Bojan wrote:Napomena:
ovo se radi po sat vremena svaki dan. I da kažem da ću i sliku da turim, samo da je uslikam.
Eto čime se stolari, koji nemaju puno vremena za svoj omiljen hobi, bave.
Nego kad smo vec kod toga, od pre par dana je gvozdje je ponovo kod kuce (zena dobila dozvole pa je dobila i poklon, al o tome cu pisati drugom prilikom).
Daklem sada mogu da pookazem cime sam se ja zanimao pre par godina kad je pumparica dosla u moj posed. Cisto da znas da nisi jedini (a ni najzaludniji
Koliko sam uspeo da saznam njenu istoriju, svojevremeno ju je neki mornar doneo iz Brazila u Crnu Goru. Puska je Brazilske firme CBC, policijska kratka varijanta (sa sve normalnim kundakom dugacka je 100cm), prima 5 patrona kalibra 12/76, ili 6 patrona kalibra 12/70. Koliko mi je poznato to je jedini takav primerak u Srbiji (otvarali su novu sifru u SUP-u). Pre nego sto je stigla kod mene (2003 godine), kao i vecina oruzja na ovim prostorima, prosla je kroz razne ratove, a ni poslednji gazda pre mene je nije bas pazio. Sve u svemu drvenarija je bila u uzasnom stanju. Narocito potkundak.
Usledilo je pocetno brusenje, i obelezavanje
zatim malo "duboreza"
pa jos smirglanja
Nazalos nisam snimio kako su radjeni zlebovi. Koriscena je najfinija mala bravarska turpija za metal, takozvana "single cut" to jest ona koja ima zareze samo u jednom smeru. Da bi se dobila ova zaobljena udubljenja kojima ce ivice ipak biti "ostre", smirgla je motana oko, necte verovati, filtera od cigarete. Upotrebljen filter (znaci od ispusene cigarete) taman ima odgovarajucu cvrstocu da lepo prati krivinu ali da se ne previje preko ivice. Nov filter je malkice mekan.
E onda je trebalo izvuci iz drveta svu mogucu stroku, ulje, ostatke baruta... koji su tokom koriscenja prodrli duboko u drvo. Proces je (kao i obicno) dugotrajan. Koristio sam Brownels-ov Whitening compaund, koji je u sustini fini prah kalcijum karbonata. Jako slican efekat moze da se postigne i sa samlevenom kredom. Prah se pomesa sa perhlor etilenom, tako da se dobije smesa malkice redja od paste za zube. Namaze se preko drveta i perhlor etilen rastvori sve masnoce i stroke, a prah ih upije. Kada se osusi (oko sat vremena) iscetka se cetkicom za zube (ili nekom slicnom tvrdom), i onda tako sve dok pasta na kraju ne ostane potpuno bela. U mom slucaju torebalo je 40-tak ponavljanja.
Nakon ovoga da bi se dobila boja koja odgovara kundaku, drvo je premazivano Balsin Stockoil-om (crveno - braon). Nanosen je jedno 20-tak puta, dok nije dobijena zeljena nijansa.
Konacan finis je radjen cistim tung uljem. Namazano je dvadesetak slojeva uz brisanje par minuta nakon sto je sloj nanet.
Evo kako izgleda danas:
Par ostecenja koja se vide na naredne dve slike su nastala dok je bila u SUP-u, no to cemo da sredimo (za divno cudo, izgleda da su je drzali u nekom sasvim pristojnom magacinu, nigde nema rdje iako je tamo provela vise od 2 i po godine. Ovo zuckasto sto se vidi na celu potkundaka nije rdja vec mesing kojim su lemljene poluge za repetiranje)
Desni bok potkundaka je morao da bude ovako "umjetnicki" oblikovan, posto jednostavno nije bilo dovoljno drveta da se zadrzi originalni cilindricni oblik, a da se uklone sva ostecenja. Za divno cudo meni ovako cak lepse lezi u ruci.
Kundak je radjen vrlo slicno, ali je em bio u daleko boljem stanju, em nisam slikao. On ustvari jos uvek nije zavrsen posto postoji jedno ostecenje blizu mesta gde se spaja sa sandukom, tako da ce tu biti neophodno da se umetne komad. Ostecenje nije veliko, cisto je u pitanju estetika, ali kad sam se vec igrao... Slicno je i sa dnom rukohvata, u koje je neko nemilosrdno zavio vodjicu za remen. Vremenom ce naici odgovarajuce parce drveta od koga cu da napravim ta dva dela. Takodje planirano je da se uradi cekiranje na rukohvatu, ali ono ceka da se prvo urade ova dva delica.
Leeeele, al sam se raspisao...
