Par pitanja u vezi izbora alata

[BlackStecker]

Pozdrav svima,

imam iskustva u radu sa metalom (brusenje, secenje, varenje i slicno), ali sam se uvek interesovao za obradu drveta pa sam poceo da pravim neku hobi radionicu Konkretno me interesuje pravljenje kabineta i slicnog manjeg kucnog namestaja. Citao sam clanke i teme na forumu, samo da dodam, pa imam i par pitanja:

1) Da li uzeti stonu tracnu testeru ili stoni cirkular? Interesuje secenje iverice, MDF-a (uglavnom tanjih materijala ali se moze naci poneka greda npr. za izradu noge stola). Moja ideja je bila da uzmem stonu tracnu testeru (tanji materijali) i rucni cirkular (za grede ili vece daske).

2) Da li kupujete materijal po projektu ili kupujete na veliko tipa par tabli iverice i rezanu gradju da vam stoje u radionici?

3) Primetio sam da se rezana gradja kupuje na m3. S obzirom da cu praviti stolove, stolice, kabinete (mozda i kuhinju), mislim da mi se ne isplati da kupujem gradju na kubni metar jer je preskupo. Koji bi vas savet bio za ovo, da kupim par greda na komad i par vecih dasaka?

4) Video sam da Amerikanci koriste "plywood" za neke hobi projekte -- da li je ovo pandan nasem speru? Ako ne, kako se zove taj materijal kod nas?

5) Da li imate preporuku neke domace online prodavnice gde mogu naruciti materijal, ili da trazim na stovaristima?

6) Koja bi bila vasa preporuka materijala za izradu namestaja i slicnih hobi projekata (a da nije puno drvo s obzirom na cenu)? Recimo sirova iverica koju kasnije mogu ofarbati? Ili nesto drugo?


Hvala unapred na odgovorima i izvinjavam se ako je ovo vec pitano.

[mbole]

1. upravo obrnuto. cirkular je za tanje materijale (univer, sper...) a trakasta za deblje (razrezivanje greda npr) i krivolinijska secenja

2. Zavisi koliko toga pravis i sta od masina posedujes. Nije jednostavno transportovati tablu univera koja je 2X2.7 metara. A nije jednostavno ni "iskasapiti" je na komade kojima mozes da baratas. Uglavnom za table ti treba nekakav formatizer, to jest prilicno veliki cirkular. Stoni to ne moze da obavi. Plus, ko kaze da ces isti dezen koristiti i za naredni komad koji pravis?

3. Rezana gradja se uvek prodaje na kubni metar. a dal je to 0.03 kubika, ili 3 kubika, nebitno je. Daklem i kad kupis jednu dasku, ona ti se obracunava na cenu kubika. To sto je cena po kubiku, ne znaci da moras da kupis ceo kubik. Ali moras celu dasku, ili 5 dasaka ili gredu ili 3 gredesta je vec. Daklem ne mozes da kupis metar daske.

4. Plywood je upravo sper ploca.

5. stovarista.

[BR]

6. Puno drvo. Ne postoji nista jeftinije od punog drveta. Recimo Egerova OSB ploca, koja j medju najjeftinijim plocastim materijalima, je od 33000 do 37500 dinara po kubnom metru. Tj od 270 do 310 eura. Borova daska debljine 25, duzine do 100 cm kosta 100 eura, neogranicene duzine 160. Bukova daska iz parionice duzine do 100 cm je oko 180 eura, neogranicene duzine 250.

Za pooredjenje, cena brezove sper ploce, je od 840 eura za C/C klasu u debljini od 40 mm, pa raste za tanje i vise klase, sve dok ne dostigne 3000 eura po kubnom metru, za B/BB klasu, u debljini 4mm.

Sirova iverica je 39400 dinara po kubnom metru.

A ostale cene za puno drvo iz susare su: Lipa 140-160, Orah 600-800, tresnja 400-500, hrast otprilike kao i orah, bagrem 230-280.. Ostaj samo jos tvoj ad da bi od njih naprabio ono sto hoces, ali ni jedan plocasti materijal nikada nije bio alternativa punom drvetu.


