Jesu kamenice ili datule ali su mi se kamenjarke uklapale u posalicu.
Trivune: sta i kako je uspelo?
Mladene: ulje je najveci NEPRIJATELJ politure!!!!
Nikad ali nikad, ne tonirajte drvo uljem ako zelite da ga politirate. Ulje ce uvek izbijati kroz polituru, privlaciti prasinu, i onda je politura upropascena. Sve ono sto ne mozete da politirate slobodno namazite cetkom i istrljajte, imace isti sjaj kao da je politirano, naravno, potrebno je vise slojeva.
Poliranje i/ili politiranje (šelakovo)
Selak oce da uhvati preko samo treba dosta dugo sacekati da ulje potpuno osusi. Pogotovu ako je nanoseno iz vise puta (sto vise puta naneses to se tamnija nijansa dobije). Pod dosta dugo mislim na nesto tipa bar nedelju dana od zadnjeg nanosenja.
Rekao bi da je Shaftoil za ovu svrhu bolji. Balsin ima silikona u sebi, a shaftoil ne (koliko se secam, provericu jos jednom kad dodjem kuci).
Rekao bi da je Shaftoil za ovu svrhu bolji. Balsin ima silikona u sebi, a shaftoil ne (koliko se secam, provericu jos jednom kad dodjem kuci).
Nije problem u tome da li ce se selak uhvatiti za ulje ili nece vec sto ce to ulje kasnije izbijati kroz polituru. I laneno ulje se stvrdne ali sa naljuvanjem nikad ne treba preterivati jer kao sto rekoh ulje je neprijatelj politure, zato je i poslednja faza kod politiranja uvek vadjenje ulja.
Last edited by Pigmalion on 22 May 2009 09:16, edited 1 time in total.
To uspelo je odnosilo se na postavljanje slika. A akantus kao i kimu sam nekoliko puta pramazivao četkicom. Ne zato što sam znao da tako treba već zbog toga što nisam znao šta drugo da im radim. Jedino nisam posle trljao krpicom. Sada ću probati. A jedan od razloga zašto je kima tamnija od ovog akantusa je i to što mislim da su od različitih vrsta drveta izrađeni pa onda opet dolazimo na ono različito upijanje bajca. Neznam da li bi se možda bolji rezultati dobili vodenim bajcom.Pigmalion wrote:Trivune: sta i kako je uspelo?
A što se skidanja tiče nisam smeo a nisam bio ni siguran da tako treba, mada je najlogičnije i najjednostavnije, da se nešto skine i uradi kako treba. Posebno me je bilo strah da se ne polomi prilikom skidanja, jer kada sam skidao ovu kimu ona je bila zakucana ekserčićima ali i zalepljena tutkalom. Muku sam video dok sam je skinuo. Moram da pomenem a da ujedno odgovorim i mladenu nameštaj nije moj. To je nameštaj rođaka jednog mog prijatelja. To mi je dodatno otežalo jer sam morao mnogo više da pazim da se nešto ne ošteti. Mada je on kod mene došao u vrlo lošem stanju. Taj nameštaj sam ja uzeo da onako prijateljski u slobodno vreme malo popritegnem, ošmirglam i pripremim za lakiranje pa da onda odnesem nekome ko bi to lepo izlakirao. Ali ne lezi vraže, baš u vreme kada sam počeo sa šmirglanjem na internetu naletim na neke foto oglase sa slikama starog nameštaja koji se prodaje i prepoznam na jednoj slici garderober kakav sam ja uzeo od tog čoveka (nisam ga uslikao). Na slici je izgledao fantastično ali mu je i cena bila bogami ooho ho. Tu ja još malo čačkajući dođem do saznanja da to sve nije bilo lakirano već politirano i tako ja uđem u celu tu priču. On naravno nije imao ništa protiv i tako ja počnem. Kako sam dublje ulazio u sve to sve više me je vuklo i eto tako. Uslikaću i taj pomenuti garderober, koji je veoma lep. Neko mi reče da je u alt dojč stilu. Neznam da li je tako. Taj garderober je rađen nekom tehnikom tako da mu je šara drveta, godovi, nacrtano. Izdaleka izgleda kao da je orahov furnir ali kad se bolje zagleda vidi sa da je naslikano, nacrtano ili šta već. Sate sam proveo tumbajući kako je to rađeno ali ni sada nisam siguran. Na kraju sam mišljenja da je sva ta šara rađena u vosku. Jer taj finiš se skida alkoholom mnogo lakše nego recimo stara plotura. Bukvalno se nekako pere i ostaje golo drvo odozdo. Ono što me upućuje na to da je vosak je miris terpentina koji se pri tom oseća. Na žalost pre neku godinu vlasnik garderobera dao ga je nekom " stručnjaku" da mu za solidne novce povrati sjaj koji je vremenom izgubio i garderober sada izgleda sav bobičav i plikav. Kao kada se farba namaže onim skidom ili nekim sredstvom za skidanje boje. Pohvalio se da ga je premazao sandolinom sa naglaskom da je slovenački i izlakirao. Narano to je uradio preko postojećeg sloja ne skidajući ništa i verovatno je došlo do neke hemijske reakcije. Pošto neznam o kakvoj se tehnici radi i ne umem da uradim takvu šaru (ne umem nikakvu) a šara je identična orahovom furniru planiram da mu u potpunosti skinem taj stari sloj, do golog drveta i da ga onda isfurniram pa zatim politiram.
