Sa slikama i njihovom velicinom je sve u redu.
Sto se tice ploce ovog stola, sa slika naravno ne moze da se vidi kvalitet sastava, ali ima jedna druga stvar, zbog koje mislim da ti sastavi daleko vise bodu oci. Naime imam utisak da si daske od kojih je sastavljena poloca poslagao jednu do druge "onako" ne vodeci racuna o godovima i tonu pojedinih dasaka, to jest o krajnjoj slici koja ce se dobiti kad sve bude sastavljeno.
Recimo na drugoj slici odozgo, na kojoj se dosta lepo vidi povrsina stola. Treca daska odozgo (5 odozdo) bas odskace od okolnih. Za prvu odozdo nisam siguran da li je to posledica fotografije ili je isto sasvim drugacijeg tona od susedne.
E sad sto se tice same politure, to je sa slike uzasno tesko proceniti. Slika ume i da doda sjaj i da ga ubije, i jako je tesko ovo fotografisati da izgleda kao u prirodi. Ovako sa fotki uopste ne deluje lose.
Poliranje i/ili politiranje (šelakovo)
Ja bih tipovao na nesto drugo (naravno nisam siguran).Da li je u pitanju to što je bio nitro bajc pa je došlo do neke reakcije(rastvaranja) između alkohola i njega ili je u pitanju nešto drugo neznam. Tako da je na tim tamnijim mestima bajc verovatno dublje zašo u pore drveta.
Zaboravljamo da je bimstajn, osim toga sto popunjava pore takodje i "smirgla". Jako fina ali i dalje smirgla.
Da se podsetimo imamo dve sorte bajca. jedna kod koje se pigment potpuno rastvara, i druga gde je pigment samo suspenzija. Ovakvo ponasanje bih ocekivao od ovog koji je suspenzija.
Na tamnijim delovima je pigment (u ovom slucaju fini prah) zasao dublje, a na svetlijim je ostao samo na povrsini, i kad si krenuo sa trljanjem jednostavno si ga "obrusio".
Alkohol/spiritus/selak, ne bi smeli da imaju neku reakciju sa pravim rastvorom na nitro bazi.
Zanimljivo je sta bi se desavalo da je prethodno ili nakon nanosenja bajca nauljeno kao sto je pominjao pigmalion.
Padaju mi na pamet dva scenarija:
1. nauljeno pa bajcovano. Pretpostavljam da bi nauljivanje ujednacilo upijanje bajca, ali bi mozda i sprecilo da se upije kako treba.
2. bacovano pa nauljeno. Moguce je da bi ulje "zapecatilo" bajc, ali bi ga mozda i "opralo"
Vredelo bi probati, ako nista drugo.
Å to se tiče slaganja dasaka potpuno si u pravu. Prvenstveno sam gledao kako ću da okrenemgodove onako u čelo gledano kako bih izbegao kasnije krivljenje ploče (mada nisam siguran ni da sam to uspeo) a zatim sam pošto bočne ivice nisu urađene kako treba gladao koju pored koje da stavim da između njih ostane najmanji razmak. Naravno ni to nisam bog zna kako uspeo. A kad sam sve sastavio tutkalio i stego, " diveći se svojih ruku delu setih se da je estetika bila glavni razlog svog mog posla. Ali kasno. Videćemo, nekako mi se čini da će ovaj sto dobiti novu ploču. Kako kažu ponavljanje je majka nauke. A kad je stolarija u pitanju to i te kako važi. Sve u životu što sam do sada naučio na svim poljima naučio sam na sopstvenim greškama. Ama baš ništa na tuđim.
Kad je ovaj bajc u pitanju neznam ali mi ovo što si napisao deluje vrlo logično i verovatno. Međutim neznam da li baš bimštajn igra tu neku ulogu. Do skidanja dođe pre nego što bimštajn dođe na red. Ja radim po nekom receptu gde se prva ruka pralazi samo razređenim rastvorom šelaka. Bimštajn dolazi na red tek kasnije. Biće da tu više ima uticaja samo trljanje polirnom lopticom. Ali probao sam da trljam suvom krpom i ništa se ne skida. Evo sad sam upravo došao iz nazovimo radionice gde sam na jednom komadu probao da utrljam ulje preko bajcovane površine i opet isto. Skida se. Inače bajc kupujem od zastupnika za sayerlack ovde u Nišu. Valjda se tako piše. Videćemo. Probam i dalje. Kao što već rekoh ništa što nisam z***bo nisam ni naučio. Zašto bi ovo bilo izuzetak.
