Stolarska radionica

*** mbole ***
premesteno iz: viewtopic.php?id=5307&p=1
*** mbole ***


Odlicni radovi

mene zanima posto jos nisam to radio, planiram raditi sjenicu u basti, na koji nacin se ove potpore spajaju na ravnom stupu tj. na koji nacin se izracuna koliko mora biti taj komad dugacak. Po mojoj nekoj logici bi stavio prvo okomitu i vertikalnu stranu te prislonio potpore i premjerio di bi morao odrezat.

a2 + b2=c2 iz osnovne skole ne pomaze + dodas duzinu cepova.

Generalno, sve se to crta na nekoj ravnoj podlozi, recimo tabli OSB-a pa duzine izvlace iz crteza. Preciznije je od racunice. Mada, sve je cesce merenje na licu mesta, samo odseku, pa prisrafe, sto nema veze sa zivotom. Pravilno mora da ima cepove, koji idu pod odgovarajucim uglom.

O tome koliko precizno moze da se napravi kada se crta, pogledaj ovaj video.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=IJ4VoqRda2M[/youtube]

ovo je vrhunski jel ima tko knjigu za preporuciti s ovim ili slicnim "crtkarijama"

https://www.bookdepository.com/Complete ... 0881791211

Pisali smo davno o njoj viewtopic.php?id=245&p=1
Pogledacu dal jos uvek imam negde slike, posto su sa . nestale.,

Crtanje, tj nalazenje duzina ugloa i ostalog po elementima i konstrukcija cvoova su potpuno dve razlicite discipline, i nemaju mnogo veze.

Knjiga koju je bole naveo nije sa crtkanjima, vec sa cvorovima.


Sto se crtkanja i obelezavanja tice, ono se uci u svakoj tradicionalnoj arhitektonskoj skoli, ali zahteva prilicno predznanje iz nacrtne geometrije i stereometrije. Pa pocnes od toga, posto su prodori ravnio prodori ravni, i uvek se crtaju na isti nacin bz obzira u kojoj se zemlji nalazis. Gotovo ist tehnike obelezavanja i pravljenja krovnih konstrukcija su se nekada ucile i na AF uiveziteta u Beogradu, a siguran sam i u Zagrebu.


Da bi video kako to izgleda, potrazi recimo neku od knjiga Petra Anagnostija o nacrtnoj geometriji. Evo ti skenirane strane iz njegove kjige, sa jednog bloga o nacrtnoj.



Blog je na ovoj adesi https://nacrtna-geometrija.blogspot.com/


Inace, sto se crtanja tice, treba pogledati L'art du trait, vstinu koja se u Francuskoj koristila za projektovanje ovakvih konstukcija jos od srednjeg veka.

recimo na ovom linku.

http://www.historicalcarpentry.com/l-art-du-trait.html

Mene strasno nervira sto nemam vremena da sednem i obnovim znaje, i nastavim dalje, posto sam zaboravio vise nego sto se secam No, sasvim dovoljno da resim sve prostije krovne konstrukcije na pravougaonim osnovama. Skoro mi je trebalo nesto sa zasecanjem praouglih greda na sestougaonoj osnovi, i uspeo sam da zavrsism, mada, da me ubijes, vadio sam sve iz malog mozga, a da objasnim malo sutra. Hoce to kada se priosecas necega posle 25+ godina.


A sto se cvorova tice, jedna od najboljih knjiga za japanske spojeve u arhitektonskim objektima je Wood Joints in Classical Japanese Architecture, Torashichi Sumiyoshi, Gengo Matsui, prevod Ferenc Kovacs, izdavac Univerzitet u Vidziniji.

Tu knjigu imas i online, upravo na blogu predmeta Complete Manufacture, namenjenog Master studijama arhitekture, na bas tom univerzitetu, ali mi jos uvek nisu jasna autorska prava, pa potrazi na netu. Da ne postavljam link. Inace knjige nema u prodaji, posto je izata 1991, pa je mozda i to razlog zasto je sada online.

Vidiš kako je ova slika jasna? E, to ti je jednostavna varijanta (nema smajlija u kome padam u nesvijest pa sam stavio ovaj)

Sasa, veruj mi, uopste nije komplikovano, kada sedns pa polako pocnes da radis, posto su svi elementi i projekcije jedi preko drugih. No, kompletan crtez deluje itekako komplikovano.


Recimo, krenes da radis tronogi kozlic.. Naravno nemas razlog, ali to je jedna od vezbi. Ceo Slide show je ovde http://imagesdouvrages.free.fr/trait17.htm Tih izvora ima jos.



