Odredjivanje cene proizvoda
Odredjivanje cene proizvoda
Mozda je ova tema vec ubacena, ali nisam mogao da je nadjem. Zanima me kako vi ljudi odredjujete cenu za ruke pri pravljenju nekih elemenata od maisva? Ja sam posao logikom da ruke treba da budu kolko i materijal, ali sam odmah sracunao da je to premalo da bi se rad isplatio. Izmedju ostalog, ako se radi sa camovinom isti je posao kao kad se radi sa hrastom, samo je drvo malo mekse i lakse za obradu, a razlika u ceni je velika. Gledao sam po nekim salonima stocice, policice, komodice, od punog drveta i cene su prilicno paprene, ali mi je opet nerealno da trazim tolko para za nesto sto mi i nije toliki problem da napravim. Uvek mogu da nadjem neku sredinu izmedju cene iz salona namestaja i cene koja je premala, ali ako neko ima neki sablon kojim se vodi prilikom odredjivanja cene, znacilo bi mi...
Trt, mrt, zivot ili smrt!
Kad prodaješ ne postoji previsoka cena, kad kupuješ ne postoji preniska 
Meni je uvek bilo malo šašavo određivanje cene na osnovu cene materijala. Znam da je to jednostavno, i znam da je uobičajeno, ali priznaćete da je u suštini nerealno. Od isto plaćenog materijala mozda treba da se napravi gomila sitnih fijoka, ili dva velika ormana. Često je mnogo lakše raditi sa skupljim materijalom nego sa onim jeftinim (manje mogućih problema).
"Normalna" logika za naplaćivanje proizvodnje je da se naplaćuje materijal, utrošeni sati rada i amortizaciji mašina.
Prodaja odnosno trgovina već ima potpuno drugačiju logiku. Naravno nevolja je što je većina stolara istovremeno i proizvođač i trgovac. Teško je rastaviti te dve ličnosti u sebi. Za trgovce postoji samo jedno pravilo: koliko tržište može da plati.
Meni je uvek bilo malo šašavo određivanje cene na osnovu cene materijala. Znam da je to jednostavno, i znam da je uobičajeno, ali priznaćete da je u suštini nerealno. Od isto plaćenog materijala mozda treba da se napravi gomila sitnih fijoka, ili dva velika ormana. Često je mnogo lakše raditi sa skupljim materijalom nego sa onim jeftinim (manje mogućih problema).
"Normalna" logika za naplaćivanje proizvodnje je da se naplaćuje materijal, utrošeni sati rada i amortizaciji mašina.
Prodaja odnosno trgovina već ima potpuno drugačiju logiku. Naravno nevolja je što je većina stolara istovremeno i proizvođač i trgovac. Teško je rastaviti te dve ličnosti u sebi. Za trgovce postoji samo jedno pravilo: koliko tržište može da plati.
Ja nisam profesionalni stolar, već programer na bazama podataka,Nikola wrote:Mozda je ova tema vec ubacena, ali nisam mogao da je nadjem. Zanima me kako vi ljudi odredjujete cenu za ruke pri pravljenju nekih elemenata od maisva?
ali mislim da bi se neka analogija u formiranju cena mogla pronaći.
Jako je teško odrediti cenu programu. Ja sam to presekao na jednostavan način:
koliko tabela u bazi, to puta 100 EUR i to je okvirna cena. Na to dodajem (ili
oduzimam neke specifičnosti.
Kod stolarije bi se moglo nešto slično, kao talon, pronaći (lupam, ukupna dužina ivica ili sl). Nova tema za razmišljane?
Zaboravio si broj punjenja baterije po skupoj struji u Festool PTDK15S aku-bušilici.Bojan wrote:Možda ukupan broj zalepljenih keksova-šrafova-čepova, ili nešto slično?
Možeš ti da se podsmevaš koliko hoćeš, ali ja sam zaista mislio da se pronađe neka empirijska mera (to se tako zove) koja bi najbliža bila urađenoj vrsti posla. U mojoj struci postoji čuveno pitanje. "Koliko košta program?", a isto tako i čuveno kontrapitanje: "Rećiću ti kad mi kažeš koliko košta automobil!?". To bi moglo da se prenese i na stolariju.