Kad je ovaj bajc u pitanju neznam ali mi ovo što si napisao deluje vrlo logično i verovatno. Međutim neznam da li baš bimštajn igra tu neku ulogu. Do skidanja dođe pre nego što bimštajn dođe na red. Ja radim po nekom receptu gde se prva ruka pralazi samo razređenim rastvorom šelaka. Bimštajn dolazi na red tek kasnije. Biće da tu više ima uticaja samo trljanje polirnom lopticom. Ali probao sam da trljam suvom krpom i ništa se ne skida. Evo sad sam upravo došao iz nazovimo radionice gde sam na jednom komadu probao da utrljam ulje preko bajcovane površine i opet isto. Skida se. Inače bajc kupujem od zastupnika za sayerlack ovde u Nišu. Valjda se tako piše. Videćemo. Probam i dalje. Kao što već rekoh ništa što nisam z***bo nisam ni naučio. Zašto bi ovo bilo izuzetak.
Mbole je potpuno upravu sto se tice bimstajna. Bimstajn sem sto popunjava pore on i smirgla, doduse fino ali ipak smirgla ali tu opet dolazimo do granulacije bimstajna o kojoj sam govorio i o tome koliko ce bimstajn da osmirgla. Ne znam sa kojim bimstajnom radis ali bih ti ja preporucio da kad vec bajcujes drvo da ga onda preskocis i koristis neki drugi prah. Ja sam zagovornik teorije da se drvo ne bajcuje vec da se koristi u naturu, mozda zato sto mi radimo sa furnirima i svaki komad furniramo, a njih bogu hvala, sada ima svakakvih pa onda mozemo da se igramo. Jedini izuzetak je ebanovina , kao kod onih zica na liri jer bi to bilo nemoguce furnirati u nasim uslovima. Kad smo kod toga, mogao bi neko da da i komentar o nasem radu! Ebanizaciju smo vrsili tako sto smo eksere, celicnu vunu i jos svasta nesto gvozdeno, zardjalo potopili u koncentrisano sirce mislim da je 95% ili tako nesto (jeste da smrdi kao da su djubretari pregazili tvora ali...), a onda tom tinkturom premazivali drvo, posle ga oprali i politirali. Na taj nacin smo dodali tanin, da, zaboravih da kazem da su zice radjene od oraha i time ga potamnili. To sto pre bimstajna radis sa retkim rastvorom selaka ne sprecava bimstajn da osmirgla drvo i bajc a i da osmirgla i tu retku tinkturu tako da je vrlo moguce da od tog selaka ne ostane nista sem eventulno nesto malo u porama. Sto radis sa redjim rastvorom imas manje selaka u spiritusu! Kad bi npr. radio sa 1%-tnim rastvorom bukvalno, ali bukvalno na drvetu nisra ne bi ni ostalo tako da ne treba da te mnogo cudi to sto bajc osmirglas jer ga gotovo nista ni ne stiti od bimstajna. A sa druge strane opet ne mozes ni da radis sa gustim rastvorom jer ti pore ostanu otvorene a selak ce kad, tad potonuti. Svi ti bajcevi koje mi danas koristimo ipak samo povrsinski toniraju drvo. Ne secam se da sam video da neki bajc moze da prodre kroz furnir a on je debeo 0,6-0,8 mm. Mozda gresim ali ja ipak volim da koristim razlicite vrste drveta ne samo zbog boje vec i zbog teksture, koja meni takodje igra veoma bitnu ulogu. Ni nauljivanje tu ne pomaze, bilo pre bilo posle bajcevanja. Sad o polituri. Na drugoj slici (gde je ploca stola u nekom poluprofilu) na par mesta mi se cini da se odbija svetlost od blica tako da je moguce da tu pore nisu zatvorene, doduse vrlo je tesko ovako to proceniti, to ipak mora da se vidi uzivo. Sto se tice onog meni lici na ugaonu komodicu imam utisak da tu nije izvadjeno svo ulje jer se oko blica vide neki "oblaci" doduse to ne mora da bude tacno ali mi se cudno rasipa svetlost. Sto se tice ogledala rekao bih da tu politura nije svugde podjednaka. Akantus u duborezu mi je nesto suvise mat u odnosu na lajsnu.