Eto tako ja ubijam vreme. Mada moram da priznam da sam sa ovim malo preterao. Malo više sam se precenio ali uporan sam i izguraću. Naravno o svemu ćete biti obaveštavani.
Možda bi neko mogao da mi kaže onako ofrlje koliko bi ovakvo ubijanje vremena nekog profi ili nazovimo profi stručnjaka pošto se ovi prvi retko i teško nalaze izašlo u nekom sistemu vrednovanja rada i truda drugačijeg od " e fala ti puno". Oću da kažem zna li možda neko koliko bi ovaj rad (ono što je na slikama i garderober o kome sam vam pričao i jedno kanabe) koštalo da se uradi na ovaj način. Neću da naplatim ali me interesuje.
To je floderovanje, tako se zove tehnika i najcesce je radjena imitacija hrasta, mada mogu da se imitiraju i ostale vrste drveta. Dobri majstori su znali cak i cvorove da nacrtaju. Prvo se na drvo nanose grundovi, odnosno podloge, pa se onda po njima cesljevima izvlace sare (godovi). Znam da postoji jedan majstor u Vrscu koji se time jos uvek bavi (ili se bavio tada) i koga sam ja bezuspesno pokusavao da pronadjem pre par godina.Taj garderober je rađen nekom tehnikom tako da mu je šara drveta, godovi, nacrtano. Izdaleka izgleda kao da je orahov furnir ali kad se bolje zagleda vidi sa da je naslikano, nacrtano ili šta već. Sate sam proveo tumbajući kako je to rađeno ali ni sada nisam siguran.
Znači i da ne pokušavam da nešto o tome iščeprkam. Å teta što je tako upropašćen.
Čini mi se da tamo u vojvodini još uvek tu i tamo mogu da se nađu majstori nekih starih zanata. Ima tamo dosta majstora koji se bave duborezom, izradom stilskog nameštaja i uopšte tim da tako kažem manje komercijalnim i skoro zaboravljenim zanatima. Možda grešim ali sve što sam tržio na tu temu uglavnom je nekako skoncentrisano u vojvodini. Možda sam ja samo takav utisak stekao. Kod nas na jugu ne mrdaju ni ovi novi ni oni stari zanati. Kinezi su glavni. Vidim da u Nišu sve više ljudi se odlučuje za neki Kineski nameštaj. Ja koš nisam video ali kažu da je dosta jeftiniji a sija se za sve pare. Možda kod nas počne da se razvija kung fu.
Čini mi se da tamo u vojvodini još uvek tu i tamo mogu da se nađu majstori nekih starih zanata. Ima tamo dosta majstora koji se bave duborezom, izradom stilskog nameštaja i uopšte tim da tako kažem manje komercijalnim i skoro zaboravljenim zanatima. Možda grešim ali sve što sam tržio na tu temu uglavnom je nekako skoncentrisano u vojvodini. Možda sam ja samo takav utisak stekao. Kod nas na jugu ne mrdaju ni ovi novi ni oni stari zanati. Kinezi su glavni. Vidim da u Nišu sve više ljudi se odlučuje za neki Kineski nameštaj. Ja koš nisam video ali kažu da je dosta jeftiniji a sija se za sve pare. Možda kod nas počne da se razvija kung fu.
Evo, posto sam sad seo da popijem prvu jutarnju kafu i imam malo vi se vremena da nastavim sa prethodnim postom. Mislim da se floderovanje radi sa kazeinskim bojama. Evo malo slikarske tehnologije. Osnovni materijal kod pripreme kazeinskih boja je mleko. Postoje dve vrste kazeinskih boja:
1) krecni, pravi se od nemasnog svezeg kravljeg sira i kreca
2) amonijacni-koncentrat-kupuje se kao prasak
U oba slucaja kazein sluzi samo kao vezivo za boje. Priprema se kao pasta pa se sem pigmenta ne mora koristiti i neki drugi punioc. Po susenju kazein postaje netopiv u vodi i veoma je cvrst. Njegov kvalitet moze da se pojaca dodavanjem ako se ne varam lananog ulja. Eto, to bi valjda bilo dovoljno za pocetak pa ako nekog zanima nesto vise nek malo googla a ako ne nadje neka javi pa cu pogledati u knjigama tacnu recepturu i nacin rada sa kazeinskim bojama.