Cene za plocaste materijale su nize sa beogradskih stovaista, u unutrasnjosti su otprilike iste, osim za sper, koji je u unutrasnjosti skuplji. Cene za sper su Kupa prometove, na Pancevackom putu.

Cene za dasku su iz unutrasnjosti, ona je tamo drasticno jeftinija. I sve su sa mesta na kojima sam kupovao, a nisu bila najjeftinija, nego su nudila odovarajuci kvalitet. Cena lipe je iz Vranica, borove i bagremove daske iz Mionice, bukve iz Zolta, Oraha, tresnje, iz Despotovca. U Beogradu su te cene od 30-100% vise.

Za sve ostalo se slazem sa Boletom, osim za dasku, koja se uvk kupuje u prvoj ruci, na susarama. Na stovaristima j ona vec druga, treca ruka.

[munja]

Za pooredjenje, cena brezove sper ploce, je od 840 eura za C/C klasu u debljini od 40 mm, pa raste za tanje i vise klase, sve dok ne dostigne 3000 eura po kubnom metru, za B/BB klasu, u debljini 4mm.

Nikad nisam kužio, što znače te B/BB C/B i slične oznake kod šperploče?

[mbole]

Pod stovarista sam prvenstveno mislio na plocaste materijale.

@munja
Sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plywood
Grades

Grading rules differ according to the country of origin. Most popular standard is the British Standard (BS) and American Standard (ASTM). Joyce (1970), however, list some general indication of grading rules:[11]
Grade Description
A Face and back veneers practically free from all defects.
A/B Face veneers practically free from all defects. Reverse veneers with only a few small knots or discolorations.
A/BB Face as A but reverse side permitting jointed veneers, large knots, plugs, etc.
B Both side veneers with only a few small knots or discolorations.
B/BB Face veneers with only a few small knots or discolorations. Reverse side permitting jointed veneers, large knots, plugs, etc.
BB Both sides permitting jointed veneers, large knots, plugs, etc.
C/D For structural plywood, this grade means that the face has knots and defects filled in and the reverse may have some that are not filled. Neither face is an appearance grade, nor are they sanded smooth. This grade is often used for sheathing the surfaces of a building prior to being covered with another product like flooring, siding, concrete, or roofing materials.
WG Guaranteed well glued only. All broken knots plugged.
X Knots, knotholes, cracks, and all other defects permitted.
WBP Weather and Boil Proof used in Marine Ply. Designation replaced by EN 314-3.

JPIC Standards
Grade Description
BB/CC Face as BB, back as CC. BB as very little knots of less than 1/4 inches, slight discoloration, no decay, split and wormholes mended skillfully, matched colors, no blister, no wrinkle. Most popular choice for most applications.[citation needed]

pogledaj i:
http://www.woodworkerssource.com/blog/t ... to-use-it/

[BR]

Ruske oznake koje se koriste na brezovim sper plocama kod nas su nesto drugacije.

Klase koje postoje su

B/BB
BB/BB
BB/C
C/C

Prvo slovo oznacava uvek prednju stranu, tj lice sper ploce

B je cista povrsina, iz jednog komada, svetle boje (bez tragova trulezi) i bez cvorova.
BB je isto, samo sto moze da ima do 6 zakrpa cvorova oblika jajeta, sa ogranicenom velicinom , i ne vise od 3 na polovini ploce. Crni covorovi ne smeju da budu veci od 6 mm u precniku. Sper ploca koja ima barem jednu BB stranu, ne sme da ima prazna msta u pojedinacnim listovima. BB povrsina je iz jednog komada, tj nema sastava ploca furnira
C je niza kategorija od B, ne sme da ima crne cvorove vece od 6mm, ali broj zakrpa nije ogranicen. Lice moze da bude sastavljeno iz odvojenih komada ploce.
Kod C/C ploce, dozvoljene su praznine u konstrukciji ploce posto se cvorovi na unutrasnjim furnirima ne krpe.