Pod vunom smatram neku vunenu tkaninu, ja koristim neki stari sal koji sam oparao i od njega pravim loptice.
Izvine te ako je ovo napisano malo zbrda-zdola ali sam nesto umoran danas posto smo do jutros radili pa ne mogu bas da se skoncentrisem.
Pod vunom smatram neku vunenu tkaninu, ja koristim neki stari sal koji sam oparao i od njega pravim loptice.
Jel moze da pisem o sedefu pa da padnu neke skoljke? Bas mi se nesto jedu ovih dana.vidim ja da ce da padne neka jagnjetina na teritoriji zemuna
Izvine te ako je ovo napisano malo zbrda-zdola ali sam nesto umoran danas posto smo do jutros radili pa ne mogu bas da se skoncentrisem.
Q. Koje školjke najvise volis?Jel moze da pisem o sedefu pa da padnu neke skoljke? Bas mi se nesto jedu ovih dana
A. Srednješkoljke
Otkud tanin iz gvozdja i kiseline? Tanin je organsko jedinjenje. Ono sto vinu daje oporost.Ebanizaciju smo vrsili tako sto smo eksere, celicnu vunu i jos svasta nesto gvozdeno, zardjalo potopili u koncentrisano sirce ...
Na taj nacin smo dodali tanin, da, zaboravih da kazem da su zice radjene od oraha i time ga potamnili
Verovatno gvozdje napravi neku reakciju sa sircetnom kiselinom.
Metabo, ti si se bese bavio hemijom? Sta se tu zbiva?
{to se tiče ploče stola verovatno da si u pravu. Kad je komodica u pitanju tu će biti da je u pitanju ipak aparat, rezolucija ili neznam ni ja šta. E a ogledalo to je ono što mi je najviše muka zadalo. Upravo ugao između tih lajsni i podloge na kojoj su lajsne je ono što sam pitao kako je moguće uraditi. Lajsne nisam smeo da skine jer me je bilo strah da posle možda neće sve moći da dođe na svoje mesto. Tako da je tu rađeno milion puta i na kraju eto šta je ispalo. Sad kad bih znao šta je akantus bilo bi lakše, ali verovatno misliš na onaj deo u duborezu koji se nastavlja na lajsnu. Ako je to u pitanju onda je situacija ovakva. Njega kao i onaj deo u duborezu na vrhu ogledala nisam smeo da poliram iz straha da će mi udubljenja ostati neobrađena. Pre mog rada ti delovi su bili urađeni voskom. I to sam probao ali nekako mi nije išlo ni sa pripremom voštanog poliša (valjda se tako zove), tako da sam na kraju de delove premazao četkicom namočenom u rastvor šelaka. To sam uradio nekoliko puta.
A kad je u pitanju menjanje boje drveta pre poliranja da li bi možda bilo moguće umesto da se drvo bajcuje, doterati boju same politure pošto si već napomenuo da i ona može da se boji. Ili to nije to i služi u neke druge svrhe.
A kad je u pitanju menjanje boje drveta pre poliranja da li bi možda bilo moguće umesto da se drvo bajcuje, doterati boju same politure pošto si već napomenuo da i ona može da se boji. Ili to nije to i služi u neke druge svrhe.
Sa sirćetnom kiselinom se dobijaju acetati, soli sirćetne kiseline.Metabo, ti si se bese bavio hemijom? Sta se tu zbiva?
Gvožđe sa kiselinom oksidiše i dobijaju se oksidi (dvovalentni i trovalentni...) crvene boje. Sad, ukoliko se tu doda još malo i prljavštine i još ponekog "prljavog" oksida dobijaju se raaazni pigmenti. Sad, da li ova "hemija" može da ekstrahuje tanin iz drveta na njegovu površinu, to ne znam.
Verovatno boja (mrka, tamnocrvena) potiče od jedinjenja sirćeta sa gvožđe-hloridom. Ona su nestabilna u dodiru sa kiselinama, zato nemoj kasnije da koristiš sirćetnu kiselinu za utrljavanje jer boja može da se izgubi!trivun wrote:Bilo kako bilo ispade boja kakvu sam ja hteo da dobijem i ne skida se.
