Pozdrav svima,
Zanima me vaše mišljenje, koju vrstu drveta koristiti za kuhinjsku radnu ploču, kako je zaštititi i održavati?
Da li je potrebno oko sudopere staviti neku posebnu zaštitu?
Kako spojiti dve radne ploče u "Г"?
Rešio sam da osvežim i modernizujem svoju staru kuhinju, novi frontovi, nova radna ploča, moderniji okovi, jednostavno rečeno da u nju inkorporiram sve novo što sam o stolariji naučio u proteklih 7 godina, a šta nisam znao i umeo kada sam je prvobitno pravio. :skurt:
Ја sam to ramislio kao malo rustikalnu radnu ploču koja na sebi treba da ima ostecenja od sečenja nožem, premazanu odgovarujućim uljem (sa dodatkom uljnog razredjivača, voska i laka 1/1/1/1).
kada provalim kako se kače slike probaću da okačim slike kuhinje. :forvonad:
Radna ploča od punog drveta
Radna ploča od punog drveta
Možda radimo sporo ..... ali zato radimo traljavo
Slučajno naleteh na ovaj post, ali bez odgovora 
Kako treba da radim sebi kompletnu kuhinju, super bi bilo da se postavi radna ploča od drveta, ali nisam siguran čime je treba premazati (imaju neka specijalna ulja baš za radne ploče), ali ne znam kako to se to pokazalo u praksi. Održavanje iste je još jedno veliko pitanje. I na kraju, koji tip drveta koristiti (možda nešto egzotičnije zbog održavanja i fleka) ?
Kako treba da radim sebi kompletnu kuhinju, super bi bilo da se postavi radna ploča od drveta, ali nisam siguran čime je treba premazati (imaju neka specijalna ulja baš za radne ploče), ali ne znam kako to se to pokazalo u praksi. Održavanje iste je još jedno veliko pitanje. I na kraju, koji tip drveta koristiti (možda nešto egzotičnije zbog održavanja i fleka) ?
-
ljubagetra22
- Dodavač alata
- Posts: 1
- Joined: 22 Jan 2014 22:38
Ploca od punog drveta (za razliku od one od "praznog" 
) nije jednostavan poduhvat, prvenstveno zbog zastite.
Ako nemas neki ekstra razlog da to bude bas drvo, iskren savet: uzmi radnu plocu od univera presvucenu laminatom (standardna radna ploca). I ako uzmes neku kvalitetniju, izaci ce te manje nego ta drvena, a imacees mnogo manje glavobolje.
Svaka cast drvetu, ali postoje stvari gde vestacki materijali imaju prednosti, u smislu odrzavanja, izdrzljivosti, jednostavnosti izrade...
) nije jednostavan poduhvat, prvenstveno zbog zastite.Ako nemas neki ekstra razlog da to bude bas drvo, iskren savet: uzmi radnu plocu od univera presvucenu laminatom (standardna radna ploca). I ako uzmes neku kvalitetniju, izaci ce te manje nego ta drvena, a imacees mnogo manje glavobolje.
Svaka cast drvetu, ali postoje stvari gde vestacki materijali imaju prednosti, u smislu odrzavanja, izdrzljivosti, jednostavnosti izrade...
-
Hornbeam
- Pred-majstorsko zvanje
- Posts: 237
- Joined: 15 Dec 2013 21:29
- Location: Bosna i Hercegovina, Tuzla
E od mene konkterno pitanje kako je moguće napraviti spoj dvije daske da ne propuštaju zrak. Da li je to u praksi uopće moguće. Na nekim spravama ima takvih spojeva. Znači dva dijela drveta se zalijepe neznam kako su to prije radili bez lepila ali izgleda kao da je jedan komad.
Sve ima svoj vijek trajanja.
E drago mi je da se neko setio ove moje teme.
U medjuvremenu sam napravio svoju kuhinju i radnu plocu od punog drveta posle dve godine.
Ispalo je sjajno i drvo se drzi odlicno. Ne bih se slozio sa kolegom Mboletom mislim da su se kuhinje vekovima pravile od punog drveta i da drvo ima svoj sarm tako da sa vremenom samo dobija na karakteru. Uosatalom zasto jednostavno kada moze komplikovano i skupo....
