Pokrivanje nadstresnice
Online
Pokrivanje nadstresnice
Da li je ovakva konstrukcija dovoljno jaka da podnese krov (od limenih ploca npr) na sebi ili ce se uvijati pre svega ova ceona i zadnja greda na tom rasponu? Dimenzije su 3x3 m a radjena je od greda 12x12 cm,stafli 6x12 cm i celicnih cevi debljine 3,8mm
Re: Pokrivanje nadstresnice
Nije problem krov 
Problem je recimo sneg koji padne na njega, i ima tonu-dve.
Ali.. da krajnje uprostimo problem, radi jednostavnije racunice...
Povrsina krova je reda 9m kvadratnih.
Dobro sabijen i mokar sneg moze da ima oko 350-500 kila po metru kubnom (gledamo najgori slucaj, svez sneg ima oko 50-100).
Sumnjam da ces ikada imati vise od 20-30cm snega na njemu, al ajd da kazemo da imas pola metra i to najtezeg moguceg snega.
Sve u svemu, u najgoroj kombinaciji ukupno opterecenje ce biti 9*0.5*500=2200 kila
Ako imas 2 tone snega na tom krovu (sto je skoro pa neverovatno), i da kazemo da svaka od greda trpi pola tog opterecenja, sto nije bas tacno, posto deo nose i uzduzne grede, one ce se na sredini saviti za oko 9mm.
Nemam bas tacann modul eleasticnosti za camovinu, al trebalo bi da je negde oko 9 GPa, tako da racunicu treba uzeti sa malo rezerve, al posto smo isli na najgoru mogucu varijantu...
Nema to kud
(znam da svako njesra pocinje sa tom recenicom, al...)
PS
Grede se nece uvijati, nego savijati
Znam... tupim, ali to su dva sasvim razlicita pojma.
Uvijanje je deformacija oko uzduzne ose, upredanje.
Problem je recimo sneg koji padne na njega, i ima tonu-dve.
Ali.. da krajnje uprostimo problem, radi jednostavnije racunice...
Povrsina krova je reda 9m kvadratnih.
Dobro sabijen i mokar sneg moze da ima oko 350-500 kila po metru kubnom (gledamo najgori slucaj, svez sneg ima oko 50-100).
Sumnjam da ces ikada imati vise od 20-30cm snega na njemu, al ajd da kazemo da imas pola metra i to najtezeg moguceg snega.
Sve u svemu, u najgoroj kombinaciji ukupno opterecenje ce biti 9*0.5*500=2200 kila
Ako imas 2 tone snega na tom krovu (sto je skoro pa neverovatno), i da kazemo da svaka od greda trpi pola tog opterecenja, sto nije bas tacno, posto deo nose i uzduzne grede, one ce se na sredini saviti za oko 9mm.
Nemam bas tacann modul eleasticnosti za camovinu, al trebalo bi da je negde oko 9 GPa, tako da racunicu treba uzeti sa malo rezerve, al posto smo isli na najgoru mogucu varijantu...
Nema to kud
(znam da svako njesra pocinje sa tom recenicom, al...
)PS
Grede se nece uvijati, nego savijati
Znam... tupim, ali to su dva sasvim razlicita pojma.
Uvijanje je deformacija oko uzduzne ose, upredanje.
Online
Re: Pokrivanje nadstresnice
Da,nisam se dobro izrazio Savijati.
Sve nesto racunam da mi ovde u Vojvodini bas i nemamo snega kao na planinama a i nagib je 15 stepeni pa ce nadam se nesto i skliznuti dole ali bolje da pitam.Ostalo mi je nekih parcadi pa sam razmisljao da stavim i kosnike ali ako nije bas nuzno radije ne bih komplikovao.
Hvala na odgovoru
Savijati.Sve nesto racunam da mi ovde u Vojvodini bas i nemamo snega kao na planinama a i nagib je 15 stepeni pa ce nadam se nesto i skliznuti dole ali bolje da pitam.Ostalo mi je nekih parcadi pa sam razmisljao da stavim i kosnike ali ako nije bas nuzno radije ne bih komplikovao.