Volim "kamenjarke", ne one sto se skupljaju na Plavom mostu i njegovoj okolini, tamo kod vas, nego prstace, da ne bude zabune , a moze i dagnje.
Sto se tice hemijske reakcije koja se tu odvija to ne znam, ali znam da u tamnijim vrstama drveta ima vise tanina a u svetlijim manje, kao kod vina.
Za Trivuna: kada se vrsi restauracija potrebno je da se sve moguce rastavi na delove kako je i napravljeno. Ne moras da brines o tome da nesto nece moci da se vrati na svoje mesto i legne jer je taj neko ko je to pre tebe pravio vec sve sredio i ustimao, tako da slobodno skidaj lajsne i radi kako sam ti rekao samo pazi da ih ne slomis i naravno OBELEZAVAJ gde je koji deo stajao. Akantus je motiv koji se veoma cesto pojavljuje na duborezima i u ornamentici uopste, a inace je korov (u prirodi). U razlicitim stilovima razlicito izgleda, ali je u osnovi to akantus. Sad, da vas ne davim kako on izgleda recimo u Baroku, kako u Rokokou, kao u Vizantiji,... jer to mozete i sami da proucavate, ali da, to je taj nastavak lajsne prema galeriji. Suvise je velika razlika izmedju kime i njega. Kima je sva u sjaju, a akantus je mat, meni licno bi to smetalo. Osnova na kojoj je akantus je namerno radjen tackasto da bi se akantus jos vise istakao i dobilo da je profil vislji i tu ionako ne bi mogao da izvuces sjaj vec neki polusjaj ali s obzirom da se svetlost lomi to ne bi bilo tako uocljivo i ne bi strcalo. Duboreze je ionako nemoguce politirati ili je moguce ali vrlo tesko ali zato pribegnes sledecem a to je utljavanju, odnosno, cetkom lepo sve "zamazes", ostavis da sav alkohol izvetri i onda mekom krpom trljas, na suvo. Zagrevanjem, odnosno trenjem koje se javlja na povrsinama koje trljas ti dobijas sjaj. I naravno, ne moras da brines o tome sto ne mozes svako udubljenje da ispoliras, time samo dobijas dodatne efekte. Uh, vidim opet da sam koristio izraz koji mozda vecina nece znati sta je, ali ne znam kako bih je preveo pa cu probati da je objasnim. Evo ovako, posto se bojim da cu se zapetljati u objasnjavanju pa da ni meni samom nece biti jasno sta sam hteo da kazem, kima je ta crna lajsne sa lopticama i spicevima.
Mozes boju da doterujes selakom, odnosno, toniranjem politure ali ces tu imati problem da sto vise nanosa politure imas i boja je tamnija tako da moras i to da predvidis prilikom toniranja da ne bi odmah u prvoj ruci napravio boju koja ti je potrebna jer ce svaki sledeci nanos biti tamniji. Znaci, pravis nesto svetliju pa onda u vise nanosenja ona postaje tamnija, sve do zeljene nijanse. Problem kod bojene politure je sto ostecenjem politure "proviri" prava boja drveta, a to se vrlo cesto desava na rubovima tako da ni to nije bas 100% dobro resenje.
, a moze i dagnje.Sto se tice hemijske reakcije koja se tu odvija to ne znam, ali znam da u tamnijim vrstama drveta ima vise tanina a u svetlijim manje, kao kod vina.