Kao sto sam rekao floderovanjem se imitira neko plemenitije drvo najcesce na predmetima uradjenim od camovine. Ako zagrebes malo floder videces slojeve kako je nanosen, a nekim specijalnim cesljevima se izvlace godovi , odnosno, valjda se skida svezi sloj da bi onaj odole provirivao. Sad, kako izvlace cvorove to ne znam ali fantasticno izgleda.
Ipak nemam vremena ni na miru kafu da popijem. Nadam se da cu sutra imati vise vremena pa cu se vratiti svom pisaniju o polituri.
1) krecni, pravi se od nemasnog svezeg kravljeg sira i kreca
2) amonijacni-koncentrat-kupuje se kao prasak
U oba slucaja kazein sluzi samo kao vezivo za boje. Priprema se kao pasta pa se sem pigmenta ne mora koristiti i neki drugi punioc. Po susenju kazein postaje netopiv u vodi i veoma je cvrst. Njegov kvalitet moze da se pojaca dodavanjem ako se ne varam lananog ulja. Eto, to bi valjda bilo dovoljno za pocetak pa ako nekog zanima nesto vise nek malo googla a ako ne nadje neka javi pa cu pogledati u knjigama tacnu recepturu i nacin rada sa kazeinskim bojama.
Kao sto sam rekao floderovanjem se imitira neko plemenitije drvo najcesce na predmetima uradjenim od camovine. Ako zagrebes malo floder videces slojeve kako je nanosen, a nekim specijalnim cesljevima se izvlace godovi , odnosno, valjda se skida svezi sloj da bi onaj odole provirivao. Sad, kako izvlace cvorove to ne znam ali fantasticno izgleda.
Ipak nemam vremena ni na miru kafu da popijem. Nadam se da cu sutra imati vise vremena pa cu se vratiti svom pisaniju o polituri.
Jedna od kljucnih stvari za dobru polituru je grundiranje. Ako grundiranje nije dobro uradjeno pore ce mestimicno ostati otvorene i na tim ce se mestima lomiti svetlost i politura nece dobro izgledati. Rekli smo vec da je za dobru polituru bitno da povrsina bude ravna i glaka. E, to sto povrsina treba da bude glatka cemo srediti prilikom grundiranja, a za ono ravna smo trebali da se pobrinemo jos pre nego sto smo pristupili politiranju.
Grundiranje
potreban materijal:
1) 5%-tni rastvor selaka
2) bimstajn
3) loptica za polituru
Rekli smo vec da se loptica pravi od vune i pamucnog platna kojim tu lopticu obmotamo. Za grundiranje ce nam trebati i grublje platno. Napravite lopticu od vune i obmotajte je tim platnom, skupite platno kao zavezljaj ali ga nemojte vezivati. Zasto koristimo grublje platno? Grublje platno koristimo prvo zbog njegove jacine a drugi razlog je sto ce u to grublje pletivo uci i bimstajn koji cemo raznositi po celoj povrsini koju grundiramo. Koliko se secam, obradili smo vec to zasto koristimo slabiji rastvor selaka, zasto koristimo bimstajn i evo sada kako pravimo lopticu pa mozemo preci na samo grundiranje.
Naprasite povrsinu bimstajnom. E sad koliko treba da naprasite to ne mogu da vam kazem jer je to nemoguce na ovaj nacin opisati, ma koliko se ja trudio. Naprasite toliko koliko procenjujete da je dovoljno ali nemojte previse jer ce onda bimstajn koji se vezuje sa rastvorom selaka praviti "blato". Jedino iskustvo moze da vam kaze koliko koju povrsinu treba naprasiti. Kolicinu bimstajna odredjuje vrsta drveta koju politirate i velicina povrsine. Bolje je staviti manje bimstajna nego vise, a naravno, treba da vam bude jasno da grundiranje necete moci odjednom da zavrsite vec cete taj postupak morati vise puta da ponavljate. Kada ste povrsinu naprasili uzmite lopticu u ruku i na onom mestu gde ste skupili platno, malo ga rasirite i sipajte malo politure. E, sad, opet koliko je to malo i to je nemoguce ovako opisati. Treba da sipate toliko da politura ne curi iz loptice. U savakom slucaju kao i kod naprasivanja treba biti umeren. Ponovo skupite platno, onako kao zavezljaj i pocnite brzo da trljate ali sa vrlo malim pritiskom, odnosno, pritisak