Evo sta sam ja radio.
1. Izbor drveta... zavisi od ukusa ali hrast, orah i bukva su daleko najrasprostranjeniji pa su time i zgodni kao izbor. Tikovina je najotpornije na vlagu sa njom i mahagoni ali skuuupo burazeru.
Moze i smreka jer sadrzi puno smole i prirodno je otporna na vlagu i solidno tvrda.
Svaka vrsta ima prednosti i mana i vredelo bi diskutovati satima o tme ali izaberes jednu i piči..
2. Izrada... nista komplikovano, daske debljine najmanje 4cm obradjene sa 4 strane, zgodno je kod sudopere ostaviti rupu pa ne moras trositi daske na taj deo... spajati iz dva ili tri dela 20cc+20cm+c20cm naprimer pa tek onda spajati u jednu dasku 60cm,
E ovde je bio zanimljiv momenat jer sam zeleo da kompletno spojenu dasku obradim rucnim alatom to jest rendetom Stanley No7 i No5. Potpuno neocekivano jer sam to radio prvi put ispalo je savrseno ravno, ako neko zeli potanko cu mu objasniti ili pogledaj neki klip sa na Yubetu
3. Zastita... najkomplikovaniji deo... ako vec zelis radnu plocu od punog drveta nemoj racunati da ce ti ostati lepa i nova 10godina kao univer radne ploce (diskutabilno je koliko su lepe) na njoj treba da se vidi tragovi noza sitna udubljenja i manje fleke daju na šarmu i rusticnosti.
OK ako smo se slozili oko toga mozemo preci na zastitu.
Prvi korak... je lakiranje donje strane daske i svih bocnih strana koje nece biti vedljive najmanje dve ruke recimo lakom za camce i nekim slicnim sredstvom. Krajeve dasaka ili godove treba preci lakom jedno 10 do 15 ruku za taj deo koristiti lak koji je razdredjen sa 50% i pustriti da drvo pije koliko je to moguce ili dok ti ne dosadi.
Drugi korak... koji moze biti i prvi korak zapravo meni je bi prvi, gornju plocu treba nekoliko dana 5-7 dana natapati razredjenim lanenim uljem ulje se opet razredjuje 50-50 sa uljnim razradjeivacem, potrebno je koristiti neki razredjivac koji nema jak miris, ima onaj Americki mislim da se zove white spirit ili tako nesto. Pomaze ako je mesavina blago zagrejana kako bi bila redja i lakse prodirala u drvo. Kada daska vise ne moze da primi u sebe ovu mesavinu ostaviti da se susi 7 dana, lakiranu i nauljenu. Da ne bi bilo zabune gornja ploca i prednja vidljiva strana se ne lakiraju. Drugo sve sto sam do sada procitao o zastitama za drvo kaze da kada se jednom osusi nije toksicno za ljudsku upotrebu.
Treci korak... najvazniji premazivanje daske voskom, ja sam koristio cist pcelinji vosak pomesan sa razradjivacem opet 50-50, postupak je opisan vise puta na forumu tako da se necu ponavljati. Ali cu vam opisati postupak nanosenja.... posto je vosak gustine imalina dasku treba namazati kao da mazes puter na hlib ili slicno onda pozajmis od zene fen ali pazis da te ne vidi naravno... i istovremeno razmazujes i utrljavas vosak dok ga zagrevas fenom, onda krenes ispocetka i skidas visak voska i poliras povrsinu za poliranje se moze koristiti polirka ili kruzna slajferica sa krpom...
Cetvrti korak... je ponoviti treci korak i ostaviti opet par dana da se osusi i isparenja izadju pa onda opet malo polirati suvom krpom kako ne bi bilo lepljivo.
Napomena... silikon ne voli vosak i nece se uhvatiti za takvu povrsinu ja sam umesto silikona koristio Wurth-ov prozirni gradjevinski lepak.
