Ovo je alat jkoji treba skoro svakom stolaru koji radi sa masivom.
http://www.floorworx.co.za/computing-ai ... alculator/
Racuna uravnotezeni nivo vlage u drvetu sa okolinom, za zadatu temperaturu i vlagu. Samo vodite racuna da temperaturu prebacite iz Farenhajta u Celzijuse.
A higrometar i termometar su obavezni deo svake stolarske radionice.
Recimo, za moj stan, danas, procenat vlage u drvetu je 6.7%.
Kalkulator nivoa vlage u drvetu, prema temperaturi i vlaznosti vazduha
Hvala.
Pogledajte na dnu strane izvor (Source: U.S. Forest Products Laboratory ):
E oni su vec veoma ozbiljni ljudi.
Evo gde mozete da skinete besplatno neke od publikacija:
https://www.fpl.fs.fed.us/products/publ ... eria=title
Prva po redu:
Wood Handbook, Wood as an Engineering Material
Je stvarno bomba - doduse odnosi se na Americke vrste ali ako poznajete sta je cemu slicno, ma nemam reci.
Pogledajte na dnu strane izvor (Source: U.S. Forest Products Laboratory ):
E oni su vec veoma ozbiljni ljudi.
Evo gde mozete da skinete besplatno neke od publikacija:
https://www.fpl.fs.fed.us/products/publ ... eria=title
Prva po redu:
Wood Handbook, Wood as an Engineering Material
Je stvarno bomba - doduse odnosi se na Americke vrste ali ako poznajete sta je cemu slicno, ma nemam reci.
Ima lepse i lakse resenje za racunanje 
Podaci su iz iste reference, samo sto su se potrudili da naprave seriju kalkulatora za stolare.
Za Sasino pitanje, odgovor daje ovaj
http://www.woodbin.com/calcs/shrinkulator/
Recimo za bukvu, promena dimenzije je od 2.9% sirenja radijalno, do 6.25% sirenja tangencijalno
Naravno potrebno je izabrati i vrstiu drveta, ili konsultovati http://www.wood-database.com posto imaju i evropske vrste. Za orijentaciju, latinski nazivi su nepogresivi.
E sad, za ostale kalkulacije http://www.woodbin.com/calcs/
Podaci su iz iste reference, samo sto su se potrudili da naprave seriju kalkulatora za stolare. Za Sasino pitanje, odgovor daje ovaj
http://www.woodbin.com/calcs/shrinkulator/
Recimo za bukvu, promena dimenzije je od 2.9% sirenja radijalno, do 6.25% sirenja tangencijalno
Naravno potrebno je izabrati i vrstiu drveta, ili konsultovati http://www.wood-database.com posto imaju i evropske vrste. Za orijentaciju, latinski nazivi su nepogresivi.
E sad, za ostale kalkulacije http://www.woodbin.com/calcs/
Drvo radi potpuno isto, bez obzira kako je zasticeno, uljem, PU premazom ili necim trecim. Ono sto se menja premazom je brzina kojom se vlaznost drveta menja, kada se promene vlaznost i ili temperatura.
Jedino drvo koje donekle ne radi ovako je stabilisano, no to je skupa rabota za iole vece komade, na kojima su promene i najprimetnije.
Ono sto je bitno je da se nauci da se bilo sta od masivnog drveta konstruise tako, da moze da podnese promene bez problema. Recimo, zato sto je radijalna promena daleko manja od tangencijalne, biras radijalno secenu dasku za iole sire elemente. Time smanjujes promenu na trecinu od maksimalne. Zatim, previs panele sa ramom na vratima, da bi osigurao da se spoljne dimenzije ne menjaju, ili da se menjaju minimalno, a da drvo i dalje radi. Pa onda recimo, konstrukciju koja nosi fioke, na elementima koji imaju pune bocne strane, i gde stavljas vlakna poduzno, gde je najmanja promena, na poprecno oriijentisana, pravis na kusacima, koji plivaju, bez ugrozavanja konstrukcije. Takodje, ledja se zatvaraju daskom na pero i zljeb, koje drzi po jedan ekser u sredini sa svake strane, a duzina pera i dubina zljeba omogucavaju nekih 6-8 mm hoda, za dasku sirine 100 mm.