mora da bude toliki da politura izlazi iz loptice ali opet ne suvise. To trljanje treba da bude u kruznim pokretima ili u osmicama ali nikako ne smete da stanete na povrsini koju politirate vec to radite na rubovima. Sto vise budete grundirali loptica ce se sve vise prazniti i to su ti kljucni momenti kada pritisak treba da pojacavate da bi vise politure izaslo. Svrha ovoga je da bimstajn sateramo u pore ali da ga ne ostavimo suvog vec vezanog sa retkom politurom. Zato je vrlo vazno da grundiranje ne radite sa suvom lopticom da bimstajn posle ne bi "izvirivao" kroz polituru. Naravno, pri grundiranju nemojte da uzimate velike povrsine jer necete uspeti da ih zavrsite. Bolje je ako vec imate da radite veliku povrsinu da je podelite (vizuelno) na delove i da te delove postepeno zavrsavate. Kada budete precli preko cele povrsine ostavite je da se "susi" odnosno da spiritus ispari. Neko je pitao koliko puta treba da se radi grundiranje a ja tada to nisam znao da objasnim. Grundiranje treba da se radi bar u 3-4 ruke a svaka ruka ima 3-4 ponavljanja. Znaci ovako: to sto danas ceo dan radimo ce biti jedna ruka a danas cemo 3-4 puta vrsiti utrljavanje bimstajna u nekim vremenskim razmacima. Kada to zavrsimo ostavicemo komad da se susi do sutra. Sutra cemo opet 3-4 puta vrsiti utrljavanje i opet ostaviti da se susi i to ce biti druga ruka. To zatvaranje pora radimo sve dok sve ali bukvalno sve pore ne budu zatvorene. Naravno, danas dok budemo zatvarali pore ce nam se uciniti da su sve pore zatvorene ali kako spiritus bude isparavao videcemo sutra da pore i nisu bas zatvorene nego da su ulegle a neke ostale otvorene. To sto sam rekao da je grundiranje potrebno raditi u 3-4 ruke, naravno, zavisi od toga koje drvo politiramo jer za hrast ce trebati mnogo vise od te 3-4 ruke, od toga koliko bimstajnom naprasimo, koliko smo vesti prilikom grundiranja,...tako da sve to uzimajte sa odredjenom rezervom. To naravno ne znaci da pore nece biti zatvorene i u 2 ruke, npr. kad politiramo javor, ali ne znaci ni da ce istim nacinom i istim naprasivanjem kod jasena biti zatvorene. Nadam se da sam bio dovoljno jasan. Ako ima pitanja ne ustrucavajte se da ih postavite. Sutradan, pre nego sto nastavite sa zapocetim poslom potrebno je povrsinu preci finom smirglom. Ponovo naprasite drvo sa bimstajnom pa ga ponovo utrljavajte ali sad vodite vec racuna da mozda ima nekih pora koje i jesu zatvorene tako da prvo naprasite i prvo grundirate tamo gde su pore ostale otvorene pa tek onda prelazite i na ona mesta gde su malo ulegle. Naravno, danas ce nam trebati manje naprasivanja nego juce. Opet posle 3-4 utrljavanja ostavite povrsinu da se susi. Ovo ponavljajte sve dok ne dobijete povrsinu slicnu staklu ali zapamtite i to da sto vise budete nanosili selaka (vise ruku budete radili i samim tim vise ponavljanja) i vreme susenja izmedju odredjenih faza treba da bude sve duze. Covek koji je mene sad vec pre vise od 12 godina ucio polituru rekao mi je da je za savrsenu polituru potrebno 45 dana!
Grundiranje
potreban materijal:
1) 5%-tni rastvor selaka
2) bimstajn
3) loptica za polituru
Rekli smo vec da se loptica pravi od vune i pamucnog platna kojim tu lopticu obmotamo. Za grundiranje ce nam trebati i grublje platno. Napravite lopticu od vune i obmotajte je tim platnom, skupite platno kao zavezljaj ali ga nemojte vezivati. Zasto koristimo grublje platno? Grublje platno koristimo prvo zbog njegove jacine a drugi razlog je sto ce u to grublje pletivo uci i bimstajn koji cemo raznositi po celoj povrsini koju grundiramo. Koliko se secam, obradili smo vec to zasto koristimo slabiji rastvor selaka, zasto koristimo bimstajn i evo sada kako pravimo lopticu pa mozemo preci na samo grundiranje.