Hvala na odgovoru
Re: Pokrivanje nadstresnice
Aj pitacu ovde, posto je slicna tematika u pitanju - da li postoji neka tabela, tj kako masinci/metalci racunaju savijanja pri opterecenju metalnih konstrukcija.
Recimo ovo isto pitanje, ali da je sve od recimo onih bravarskih kutija. I sad one imaju neke dimenzije i debljinu zida. -kako sad ja da nadjem podatak lupam -koliko je ugibanje nosece grede profila X x Y i debljine zida Z mm, na rasponu W i pri opterecenju od xyz kg? -ono, sta da pitam vestacke pametnice? ili da li postoje neke knjige/katalozi na te teme?
Recimo ovo isto pitanje, ali da je sve od recimo onih bravarskih kutija. I sad one imaju neke dimenzije i debljinu zida. -kako sad ja da nadjem podatak lupam -koliko je ugibanje nosece grede profila X x Y i debljine zida Z mm, na rasponu W i pri opterecenju od xyz kg? -ono, sta da pitam vestacke pametnice? ili da li postoje neke knjige/katalozi na te teme?
Online
Re: Pokrivanje nadstresnice
Izvinjavam se kolegi sto upadam ali gledam sliku i nesto se pitam...da li bih mogao postaviti lim direktno bez letava ako bih postavio one stafle popreko umesto uzduz? Razmak je 50cm u oba slucaja...
Prednost montazne konstrukcije,mozes okretati kako hoces
Prednost montazne konstrukcije,mozes okretati kako hoces
Re: Pokrivanje nadstresnice
eh.. drbouz.. za to imas par varijanti:
Otpornost materijala na masincu.
U moje doba bila je to "knjigica" od brat bratu jedno 300 strana, plus tablice.
Najpre, svaki profil ima svoj moment inercije duz neke ose, to jest nekakvu cisto geometrijsku otpornost ka savijanju, uvijanju... bez obzira od cega je napravljen (naravno... taj moment inercije se mnozi sa nekom osobinom materijala, recimo sa modulom elasticnosti, ako trazis savijanje grede), pa jos nekakvi koeficijenti, racunanje momenta sile u nekoj tacki.. jbg.. ne moz prosto...
Al da probam da uprostim koliko god mogu...
Recimo ... svi znamo da daska "na kant" nosi mnogo vise nego kad je polozena.
Iako je ista daska u pitanju.
Prost razlog.. moment inercije raste na 3 stepen sa povecanjem visine, a linearno sa povecanjem sirine.
Za pun pravougaonik momenti inercije je: i=b*h^3/12 (b je sirina, h je visina)
U prevodu, kad sirinu povecas tri puta, otpornost na savijanje se povecala tri puta.
E al kad visinu povecas tri puta, otpornost na savijanje se povecala 27 puta.
E sad.. jes da sam to ucio neke jako davne 1983, al jos uvek se secam da je moment inercije povrsinski integral datog preseka
Ne zelis da ga racunas a i nepotrebno je, za to su jos u ta doba postojale tablice iz otpornosti materijala, u kojima imas momente inercije za vecinu standardnih profila, a ostatak se relativno prosto izracunava, maltene bukvalno oduzimanjem i sabiranjem (npr moment inercije kutije je moment inercije pune stangle, minus moment inercije "rupe")
No... druga varijanta je prilicno jednostavnija u danasnje vreme.
U nekom programu za modeliranje, tipa solidworks-a, kreiras model tvoje kostrukcije, dodelis elementima odgovarajuce materijale sa odgovarajucim osobinama (modul elasticnosti je maltene glavni igrac), pokrenes simulaciju (metoda konacnih elemenata u sustini), kazes sta su ti i kavi su oslonci (fiksirane, ili delimicno fiksirane tacke u konstrukciji), zviznes nekakvo opterecenje... koncentrisanu silu, ravnomerno opterecenje, neravnomerno...