Nađeš nešto što se lako može prebrojati (ili izmeriti) i to obeležiš sa X. Tu meru primeniš na poslednju napravljenu naplaćenu kuhinju i dobiješ cenu koštanja tog X. Zatim tu meru koriguješ na nekoj drugoj kuhinji i tako iz 3-4 iteracije dođeš do cifre koja te pokriva "u globalu" i kod koje ne možeš da omaneš za više od 10-20%. Svakako da se to X razlikuje od slučaja do slučaja, ali može se definisati X za kuhinju, Y za puno drvo...
Daleko od toga da je shala, u elektronici se projektovanje shtampane ploche, i lemljenje komponenata procenjuje delom na osnovu broja rupa/SMD-padova/vija u plochi... dugi niz godina unazad....Bojan wrote:Nisam se podsmevao, već sam hteo da se našalim.
......
Veliki je problem bilo koji posao koji nije shablonski lako proceniti... ukljucujuci i stolarski...
Za industriju je to lakse.. kada neko samo tipluje... neko secka... neko frezuje... onda moze po duznom metru... broju tiplova,... cemu god..
Namestaj po meri tesko moze po nekakvom laganom shablonu da se procenjuje... mada sam ja laik za tu oblast... ne bavim se time.
Ja sam pokušao da predložim neku "seljačku empiriju" kojoj su sklone i neke ozbiljne naukeboggy wrote:Namestaj po meri tesko moze po nekakvom laganom shablonu da se procenjuje... mada sam ja laik za tu oblast... ne bavim se time.
. Fora je u toma da se na što brži način dođe do neke cene koja će se kretati u redu veličine od 100 EUR i koja može da bude početna tačka za kalkulaciju za zadati majstorluk.Svakako je brojanje rupica, tiplova, keksića, šrafova, metara kant trake itd. precizniji metod, ali je zato "time consuming"i svakako dolazi na red pri definitvnoj ponudi / naplati.
Cena alata kojim se radi posao, po mom dubokom uverenju, ne sme da utiče na cenu krajnjeg proizvoda. Da parafraziram jednu englesku: "ne uči se škola da bi se više zarađivalo nego da bi se lakše radilo!"
... I konkurencija je važan faktor, a tu onda dolazimo do kategorije koja se zove produktivnost, a o tome smo već dosta bistrili.
S ovim se slazem, jer sve brojke i sabloni po kojima se cena odredjuje, se mnoze sa nekim novcem... a te pare na kraju moraju da budu dovoljno velike da ti se isplati da radis... a opet dovoljno male da ti ih iko hoce dati da mu nesto uradis...metabo wrote:....
... I konkurencija je važan faktor, a tu onda dolazimo do kategorije koja se zove produktivnost, a o tome smo već dosta bistrili.
Mislim da po ovom pitanju nema mnogo mesta za univerzalna pravila... ali to je samo moje misljenje...
Last edited by boggy on 12 Mar 2008 13:30, edited 1 time in total.
Postoji jedan jako čudan fenomen na ovim prostorima:
Zvat ćemo majstora da nam napravi jerftinije nego što je u dućanu!
Unikat, pa još jeftiniji od proizvoda iz serijske proizvodnje?
Druga stvar je:
Jedan drugi majstor mi je rekao da on to napravi za duplo manje novca!
Imate pred sobom ponudu sa specifikacijom materijala i radova pa vi usporedite što Vam on nudi, a što Vam nudim ja. Tržište je otvoreno svima, a vi imate pravo birati. Ja Vam za te novce ne mogu to napraviti jer ne radim namještaj te klase.
Ja imam cjenik posla. Ne vežem cijenu rada uz materijal.
Prvo pokažem slike, i kažem koliko su neke od tih stvari koštale.
Kad kažu što im treba, drugi dan ili koji dan kasnije ovisno o dogovoru, pošaljem im predračun sa specifikacijom, materijal posebno, posao posebno.
Broj ladica puta ..
Broj korpusa puta ...
Broj fronti puta ...
ITD
Ako se radi o mediapaniu ili masivu
izvučem iz krojnih listi duljine rezova i zbrojim
Ako obradjujem rubove frezerom isto tako računam po metru.
Bitno je da se zna da ja odredjujem cijenu svog posla, a ne netko drugi. Ne pristajem na cijenkanje, jer još nitko nije došao u Mercedesov salon i cvilio kako su im auti preskupi, pa da li bi mu oni mogli napraviti neki za 10000 eura, jer je vidio da za te novce može kupiti i Daciu. Ako ti je mercedes preskup, vozi se u Dacii.