Naprasite povrsinu bimstajnom. E sad koliko treba da naprasite to ne mogu da vam kazem jer je to nemoguce na ovaj nacin opisati, ma koliko se ja trudio. Naprasite toliko koliko procenjujete da je dovoljno ali nemojte previse jer ce onda bimstajn koji se vezuje sa rastvorom selaka praviti "blato". Jedino iskustvo moze da vam kaze koliko koju povrsinu treba naprasiti. Kolicinu bimstajna odredjuje vrsta drveta koju politirate i velicina povrsine. Bolje je staviti manje bimstajna nego vise, a naravno, treba da vam bude jasno da grundiranje necete moci odjednom da zavrsite vec cete taj postupak morati vise puta da ponavljate. Kada ste povrsinu naprasili uzmite lopticu u ruku i na onom mestu gde ste skupili platno, malo ga rasirite i sipajte malo politure. E, sad, opet koliko je to malo i to je nemoguce ovako opisati. Treba da sipate toliko da politura ne curi iz loptice. U savakom slucaju kao i kod naprasivanja treba biti umeren. Ponovo skupite platno, onako kao zavezljaj i pocnite brzo da trljate ali sa vrlo malim pritiskom, odnosno, pritisak mora da bude toliki da politura izlazi iz loptice ali opet ne suvise. To trljanje treba da bude u kruznim pokretima ili u osmicama ali nikako ne smete da stanete na povrsini koju politirate vec to radite na rubovima. Sto vise budete grundirali loptica ce se sve vise prazniti i to su ti kljucni momenti kada pritisak treba da pojacavate da bi vise politure izaslo. Svrha ovoga je da bimstajn sateramo u pore ali da ga ne ostavimo suvog vec vezanog sa retkom politurom. Zato je vrlo vazno da grundiranje ne radite sa suvom lopticom da bimstajn posle ne bi "izvirivao" kroz polituru. Naravno, pri grundiranju nemojte da uzimate velike povrsine jer necete uspeti da ih zavrsite. Bolje je ako vec imate da radite veliku povrsinu da je podelite (vizuelno) na delove i da te delove postepeno zavrsavate. Kada budete precli preko cele povrsine ostavite je da se "susi" odnosno da spiritus ispari. Neko je pitao koliko puta treba da se radi grundiranje a ja tada to nisam znao da objasnim. Grundiranje treba da se radi bar u 3-4 ruke a svaka ruka ima 3-4 ponavljanja. Znaci ovako: to sto danas ceo dan radimo ce biti jedna ruka a danas cemo 3-4 puta vrsiti utrljavanje bimstajna u nekim vremenskim razmacima. Kada to zavrsimo ostavicemo komad da se susi do sutra. Sutra cemo opet 3-4 puta vrsiti utrljavanje i opet ostaviti da se susi i to ce biti druga ruka. To zatvaranje pora radimo sve dok sve ali bukvalno sve pore ne budu zatvorene. Naravno, danas dok budemo zatvarali pore ce nam se uciniti da su sve pore zatvorene ali kako spiritus bude isparavao videcemo sutra da pore i nisu bas zatvorene nego da su ulegle a neke ostale otvorene. To sto sam rekao da je grundiranje potrebno raditi u 3-4 ruke, naravno, zavisi od toga koje drvo politiramo jer za hrast ce trebati mnogo vise od te 3-4 ruke, od toga koliko bimstajnom naprasimo, koliko smo vesti prilikom grundiranja,...tako da sve to uzimajte sa odredjenom rezervom. To naravno ne znaci da pore nece biti zatvorene i u 2 ruke, npr. kad politiramo javor, ali ne znaci ni da ce istim nacinom i istim naprasivanjem kod jasena biti zatvorene. Nadam se da sam bio dovoljno jasan. Ako ima pitanja ne ustrucavajte se da ih postavite. Sutradan, pre nego sto nastavite sa zapocetim poslom potrebno je povrsinu preci finom smirglom. Ponovo naprasite drvo sa bimstajnom pa ga ponovo utrljavajte ali sad vodite vec racuna da mozda ima nekih pora koje i jesu zatvorene tako da prvo naprasite i prvo grundirate tamo gde su pore ostale otvorene pa tek onda prelazite i na ona mesta gde su malo ulegle. Naravno, danas ce nam trebati manje naprasivanja nego juce. Opet posle 3-4 utrljavanja ostavite povrsinu da se susi. Ovo ponavljajte sve dok ne dobijete povrsinu slicnu staklu ali zapamtite i to da sto vise budete nanosili selaka (vise ruku budete radili i samim tim vise ponavljanja) i vreme susenja izmedju odredjenih faza treba da bude sve duze. Covek koji je mene sad vec pre vise od 12 godina ucio polituru rekao mi je da je za savrsenu polituru potrebno 45 dana!
Last edited by Pigmalion on 25 May 2009 10:50, edited 1 time in total.
Pretpostavljam da bi bimstajn mogao lepo da se naprasi na povrsinu obicnom posudicom za biber ili so. Ja sam time naprasivao "rotenstone" sto je u sustini jako fin prah za poliranje. Meni se bolje pokazala posudica koja ima vise sitnih rupa (ove moderne cesto imaju samo jednu ili tri vece rupe).
Jedan od nacina da se vidi da li su pore lepo zatvorene je da se komad (daska) gleda pod malim uglom u pravcu izvora svetla (prozor recimo). Gleda se duz godova. Povrsina tada izgleda bas ko staklo, a otvorene pore se vide kao tamne crtice.
Jedan od nacina da se vidi da li su pore lepo zatvorene je da se komad (daska) gleda pod malim uglom u pravcu izvora svetla (prozor recimo). Gleda se duz godova. Povrsina tada izgleda bas ko staklo, a otvorene pore se vide kao tamne crtice.