Klik... i dobijes sve sto te zanima, od naprezanja po svim presecima, do savijanja...
@bobpp
To za popreko ili uzduz... to ce bolje od mene BR.. gradjevina je njegova struka.
Nemas snega ko na planinama, al nije bas ni da ga nema.
Ja se jos secam februara 2012 kad smo ja i srki ceo dan pretovarali metar snega iz njegove avlije, da bi "odkopao" auto.
Al bukvalno metar visine.
A mi smo u Sremu
Otpornost materijala na masincu.
U moje doba bila je to "knjigica" od brat bratu jedno 300 strana, plus tablice.
Najpre, svaki profil ima svoj moment inercije duz neke ose, to jest nekakvu cisto geometrijsku otpornost ka savijanju, uvijanju... bez obzira od cega je napravljen (naravno... taj moment inercije se mnozi sa nekom osobinom materijala, recimo sa modulom elasticnosti, ako trazis savijanje grede), pa jos nekakvi koeficijenti, racunanje momenta sile u nekoj tacki.. jbg.. ne moz prosto...
Al da probam da uprostim koliko god mogu...
Recimo ... svi znamo da daska "na kant" nosi mnogo vise nego kad je polozena.
Iako je ista daska u pitanju.
Prost razlog.. moment inercije raste na 3 stepen sa povecanjem visine, a linearno sa povecanjem sirine.
Za pun pravougaonik momenti inercije je: i=b*h^3/12 (b je sirina, h je visina)
U prevodu, kad sirinu povecas tri puta, otpornost na savijanje se povecala tri puta.
E al kad visinu povecas tri puta, otpornost na savijanje se povecala 27 puta.
E sad.. jes da sam to ucio neke jako davne 1983, al jos uvek se secam da je moment inercije povrsinski integral datog preseka
Ne zelis da ga racunas
a i nepotrebno je, za to su jos u ta doba postojale tablice iz otpornosti materijala, u kojima imas momente inercije za vecinu standardnih profila, a ostatak se relativno prosto izracunava, maltene bukvalno oduzimanjem i sabiranjem (npr moment inercije kutije je moment inercije pune stangle, minus moment inercije "rupe")No... druga varijanta je prilicno jednostavnija u danasnje vreme.
U nekom programu za modeliranje, tipa solidworks-a, kreiras model tvoje kostrukcije, dodelis elementima odgovarajuce materijale sa odgovarajucim osobinama (modul elasticnosti je maltene glavni igrac), pokrenes simulaciju (metoda konacnih elemenata u sustini), kazes sta su ti i kavi su oslonci (fiksirane, ili delimicno fiksirane tacke u konstrukciji), zviznes nekakvo opterecenje... koncentrisanu silu, ravnomerno opterecenje, neravnomerno...
Klik... i dobijes sve sto te zanima, od naprezanja po svim presecima, do savijanja...
@bobpp
To za popreko ili uzduz... to ce bolje od mene BR.. gradjevina je njegova struka.
Nemas snega ko na planinama, al nije bas ni da ga nema.
Ja se jos secam februara 2012 kad smo ja i srki ceo dan pretovarali metar snega iz njegove avlije, da bi "odkopao" auto.
Al bukvalno metar visine.
A mi smo u Sremu
Online
Re: Pokrivanje nadstresnice
Da ja onda ne komplikujem vec kupim desetak letvi i uradim po PS-u... Hteo sam da mi bude jednostavnije,da iskoristim te stafle jer ionako niko koga znam nije na supu ili terasu stavljao po propisu letve na 35cm ispod lima ali bojim se da ne mogu lepo rasporediti lim ovako uspravno a poprecno mi se cini da bi cela konstrukcija bila slabija.Mozda i gresim,nemam pojma...