Za Trivuna: kada se vrsi restauracija potrebno je da se sve moguce rastavi na delove kako je i napravljeno. Ne moras da brines o tome da nesto nece moci da se vrati na svoje mesto i legne jer je taj neko ko je to pre tebe pravio vec sve sredio i ustimao, tako da slobodno skidaj lajsne i radi kako sam ti rekao samo pazi da ih ne slomis i naravno OBELEZAVAJ gde je koji deo stajao. Akantus je motiv koji se veoma cesto pojavljuje na duborezima i u ornamentici uopste, a inace je korov (u prirodi). U razlicitim stilovima razlicito izgleda, ali je u osnovi to akantus. Sad, da vas ne davim kako on izgleda recimo u Baroku, kako u Rokokou, kao u Vizantiji,... jer to mozete i sami da proucavate, ali da, to je taj nastavak lajsne prema galeriji. Suvise je velika razlika izmedju kime i njega. Kima je sva u sjaju, a akantus je mat, meni licno bi to smetalo. Osnova na kojoj je akantus je namerno radjen tackasto da bi se akantus jos vise istakao i dobilo da je profil vislji i tu ionako ne bi mogao da izvuces sjaj vec neki polusjaj ali s obzirom da se svetlost lomi to ne bi bilo tako uocljivo i ne bi strcalo. Duboreze je ionako nemoguce politirati ili je moguce ali vrlo tesko ali zato pribegnes sledecem a to je utljavanju, odnosno, cetkom lepo sve "zamazes", ostavis da sav alkohol izvetri i onda mekom krpom trljas, na suvo. Zagrevanjem, odnosno trenjem koje se javlja na povrsinama koje trljas ti dobijas sjaj. I naravno, ne moras da brines o tome sto ne mozes svako udubljenje da ispoliras, time samo dobijas dodatne efekte. Uh, vidim opet da sam koristio izraz koji mozda vecina nece znati sta je, ali ne znam kako bih je preveo pa cu probati da je objasnim. Evo ovako, posto se bojim da cu se zapetljati u objasnjavanju pa da ni meni samom nece biti jasno sta sam hteo da kazem, kima je ta crna lajsne sa lopticama i spicevima.
Mozes boju da doterujes selakom, odnosno, toniranjem politure ali ces tu imati problem da sto vise nanosa politure imas i boja je tamnija tako da moras i to da predvidis prilikom toniranja da ne bi odmah u prvoj ruci napravio boju koja ti je potrebna jer ce svaki sledeci nanos biti tamniji. Znaci, pravis nesto svetliju pa onda u vise nanosenja ona postaje tamnija, sve do zeljene nijanse. Problem kod bojene politure je sto ostecenjem politure "proviri" prava boja drveta, a to se vrlo cesto desava na rubovima tako da ni to nije bas 100% dobro resenje.
Akantus kao ornament:
http://en.wikipedia.org/wiki/Acanthus_(ornament)
odnosno sama biljčica izgleda ovako:
http://en.wikipedia.org/wiki/Acanthus_(genus)
http://en.wikipedia.org/wiki/Acanthus_(ornament)
odnosno sama biljčica izgleda ovako:
http://en.wikipedia.org/wiki/Acanthus_(genus)
Ово је невероватна тема! Одушевљен сам!
Пигмалион, нека те не брине ако одлуташ од замишљеног концепта, ово је милина читати од прве до последње странице (заправо, не знам ни сам који ми је ово пут да читам)!
Тривуне, радови су ти одлични. Па шта и ако неко помисли да није 100% профи урађено, јер: 1) сам си рекао да се овим бавиш тек неколико месеци, 2) сачувао си леп намештајод фуруне, 3) профи рестаурација кошта пуно €€€.
јмам идеју за тонирање без бајцовања, па ако имаш неко парченце дрвета за бацање и шелак, пробај. Постоји уље за кундаке које се зове Scherell's Shaftol или Balsin. Прави се у неколико нијанси, а кошта око 400 динара 75мл. Већ смо га спомињали у viewtopic.php?id=451&p=3
То уље би требало да се стврдне кад се осуши, само не знам да ли би се шелак лепио за њега. јли би бар акантус могао да се нагласи са њим.
Пигмалион, нека те не брине ако одлуташ од замишљеног концепта, ово је милина читати од прве до последње странице (заправо, не знам ни сам који ми је ово пут да читам)!
Тривуне, радови су ти одлични. Па шта и ако неко помисли да није 100% профи урађено, јер: 1) сам си рекао да се овим бавиш тек неколико месеци, 2) сачувао си леп намештајод фуруне, 3) профи рестаурација кошта пуно €€€.
јмам идеју за тонирање без бајцовања, па ако имаш неко парченце дрвета за бацање и шелак, пробај. Постоји уље за кундаке које се зове Scherell's Shaftol или Balsin. Прави се у неколико нијанси, а кошта око 400 динара 75мл. Већ смо га спомињали у viewtopic.php?id=451&p=3
То уље би требало да се стврдне кад се осуши, само не знам да ли би се шелак лепио за њега. јли би бар акантус могао да се нагласи са њим.