Da, vidim da sam sad zaboravio da napisem: naprasivanje se vrsi uz pomoc one zenske carape ciji smo izgled i nacin dolazenja do iste vec elaborirali. Ja licno sam protivnik naprasivanja uz pomoc posudica za so i biber iz prostog razloga jer ako ima koje krupnije zrno bimstajna i ono izadje a ovako ostane u carapi (naravno ako je niste poderali dok ste je skidali sa zenske noge).
Mbole: posto vidim da se i ti bavis politiranjem bio bih ti zahvalan da mi malo pomognes oko pisanja jer bi time dobili mnogo bolji tekst. Gde si ti ucio?
Mbole: posto vidim da se i ti bavis politiranjem bio bih ti zahvalan da mi malo pomognes oko pisanja jer bi time dobili mnogo bolji tekst. Gde si ti ucio?
Ja se nisam bavio politiranjem u ovom smislu o kome ti pises.
Radio sam nesto sto je u sustini dosta slicno, ali se radi samo uljem (konkretno ja sam koristio tung, a moze i laneno).
Umesto bimstajna, koristi se fina vodena smirgla (800 i finija). Na smirglu se stavi malo ulja, pa se njome smirgla tako da se od ulja i piljevine napravi "blato". Onda se to krpicom "ugura" u pore, saceka se jedno 15-tak minuta, pa se obrise popreko na godove. Onda cekas do sutra. Pa ponovo, pa ponovo... i tako jedno 15-tak puta ili koliko vec treba da se pore zapune. Kad se to fino osusilo (nakon zadnje "seanse" ceka se bar jedno 7 dana), sve se lepo osmirgla, ovog puta sa bas finom smirglom (1500, 2000...) isto koristeci ulje kao "podmaz", ali se sada sve brise.
Onda se nanosi ulje, tanko krpicom, sacekas 5-10min, pa obrises. Cekas do sutra. Pa opet, pa opet... U sustini dobijas jako tanke slojeve ulja, i polako se stvara "film". Kad si zadovoljan (to ce reci nakon jedno 10-tak dana), opet cekas da se to potpuno osusi (znaci jos jedno nedelju dana), i na kraju poliras "lopticom". Kao abraziv koristis rotenstone (ne znam koji bi mu bio prevod), a kao podmaz ulje. Ja sam koristio svilenu krpicu. Nakon nekog kratkog vremena napravi se kao "smirgla" od ulja i rotenstona.
E sad, sve to je radjeno na nekim malim komadima tipa korice za pistolj, rucka za menjac... Najvece sto sam radio je bio kundak od prelamace (ustvari jos ga nisam zavrsio).
Verovatno bi bio sizifov posao tako nesto raditi na recimo ploci od stola, a i ne znam da li bi se isplatilo. Koliko sam ja uspeo da uklavirim, traje dosta duze nego sa selakom.
Radio sam nesto sto je u sustini dosta slicno, ali se radi samo uljem (konkretno ja sam koristio tung, a moze i laneno).
Umesto bimstajna, koristi se fina vodena smirgla (800 i finija). Na smirglu se stavi malo ulja, pa se njome smirgla tako da se od ulja i piljevine napravi "blato". Onda se to krpicom "ugura" u pore, saceka se jedno 15-tak minuta, pa se obrise popreko na godove. Onda cekas do sutra. Pa ponovo, pa ponovo... i tako jedno 15-tak puta ili koliko vec treba da se pore zapune. Kad se to fino osusilo (nakon zadnje "seanse" ceka se bar jedno 7 dana), sve se lepo osmirgla, ovog puta sa bas finom smirglom (1500, 2000...) isto koristeci ulje kao "podmaz", ali se sada sve brise.
Onda se nanosi ulje, tanko krpicom, sacekas 5-10min, pa obrises. Cekas do sutra. Pa opet, pa opet... U sustini dobijas jako tanke slojeve ulja, i polako se stvara "film". Kad si zadovoljan (to ce reci nakon jedno 10-tak dana), opet cekas da se to potpuno osusi (znaci jos jedno nedelju dana), i na kraju poliras "lopticom". Kao abraziv koristis rotenstone (ne znam koji bi mu bio prevod), a kao podmaz ulje. Ja sam koristio svilenu krpicu. Nakon nekog kratkog vremena napravi se kao "smirgla" od ulja i rotenstona.
E sad, sve to je radjeno na nekim malim komadima tipa korice za pistolj, rucka za menjac... Najvece sto sam radio je bio kundak od prelamace (ustvari jos ga nisam zavrsio).
Verovatno bi bio sizifov posao tako nesto raditi na recimo ploci od stola, a i ne znam da li bi se isplatilo. Koliko sam ja uspeo da uklavirim, traje dosta duze nego sa selakom.
da vidim (i pod prstima osetim) te radove i jedini što mogu da kažem "svaka čast!". I na strpljenju i na krajnjim rezultatima.Znači bimštajn se nanosi na površinu koja se politira? Pitam ovo zato što sam negde pročitao da nikako ne treba nanositi na površinu nego na lopticu. Iz tog razloga ja sam do sad tako i radio. Međutim moram da priznam da je ovo lepo objašnjeno jer prvi put sam sada pročitao da se bimštajnom radi sve dok pore ne budu u potpunosti zatvorene, bez obzira na broj ponavljanja.