Ovako pripremljena radna ploca provereno trpi vodu i dalje svilenkasti osecaj na dodir, kada se zaprlja cisti se grubim delom sundjeta obavezno trljati niz godove kako se prljavstina ne bi utrljavala u dasku.
to je to meni je ispalo extra bas onako kako sam zamisljao, a sto se tice vrelih šerpi koje mogu da ostete svaku radnu plocu pa i onu od iverice ekstra fora je na jednom delu pored sporeta zakucati ukrasne mesingani zihernadla onakve kakve koriste tapetari sa ispupcenom glavom promera oko 8mm.
U medjuvremenu sam napravio svoju kuhinju i radnu plocu od punog drveta posle dve godine.
Ispalo je sjajno i drvo se drzi odlicno. Ne bih se slozio sa kolegom Mboletom mislim da su se kuhinje vekovima pravile od punog drveta i da drvo ima svoj sarm tako da sa vremenom samo dobija na karakteru. Uosatalom zasto jednostavno kada moze komplikovano i skupo....
Evo sta sam ja radio.
1. Izbor drveta... zavisi od ukusa ali hrast, orah i bukva su daleko najrasprostranjeniji pa su time i zgodni kao izbor. Tikovina je najotpornije na vlagu sa njom i mahagoni ali skuuupo burazeru.
Moze i smreka jer sadrzi puno smole i prirodno je otporna na vlagu i solidno tvrda.
Svaka vrsta ima prednosti i mana i vredelo bi diskutovati satima o tme ali izaberes jednu i piči..
2. Izrada... nista komplikovano, daske debljine najmanje 4cm obradjene sa 4 strane, zgodno je kod sudopere ostaviti rupu pa ne moras trositi daske na taj deo... spajati iz dva ili tri dela 20cc+20cm+c20cm naprimer pa tek onda spajati u jednu dasku 60cm,
E ovde je bio zanimljiv momenat jer sam zeleo da kompletno spojenu dasku obradim rucnim alatom to jest rendetom Stanley No7 i No5. Potpuno neocekivano jer sam to radio prvi put ispalo je savrseno ravno, ako neko zeli potanko cu mu objasniti ili pogledaj neki klip sa na Yubetu
3. Zastita... najkomplikovaniji deo... ako vec zelis radnu plocu od punog drveta nemoj racunati da ce ti ostati lepa i nova 10godina kao univer radne ploce (diskutabilno je koliko su lepe) na njoj treba da se vidi tragovi noza sitna udubljenja i manje fleke daju na šarmu i rusticnosti.
OK ako smo se slozili oko toga mozemo preci na zastitu.
Prvi korak... je lakiranje donje strane daske i svih bocnih strana koje nece biti vedljive najmanje dve ruke recimo lakom za camce i nekim slicnim sredstvom. Krajeve dasaka ili godove treba preci lakom jedno 10 do 15 ruku za taj deo koristiti lak koji je razdredjen sa 50% i pustriti da drvo pije koliko je to moguce ili dok ti ne dosadi.
Drugi korak... koji moze biti i prvi korak zapravo meni je bi prvi, gornju plocu treba nekoliko dana 5-7 dana natapati razredjenim lanenim uljem ulje se opet razredjuje 50-50 sa uljnim razradjeivacem, potrebno je koristiti neki razredjivac koji nema jak miris, ima onaj Americki mislim da se zove white spirit ili tako nesto. Pomaze ako je mesavina blago zagrejana kako bi bila redja i lakse prodirala u drvo. Kada daska vise ne moze da primi u sebe ovu mesavinu ostaviti da se susi 7 dana, lakiranu i nauljenu. Da ne bi bilo zabune gornja ploca i prednja vidljiva strana se ne lakiraju. Drugo sve sto sam do sada procitao o zastitama za drvo kaze da kada se jednom osusi nije toksicno za ljudsku upotrebu.
