elektro oksidacija=stvaranje povrsinskog tankog sloja aluminijum oksida (istog onog aluminijum oksida od koga se prave brusne ploce).
U tom procesu se komad koji se eloksira/anodizira vezuje na anodu (+ pol), pa se zato zove anodizacija.
Uz stvaranje sloja aluminijum oksida, moguce je i obojiti ga, pa ljudi cesto misle da je u pitanju samo estetika.
Tacno je i da postoje dve vrste anodizacije, takozvana "obicna" i "tvrda". Naravno tvrda je skuplji i slozeniji proces, ne moze da se izvede sa svim legurama... Ali i jedna i druga mogu a ne moraju da se boje.
Meracim se da probam da to izvedem sam, al malo je problem naci odgovarajucu hemiju. Sumpornu kiselinu i zivu sodu i nije tesko naci, ali azotnu kiselinu je vec komplikovano. U sustini azotna nije bas neophodna, ali daje bolje rezultate (njome se cisti pre eloksiranja).
Posto su stvarcice male, verovatno cu za pocetak da upotrebim obicno napajanje od PC-a, koje je daleko od idealnog, ali trebalo bi da zavrsi posao. Olovne ploce za katodu cu da povadim iz starog akumulatora.
Za bojenje se upotrebljavaju boje za tekstil.
Eloksiranje= elektro oksidacija=stvaranje povrsinskog tankog sloja aluminijum oksida (istog onog aluminijum oksida od koga se prave brusne ploce).
U tom procesu se komad koji se eloksira/anodizira vezuje na anodu (+ pol), pa se zato zove anodizacija.
Uz stvaranje sloja aluminijum oksida, moguce je i obojiti ga, pa ljudi cesto misle da je u pitanju samo estetika.
Tacno je i da postoje dve vrste anodizacije, takozvana "obicna" i "tvrda". Naravno tvrda je skuplji i slozeniji proces, ne moze da se izvede sa svim legurama... Ali i jedna i druga mogu a ne moraju da se boje.
Meracim se da probam da to izvedem sam, al malo je problem naci odgovarajucu hemiju. Sumpornu kiselinu i zivu sodu i nije tesko naci, ali azotnu kiselinu je vec komplikovano. U sustini azotna nije bas neophodna, ali daje bolje rezultate (njome se cisti pre eloksiranja).
Posto su stvarcice male, verovatno cu za pocetak da upotrebim obicno napajanje od PC-a, koje je daleko od idealnog, ali trebalo bi da zavrsi posao. Olovne ploce za katodu cu da povadim iz starog akumulatora.
Za bojenje se upotrebljavaju boje za tekstil.
Da li znaš o čemu pričaš? Beži od azotne ko đavo od krsta! Mnogo je pogana ako ne radiš u odgovarajućim uslovima (laboratorija, vazdušna komora...). Verovatno si zapamtio VUK (voda u kiselinu) iz osnovne škole, pa pazi na to: nikako ne dodaj vodu u kiselinu (može trenutno da "iskoči"), a obrnuto poooooolako jer je to proces pri kome se oslobađa velika količina toplote. U slučaju nezgode ispirati OGROMNOM količinom vode. Od azotne su pare jako agresivne i OTROVNE i prave rupe po garderobi samo tako.Meracim se da probam da to izvedem sam, al malo je problem naci odgovarajucu hemiju. Sumpornu kiselinu i zivu sodu i nije tesko naci, ali azotnu kiselinu je vec komplikovano.
O poznato mi je tacno o cemu se radi.
Jeste da sam ja laboratorijski tehnicar za Fiziku, al Hemija je u sustini samo smrdljivi deo Fizike. A i dosta sam se druzio sa hemicarkama
Azotna je veoma pogana, i u principu je najbolje s njom raditi napolju (kad vec nema prave komore). Zaboravih, imala je jos neko ime bas zbog tih svojih isparenja, nesto kao "dimljiva" al nije tako.
Inace kad covek namerava nesto ovakvo da radi prvo spremi veliku kofu punu rastvora sode bikarbone (bolje nego voda). Prvo ona pa onda voda.
Znam da je sve to prilicno opasno (jake kiseline, baze...) al uz odgovarajuce mere opreza, pripreme... sve se moze.
Jeste da sam ja laboratorijski tehnicar za Fiziku, al Hemija je u sustini samo smrdljivi deo Fizike
. A i dosta sam se druzio sa hemicarkama Azotna je veoma pogana, i u principu je najbolje s njom raditi napolju (kad vec nema prave komore). Zaboravih, imala je jos neko ime bas zbog tih svojih isparenja, nesto kao "dimljiva" al nije tako.
Inace kad covek namerava nesto ovakvo da radi prvo spremi veliku kofu punu rastvora sode bikarbone (bolje nego voda). Prvo ona pa onda voda.
Znam da je sve to prilicno opasno (jake kiseline, baze...) al uz odgovarajuce mere opreza, pripreme... sve se moze.
-
dragisa dragisa
- Majstor
- Posts: 352
- Joined: 07 Dec 2008 14:28
- Location: Beograd-Mirijevo