Imam još jedno pitanjce. Dešava mi se da mi se ponekad stvore mestimično neke male naslagice koje se munjevitom brzino stegnu da ih je malte ne nemoguće skinuti osim struganjem pa sve ispočetka. Da li je u pitanju višak bimštajna?
Kojom granulacijom brusiti između slojeva grundiranja i pre početka sledeće faze?
Da li je dobro koristiti čeličnu vunu i ako jeste koje finoće?
I još samo jedno. Dešava ni se nakon grundiranja posle sušenja pod prstima mestimično osete neka zrnca. Ja to skidam laganim i pažljivim brušenjem. Da li je to u redu i u čemu grešim?
Hm. Pa ipak moram još jedno. Da li se u ovoj fazi koristi ulje ili ne. U nekim tekstovima sam pročitao da ga treba koristiti a u nekim ništa nije napomenuto. Ja ga lično izbegavam koliko je god to moguće sve do faze koja se u receptu koji ja imam zove pokrivno politiranje. A inače radi se sa nerazblaženim rastvorom i kružnim pokretima. I da li je uopšte potrebno izbegavati ulje. Mene je strah da ne ostane zarobljeno između slojeva politure i da ga neću moći zvaditi?
Imam još jedno pitanjce. Dešava mi se da mi se ponekad stvore mestimično neke male naslagice koje se munjevitom brzino stegnu da ih je malte ne nemoguće skinuti osim struganjem pa sve ispočetka. Da li je u pitanju višak bimštajna?
Kojom granulacijom brusiti između slojeva grundiranja i pre početka sledeće faze?
Da li je dobro koristiti čeličnu vunu i ako jeste koje finoće?
I još samo jedno. Dešava ni se nakon grundiranja posle sušenja pod prstima mestimično osete neka zrnca. Ja to skidam laganim i pažljivim brušenjem. Da li je to u redu i u čemu grešim?
Hm. Pa ipak moram još jedno. Da li se u ovoj fazi koristi ulje ili ne. U nekim tekstovima sam pročitao da ga treba koristiti a u nekim ništa nije napomenuto. Ja ga lično izbegavam koliko je god to moguće sve do faze koja se u receptu koji ja imam zove pokrivno politiranje. A inače radi se sa nerazblaženim rastvorom i kružnim pokretima. I da li je uopšte potrebno izbegavati ulje. Mene je strah da ne ostane zarobljeno između slojeva politure i da ga neću moći zvaditi?
Da, bimstajn se nanosi na povrsinu iz razloga jer tako bude ravnomerno rasporedjen ako je to ikako moguce tako reci. Ako bi lopticu umocio u bimstajn onda prilikom spustanja loptice na politiranu povrsinu najavise bimsajna bi ostalo tu gde si spustio lopticu, a samo mali deo bi ti ostao da ga dalje rasporedjujes po povrsini. Cini mi se da sam i ja video tu recepturu valjda kod one slovenacke firme ako se ne varam. Ako sa bimstajnom ne bi zapunio sve pore sve pore nego one delimicno ostanu otvorene, naravno, njih ce ispuniti selak kad budemo kasnije politirali ali je problem u tome sto ce selak da se ulegne posle nekog vremena i opet ce se videti pore.
Te naslagice o kojima pricas su bas to sto si i pretpostavio - visak bimstajna koji nema gde da udje nego kao "blato" ostaju na povrsini i nema drugog leka nego prati povrsini i opet ispocetka.
Ne znam sta da ti kazem na to kojom granulacijom jer i mi saramo, zavisi koju smirglu imamo ali nikad ne idemo ispod 500, mada i to je relativno posto ima razlicitih proizvodjaca pa se i smirgle brzo zapunjavaju i svasta nesto. A sto se tice celicne vune, nju koristimo i za pripremu za pozlatu a i u polituri ali ona zna da bude i opasna jer moze da promeni boju drveta i nju nikako ne treba koristiti u prvim slojevima. Uglavnom koristimo 00 i 0000. Kako promeni boju drveta? Jednostavno, ako politirate hrast i u njemu ima vlage nesto vise nego sto inace ima u suvoj gradji a da ne pricam o tome da jos navlazite i smirglate moze da se desi da ti metalni opiljci od celicne vune izazovu neku reakciju i hrast posivi, pozeleni, nesto izmedju te dve boje (tu bi nam opet trebala pomoc hemicara da nam objasni sta se desava) verovatno zavisi od kolicine vlage u drvetu.