Treci korak... najvazniji premazivanje daske voskom, ja sam koristio cist pcelinji vosak pomesan sa razradjivacem opet 50-50, postupak je opisan vise puta na forumu tako da se necu ponavljati. Ali cu vam opisati postupak nanosenja.... posto je vosak gustine imalina dasku treba namazati kao da mazes puter na hlib ili slicno onda pozajmis od zene fen ali pazis da te ne vidi naravno... i istovremeno razmazujes i utrljavas vosak dok ga zagrevas fenom, onda krenes ispocetka i skidas visak voska i poliras povrsinu za poliranje se moze koristiti polirka ili kruzna slajferica sa krpom...
Cetvrti korak... je ponoviti treci korak i ostaviti opet par dana da se osusi i isparenja izadju pa onda opet malo polirati suvom krpom kako ne bi bilo lepljivo.
Napomena... silikon ne voli vosak i nece se uhvatiti za takvu povrsinu ja sam umesto silikona koristio Wurth-ov prozirni gradjevinski lepak.
Ovako pripremljena radna ploca provereno trpi vodu i dalje svilenkasti osecaj na dodir, kada se zaprlja cisti se grubim delom sundjeta obavezno trljati niz godove kako se prljavstina ne bi utrljavala u dasku.
to je to meni je ispalo extra bas onako kako sam zamisljao, a sto se tice vrelih šerpi koje mogu da ostete svaku radnu plocu pa i onu od iverice ekstra fora je na jednom delu pored sporeta zakucati ukrasne mesingani zihernadla onakve kakve koriste tapetari sa ispupcenom glavom promera oko 8mm.
Možda radimo sporo ..... ali zato radimo traljavo
Da radim sebi ,premazao bi šelakom i sa njim popunio pore ,nakon šelaka epoksidnu smolu i to je to . Ovaj tvoj sistem mi se ne sviđa , puno tog ulja za ništa a opet lak na bazi ulja grozno smrdi pa još jedan razlog protiv.
Å elak je dobar šta ne propušta vodu pa i ako se dogode mikroskopske pukotine na smoli drvo ce ostati zaštićeno.
Å elak je dobar šta ne propušta vodu pa i ako se dogode mikroskopske pukotine na smoli drvo ce ostati zaštićeno.
Kad se isfleka, razumece sta je bolje.
A sto se tice tikovine, moze biti i skupa i jeftina. Jeftina je ona za bastenski namestaj, to je uglavnom drvo od grana i mladjih stabala. Ona od starih stabala (preko 200 godina) je jako skupa i prodaje se na kvadratni metar, kao daske na gradjari, s'tim sto kod nas kosta 90 eura/m2. I ona se ne lepi, nije za radne ploce, a mora i svakodnevno da se kvasi. Ko je malo upucen, zna o cemu pricam.
A sto se tice tikovine, moze biti i skupa i jeftina. Jeftina je ona za bastenski namestaj, to je uglavnom drvo od grana i mladjih stabala. Ona od starih stabala (preko 200 godina) je jako skupa i prodaje se na kvadratni metar, kao daske na gradjari, s'tim sto kod nas kosta 90 eura/m2. I ona se ne lepi, nije za radne ploce, a mora i svakodnevno da se kvasi. Ko je malo upucen, zna o cemu pricam.
dukhan prvo si napravio gresku sto si lepio siroke daske tri po 20 cm nesme da bude sira daska od 10 cm za lepljenje jer ce da se krivi i vise da radi adrugo za radnu plocu od punog drveta imas ulje koje je za to namenjeno i ima srtifikat za dodir sa namirnicama a otporno za temperaturu i lako se reparira i ne smrdi kao taj razredjivac koji si cekao 20 dana da ispari?? pozdrav
smirglaj nikad dosta
Tomo, ja sam naveo cenu koju je placao moj prijatelj, daske su bile colovace od 1m duzine i sirine desetak cm. A vece dimenzije su sigurno i dosta skuplje. Sve te egzoticne vrste se uglavnom krcme u Roterdamu i kad ti tu na jednom skromnom trzistu kupis, onda te izadje preskupo. Ali, nadju se kupci i za to. Evo ovde gore na sajtu je baner od JAF-a, imaju i cenovnik i nude takvu robu, ali cene jesu paprene, to ti verujem. Da, propustio sam da napisem da se to i ne lakira.