Pri tome, treba voditi racuna da su promene temperature/vlage unutar zatvroenih prostora daleko manje, nego u spoljnim uslovima. No, cak i spolja, ekstremi nisu vremenski dugacki, pa se onda zastitom (uljem, lakom, farbom) dodje do toga da drvetu treba vremena da se aklimatizuje, pa se time i domnekle smanjuju promene.
Recimo, jos jedan ekstremni primer, je nacin na koji su postavljane dascane ispune izmedju stubova na vajatima, plivajuci u zljebu na stubu, tako da se visina izpune povecava i smanjuje prilikom promene vremenskih uslova, bez ugrozavanja zatvaranja prostora. Cim ih danas neko zakuca, napravi sebi ozbiljan problem.
Ukratko, vestina dobrog stolara koji radi sa masivom, pored ostalog, je i da zna da prevazidje sve probleme koje pravi rad drveta. Nekada je to bila osnova, no danas se o tome kod nas malo prica. A to itekako treba promeniti.
Jedino drvo koje donekle ne radi ovako je stabilisano, no to je skupa rabota za iole vece komade, na kojima su promene i najprimetnije.
Ono sto je bitno je da se nauci da se bilo sta od masivnog drveta konstruise tako, da moze da podnese promene bez problema. Recimo, zato sto je radijalna promena daleko manja od tangencijalne, biras radijalno secenu dasku za iole sire elemente. Time smanjujes promenu na trecinu od maksimalne. Zatim, previs panele sa ramom na vratima, da bi osigurao da se spoljne dimenzije ne menjaju, ili da se menjaju minimalno, a da drvo i dalje radi. Pa onda recimo, konstrukciju koja nosi fioke, na elementima koji imaju pune bocne strane, i gde stavljas vlakna poduzno, gde je najmanja promena, na poprecno oriijentisana, pravis na kusacima, koji plivaju, bez ugrozavanja konstrukcije. Takodje, ledja se zatvaraju daskom na pero i zljeb, koje drzi po jedan ekser u sredini sa svake strane, a duzina pera i dubina zljeba omogucavaju nekih 6-8 mm hoda, za dasku sirine 100 mm.
Pri tome, treba voditi racuna da su promene temperature/vlage unutar zatvroenih prostora daleko manje, nego u spoljnim uslovima. No, cak i spolja, ekstremi nisu vremenski dugacki, pa se onda zastitom (uljem, lakom, farbom) dodje do toga da drvetu treba vremena da se aklimatizuje, pa se time i domnekle smanjuju promene.
Recimo, jos jedan ekstremni primer, je nacin na koji su postavljane dascane ispune izmedju stubova na vajatima, plivajuci u zljebu na stubu, tako da se visina izpune povecava i smanjuje prilikom promene vremenskih uslova, bez ugrozavanja zatvaranja prostora. Cim ih danas neko zakuca, napravi sebi ozbiljan problem.
Ukratko, vestina dobrog stolara koji radi sa masivom, pored ostalog, je i da zna da prevazidje sve probleme koje pravi rad drveta. Nekada je to bila osnova, no danas se o tome kod nas malo prica. A to itekako treba promeniti.
Firme iz SAD vlagu shvataju izuzetno ozbiljno i sa njom se bave preventivno. Naprimer firma iz Kalifornije specijalizovana za masiv ( ormari, komode, kuhinje )isporucuje komade sa razlicitim procentom vlage u razlicite zemlje ( Teksas ili Filadelfija , jug-sever) upravo zbog ravnotezne vlage koja se u ova dva slucaja razlikuje za skoro 3 %.