To sto posle grundiranja osetis zrnca to je opet onaj visak bimstajna o kome smo pricali koji je ostao zarobljen na povrsini. Zato i koristimo ovako retku polituru da bi imali sto vise vremena da sateramo bimstajn u pore. U ovako retkoj polituri ima 90% spiritusa a zamisli kako bi bilo tek da ima npr. samo 70%. Dok bi spustio lopticu on bi vec ispario. Dobro, malo karikiram ali pokusavam sto plasticnije da vam pokazem sta se tu desava. Pa presmirglaj ih ali to ne bi trebalo da se desava. I meni se to desava nekad u pocetku grundiranja, a desava mi se nekad i kad promenim bimstajn, ali su to tek pocetne faze pa ja to operem ali nikad mi se nije desilo da zaostane praha posle grundiranja, mozda na pocetcima politiranja ali se toga vise i ne secam. Ulje ne koristis, i ulje treba izbegavati dok god je to moguce, bilo bi super kad bi cela politurra mogla da se uradi bez ulja ali na zalost ne moze. Ne treba da se bojis da ce ulje ostati "zarobljeno" jer nece, ono ce isplivati na povrsinu, uvek, pre ili kasnije.
Imam jednu molbu za sve resavce da ne postavljaju moje postove po drugim forumima bez pitanja, a posto su to vec uradili onda su trebali mene da potpisu ili bar da navedu izvor. Ako nista drugo to bi bar bio znak postovanja prema mom trudu da sacinim ovaj tekst i priblizim politiranje svima vama.
Te naslagice o kojima pricas su bas to sto si i pretpostavio - visak bimstajna koji nema gde da udje nego kao "blato" ostaju na povrsini i nema drugog leka nego prati povrsini i opet ispocetka.
Ne znam sta da ti kazem na to kojom granulacijom jer i mi saramo, zavisi koju smirglu imamo ali nikad ne idemo ispod 500, mada i to je relativno posto ima razlicitih proizvodjaca pa se i smirgle brzo zapunjavaju i svasta nesto. A sto se tice celicne vune, nju koristimo i za pripremu za pozlatu a i u polituri ali ona zna da bude i opasna jer moze da promeni boju drveta i nju nikako ne treba koristiti u prvim slojevima. Uglavnom koristimo 00 i 0000. Kako promeni boju drveta? Jednostavno, ako politirate hrast i u njemu ima vlage nesto vise nego sto inace ima u suvoj gradji a da ne pricam o tome da jos navlazite i smirglate moze da se desi da ti metalni opiljci od celicne vune izazovu neku reakciju i hrast posivi, pozeleni, nesto izmedju te dve boje (tu bi nam opet trebala pomoc hemicara da nam objasni sta se desava) verovatno zavisi od kolicine vlage u drvetu.
To sto posle grundiranja osetis zrnca to je opet onaj visak bimstajna o kome smo pricali koji je ostao zarobljen na povrsini. Zato i koristimo ovako retku polituru da bi imali sto vise vremena da sateramo bimstajn u pore. U ovako retkoj polituri ima 90% spiritusa a zamisli kako bi bilo tek da ima npr. samo 70%. Dok bi spustio lopticu on bi vec ispario. Dobro, malo karikiram ali pokusavam sto plasticnije da vam pokazem sta se tu desava. Pa presmirglaj ih ali to ne bi trebalo da se desava. I meni se to desava nekad u pocetku grundiranja, a desava mi se nekad i kad promenim bimstajn, ali su to tek pocetne faze pa ja to operem ali nikad mi se nije desilo da zaostane praha posle grundiranja, mozda na pocetcima politiranja ali se toga vise i ne secam. Ulje ne koristis, i ulje treba izbegavati dok god je to moguce, bilo bi super kad bi cela politurra mogla da se uradi bez ulja ali na zalost ne moze. Ne treba da se bojis da ce ulje ostati "zarobljeno" jer nece, ono ce isplivati na povrsinu, uvek, pre ili kasnije.
Imam jednu molbu za sve resavce da ne postavljaju moje postove po drugim forumima bez pitanja, a posto su to vec uradili onda su trebali mene da potpisu ili bar da navedu izvor. Ako nista drugo to bi bar bio znak postovanja prema mom trudu da sacinim ovaj tekst i priblizim politiranje svima vama.
To vec stvarno spada u bezobrazluk.Imam jednu molbu za sve resavce da ne postavljaju moje postove po drugim forumima bez pitanja, a posto su to vec uradili onda su trebali mene da potpisu ili bar da navedu izvor. Ako nista drugo to bi bar bio znak postovanja prema mom trudu da sacinim ovaj tekst i priblizim politiranje svima vama.
Ajde da neko prenese na drugi forum to jos mogu i da ukapiram (sto ne znaci da mi se svidja). Ali da se potpise ispod kao da je njegovo, e to je vec malo (malo vise) mnogo.
Posalji mi na PP gde si to nasao.