Da ovde svako isprica svoju neku gresku tokom svog posla koja je bila smesna drugim ljudima.
Ja cu da zapocnem moju bruku
Pravio sam santrac za bunar, posto je bila zima, radio sam u radionici, lozio moju bubnjaru i sklapao santrac,
najvise me je brinulo sto su bili jaki mrazevi, kada zalepim da mi lepak ne propadne od mraza, i odlucio sam da lozim celu noc, kako bi se lepak lepo stegao. sklopio sam santrac, ispala je velika kocka 120 cm x 100 cm, lozio celu noc, ustajao na svaki sat vremena. ujutro kada sam otisao lepak je stegao kao lud, rekoh ja sebi dobro je, sada treba da pravim rostilj od letvica ali ne mogu od te velike kocke, pa izadjem da vidim gde da je stavim da oslobodim radionicu.
Imam dosta objekata kuci ali nemam gde da je stavim, kazem mom caletu, ne mogu u kucu vrata su siroka 80, ne mogu u staru kucu vrata su siroka 70 ni kroz prozor ne mogu, ne mogu ni u staru stalu tamo su vrata 90 siroka a santrac je 120 sa 100, cale se samo nasmeja i pitao me a kako ces da izneses iz radionice, kad su ti vrata i tamo siroka samo 80?
E to kad me je pitao, ja nisam znao gde se nalazim, da li da se ubijem zbog onolike muke koje sam ulozio, ili u zemlju da propadnem zbog te greska
Moji drugovi se pocrkavali od smeha dok sam im pricao, a ja
Naravno zavrsio sam taj santrac, ali morao sam da ga secem, izbacim, ponovo sastavim ali je bio kraci za 10 cm.
Da li se vamo desilo da zbog neke svoje greske rasplacete ljude od smeha.
), donje i gornje ploce su iz delova, prethodno je seljen i razvaljivan n puta, pa su naravno rupe za okove obusene...