[momirz]

Orah 600-800,

Ti je cena za ajde da ga nazovem americki crni.
Za evropski je daleeeko veca.
Ako neko zna gde ima evropski svetli po toj ceni bio bi veoma zahvalan na informaciji.

[sasasasa]

Ajde da se ne slozim sa komentarima. Drvo jeste jeftinije (mada ima puno otpada, ali necemo u detalje) ali je i najzahtjevnije za obradu. I trazi najvise alata.
Iverica, s druge strane, trazi i najmanje alata i najmanje vjestine. Za pocetak je dovoljno imati busilicu, cekic, peglu i skalpel. A sasvim se fino pokazala kao materijal za kabinete. Smatram da je idealna za pocetnika, a BlackSteker rece da se tek interesuje, pa...
Spera je malcice komplikovanija, tj moze biti malcice komplikovanija jer nudi vise mogucnosti za rad u kucnoj varijanti a samim tim trazi i nesto vise znanja i truda. A mora se nauciti i farbati, sto je opet umjetnost sama po sebi.
Drvo jeste najzahvalnije za obradu (greske se lakse isprave) ali ga treba prvo razumjeti, pa tek onda sve ostalo. Koliko stolara sam upoznao sto ne razumiju kako drvo dise, pa kad se pokrivi vade se na : tvoje drvo nije bilo dobro ili nesto slicno.
BlackSteker ja bih ti preporucio da prvo krenes sa ivericom i sperom a da drvo pomalo uvodis u stvari koje pravis (recimo lajsne, drvena vrata na elementu ili nesto manje). S vremenom ces nauciti raditi sa svim materijalima. Ako krenes sa drvetom, mozda te u startu odbiju komplikacije (puno alata, nista ne ispada kako si zamislio...)
E da, drvo je puno drugacije od metala s kojim si navikao raditi.
Ala koliki post, odo ja

[BlackStecker]

Hvala vam puno na odgovorima, dosta ste mi pomogli. Moram se sloziti sa @sasasasa -- ranije sam nesto "klepao" sa ivericom i sperom uz pomoc ubodne testere ali te stvari nisu bas za kucnu upotrebu (fioke za radionicu i slicno).

Sa svim vasim odgovorima mislim da bi ovo bio dobar proces:

1) Da radim manje projekte uz pomoc spera i iverice, a od alata da kupim stacionarni (ili rucni?) cirkular da bi lakse sekao table spera i iverice, kao i peglu za kant trake. Sto se farbanja tice, da prostudiram i naucim malo vise o farbanju pa da primenim to na ove materijale - farbanje sirove iverice i slicno umesto kupovine vec farbane iverice (one sa folijom/premazom). Od alata mozda eventualno kasnije da kupim kompresor i pneumatski set za farbanje (uz to i pneumatsku heftalicu).

O nabavci ovog materijala moram da razmislim zahvaljujuci vasim odgovorima, konkretno po pitanju transporta zbog velicine tih tabli... ili da jednostavno kazem da preseku table uzduz na pola pa da radim sa tim - koliko se secam table su bile 250cmx180cm ili slicno.

2) Kada se vec budem uhodao sa ovim manjim projektima, da pocnem da studiram malo o tipovima drveta i koje vrste se upotrebljavaju za odredjene projekte - nakon toga mogu uzeti i abrihter i tracnu testeru i poceti da obradjujem puno drvo i da radim sa vecim projektima.

Sta mislite o svemu tome?

Jos jedno pitanje -- da li mozda znate koje je ovo drvo tacno i da li ga mogu kupovati u tablama? Deluje mi kao tanki sper ali nisam siguran (veoma je lagan). Zena mi se zeza sa tim pa sam mislio da kupim onu malu modelarsku tracnu testeru da joj pravim te sitnice.

Hvala jos jednom!