Na crtezu izgleda komplikovano, no obrati paznju, ovo su samo oborene projekcije pojedinih elemenata u ravni u kojoj nemaju skracenje. Odatle sve moze da se precrta na element koji seces. Naavno, da bi dobio oborenu projekciju bez skracenja, moras da imas i osnovu, i izgled u skracenju.

A u sustini, ovo je crtez ovoga.



Ili ovo.. Naravno, fali donji deo crteza na kome su izvuceni svi elementi, pojdinacno.

Ceo crtez izglda ovako.



A nastavak price pogledaj na blogu na kome je i postavljen gornji crtez. Sve sa izvodjnjem kozlica.

http://thecarpentryway.blogspot.rs/2010 ... chive.html

Ima toga jos. A negde imam i moje crteze za slicne zezancije. Ako ih nadjem, skeniram i postavljam.

MOja generacija je bila otprilike poslednja koja se bavila sa ovim. Vrlo brzo posto smo ovo odslusali je unistena nacrtna geometrija u ovom obliku, a znanje nije pobeglo, ali je ostalo u prasnjavim knjigama. Jedan od razloga zasto se bavim stolarijom je i da se ne zaboravi.

Na ovoj sam čak i vidio kozlić. Jedva doduše, ali sam ipak vidio. Ona gore slika mi i dalje liči na neki srednjevjekovni tobogan za mučenje...

Sasa, u sustini je prosto to gore je hiperboloid sa dve spiralne ivodnice, sa istim centom, po kome je nacrtana senka koju baca. U gornjem levom cosku imas bocni izgled, ispod njega je osnova. I imas izgled u iskrivljenoj izometriji. Pravac svetlosti je dat ovom linijom S-S' cije se projekcije vide u levom cosku x ose.


Sve u svemu, nekada je ovo bio jedan od ispitih zadataka. Jedan od recimo cetiri ili pet, koje dobijes za cetiri sata ispita.

I NEmoj da se sekiras. Ovo vidis ili ne vidis. Ako ne vidis, promenis fakultet

Bese "presek dve kose prave pramenaste povrsi", jedan od ispitnih iz nacrtne

Kad ga prvi put vidis... sta je bre ovo? A posle skapiras da uopste nije tesko.
Videh crteze Milice Mojovic, koja mi je predavala nacrtnu, na ovom blogu.

Nekako mi se cinilo da mog imenjaka vise interesuju konkretni spojevi, nego teorija iza njih, mada BR je u pravu, prvo ucis osnove pa onda prelazis na primenu.

PS
Posto je prica "odlutala" premesteno u posebnu temu.

i tako iz ovih crteza postanes mason :smejanje::smejanje::smejanje:

Mozda... al pre toga postanes neko ko ume da radi jedan slozen i lep zanat.

Ne znam jel si obratio paznju na cene kurseva? Najjeftinija online varijanta po "lekciji" ide od 750 evrova pa na vise.
Znanje svuda debelo kosta, samo mu se ovde podsmevaju.

lep zanat ali na ovim prostorima neprimenjiv

ovdasnji majstori tesari nazalost rade iskljucivo mot.testerom i keserom.....

a sto se tice nacrtne geometrije(imao sam je(zavrsio sam arhitektonsku srednju u vojislava ilica))danas je neprimenjiva pored 3d tehnologija i racunara.....

singer wrote:i tako iz ovih crteza postanes mason :smejanje::smejanje::smejanje:

Ali nisi slobodan, nego samo mason. Generalno, sve to slobodno je mnogo gadno, pogledaj ove po televiziji, iz dana u dan pricaju o unistavanju slobodnih radikala.

singer wrote:lep zanat ali na ovim prostorima neprimenjiv

ovdasnji majstori tesari nazalost rade iskljucivo mot.testerom i keserom.....

a sto se tice nacrtne geometrije(imao sam je(zavrsio sam arhitektonsku srednju u vojislava ilica))danas je neprimenjiva pored 3d tehnologija i racunara.....

O ovim prostorima ne vredi govoriti. Na srecu, itekako ima posla za ovakve stari, negde preko, a i jako lepo se placa.

A sada da je tehnologija neprimenljiva pored 3d i racunara, ne bih se slozio. Na MIT i FIT-u se i dalje radi nacrtna geometrija, posto kada pocnes da radis samo u 3d, na kompiuteru, dobijas rezultate kao i ovi samo sa keserom i motorkom. Ili zavrsis sa tunelom iz koga moras da struzes asfalt.

Po onoj bosanskoj, ako se sretnemo u sredini sretnemo se, ako ne, dobijete dva tunela za iste pare.


Oni koji znaju nacrtnu, a uz to rade i na compu, dobijaju nekoliko puta vece pare za isti rad. I drze se kao malo vode na dlanu.