[munja]

Hvala BR i Bole, sad mi je jasno
googleao jesam, ali nikad nisam naletio na tu wiki stranicu, a naravno da mi nije palo napamet otići i tražiti po wikipediji

@BlackStecker
Manje projekte svakako radi od špera i iverice, da uhvatiš malo grif, možeš slobodno početi i sa drvetom, jelovina nije skupa za učenje
što se tiče alata, ako ti financije dozvoljavaju, nabavi i stacionarni i ručni, sa ručnim je lakše ugrubo rezati velike table šperploče/iverice, a stolni ćeš stalno koristiti za sve materijale.
farbat možeš i sa kistom, ali da, pištolj jako dobro dođe kod ljepljenja i slaganja.
ja te table vozim na krovu auta
o drvetu možeš već sad početi studirati, imaš pun internet svega
abrihter/diker možeš uzeti kad odlučiš da ćeš početi obrađivati drvo. ja imam abrihter/diker i abrihter uopće ne koristim. s vremenom mislim uzeti metabo dh330 i ovo prodati, zauzima previše mjesta.
svakako razmisli i o nabavci glodalice koja će ti jako dobro doći za sve materijale (rubovi, utori i slično)
ukoliko nisi pri parama, uzmi ručni cirkular i napravi stol za njega dok ne skupiš za stolni.
tračnu pilu uzmi kad vidiš da ti zatreba, dotad će i ubodna odraditi posao.
ovo na linku je čini mi se jelovina, samo je tanko rezana.

[mbole]

Jela ili smreka, u svakom slucaju ono sto zovemo camovina.

Folija na univeru i boja ne podsecaju jedno na drugo po sastavu, a retko i po izgledu.

Folija na univeru je melamin, ekstremno tvrd, otporan na sve i svasta...
Boja (farba, lak...) koja je blizu toga em kosta daleeeeeeko vise, em zahteva prilicno ozbiljan alat za nanosenje.

Uglavnom, farbanje je zanat za sebe.

[BR]

Pre dht nego abihter, u maqloj radionici on je daleko upotrebljivija alatka.

Sasa, slazem se da se apsolutno ne slazemo. Alat za rad sa drvetom uopste ne mora da bude skuplji od elektricnog alata. To sto ode ima nekoliko osba sa dijagnozom, koje skupljaju alate, ne mora da znaci da je to pravi put. Komplet zalata za pocetni rad sa dvetom sa kojim se mozes da uradis kosta manje od 200 eura, ako znas sta trazis, a i to nije tako komplikovano. Sve ostalo moze i da se napravi, i da bude vise nego funkcionalno.

Kao primer, proslog meseca sam kupio Bahco testeru, za 800 dinara. Crosscut, 7 ppi, 8 tpi, hardpoint, i sece sasvim Ok. Ne moze da se ostri, u stvari moze, ali je besmisleno, no za te pare, cak i da je bacis, odradice mnogo vise nego sto vredi. Za pocetak je dovoljno jedno ili dva , malo bolja dleta, jedna Ryoba pored tog Bahca, jedno drveno rende, lenjir, rucna busilica i nekoliko bugija, parce stakla i nekoliko listova smirgle i eto mogucnosti da se prave vise nego upotrebljive stvari i bez velikog ulaganja, i bez struje. A sve to, pruza daleko vise po pitanju ucenja od bilo kog rada sa plocastim materijalima, a tek kada uporedis ulozeno, razlika je nemerljiva.

Nekada su majstori imali i manje od toga, pa su pravili i vise nego upotrbljive stvari.

E sad, jedina opasnost cele te price je sto pre ili kasnije pocnes da skupljas alate, pa zavrsis sa preko 20 razlicitih rendica, i istim brojem testera, a dleta da ne pominjem.

Tenutno nemam vremena, ali mislim da serija o tome kako poceti sa minimumom para, i kako napraviti dodatne alate koji su potrebni ne bi bila nezanimljiva.

[sasasasa]

Napravi seriju kako poceti unplugged. Mislim da nas pola to ne zna ili ne razumije. U mom slucaju je oboje. Sta god da radim rucnim alatom uzima mi mnogo vremena, a rezultati i nisu uvijek sjajni. Mozda mi samo treba prakse, ali rado bih procitao nesto na tu temu.