I sve dok postoje oni kojima sam preskup, a ima i onih koji su spremni platiti ono što im ja nudim, a zadovoljni su i kažu da su zadovoljni što su dobili za svoje novce. Tada znam da je cijena formirana dobro. Pogotovo ako ima posla za više mjeseci unaprijed.
Zvat ćemo majstora da nam napravi jerftinije nego što je u dućanu!
Unikat, pa još jeftiniji od proizvoda iz serijske proizvodnje?
Druga stvar je:
Jedan drugi majstor mi je rekao da on to napravi za duplo manje novca!
Imate pred sobom ponudu sa specifikacijom materijala i radova pa vi usporedite što Vam on nudi, a što Vam nudim ja. Tržište je otvoreno svima, a vi imate pravo birati. Ja Vam za te novce ne mogu to napraviti jer ne radim namještaj te klase.
Ja imam cjenik posla. Ne vežem cijenu rada uz materijal.
Prvo pokažem slike, i kažem koliko su neke od tih stvari koštale.
Kad kažu što im treba, drugi dan ili koji dan kasnije ovisno o dogovoru, pošaljem im predračun sa specifikacijom, materijal posebno, posao posebno.
Broj ladica puta ..
Broj korpusa puta ...
Broj fronti puta ...
ITD
Ako se radi o mediapaniu ili masivu
izvučem iz krojnih listi duljine rezova i zbrojim
Ako obradjujem rubove frezerom isto tako računam po metru.
Bitno je da se zna da ja odredjujem cijenu svog posla, a ne netko drugi. Ne pristajem na cijenkanje, jer još nitko nije došao u Mercedesov salon i cvilio kako su im auti preskupi, pa da li bi mu oni mogli napraviti neki za 10000 eura, jer je vidio da za te novce može kupiti i Daciu. Ako ti je mercedes preskup, vozi se u Dacii.
I sve dok postoje oni kojima sam preskup, a ima i onih koji su spremni platiti ono što im ja nudim, a zadovoljni su i kažu da su zadovoljni što su dobili za svoje novce. Tada znam da je cijena formirana dobro. Pogotovo ako ima posla za više mjeseci unaprijed.
Pa čemu služe kompjutori kolega?
Imaš već gotove modele u koje upišeš par osnovnih parametara i za sekundu izadje van sve.
A i ta računica i izrada nacrta isto tako nešto košta.
Pa ako arhitekt za projekt kuhinje (napominjem samo projekt kuhinje u kojem je samo tlocrt, nacrt, i 3D simulacija, bez krojnih listi i montažnog nacrta) naplati 3000 eura, pa barem moj nacrt, idejno rješenje i izrada troškovnika i krojnih lista košta barem dnevnicu?
Imaš već gotove modele u koje upišeš par osnovnih parametara i za sekundu izadje van sve.
A i ta računica i izrada nacrta isto tako nešto košta.
Pa ako arhitekt za projekt kuhinje (napominjem samo projekt kuhinje u kojem je samo tlocrt, nacrt, i 3D simulacija, bez krojnih listi i montažnog nacrta) naplati 3000 eura, pa barem moj nacrt, idejno rješenje i izrada troškovnika i krojnih lista košta barem dnevnicu?
Ajde probacu ovako.Cena alata kojim se radi posao, po mom dubokom uverenju, ne sme da utiče na cenu krajnjeg proizvoda
Svako od nas radi neki posao da bi zaradio. Ako ne zaradjuje onda se bataljuje tog posla.
Da bi poceo da se bavis stolarijom, neophodan ti je: alat, potrosni materijal za alat, radna snaga, materijal, prostor.
Alat ima svoj radni vek, i nakon nekog vremena moras da ga zamenis.
U potrosni materijal za alat spadaju testere, glodala, burgije... koji takodje moraju da se ostre i menjaju.
Prostor u kome radis mora da se plati (nebitno je sto je mozda tvoj, racunaj da ga placas, jer bi inace mogao da ga iznajmis za neku cenu).
Radna snaga isto tako kosta (nebitno je ako si ti jedina radna snaga, posmatraj sebe kao radnika sa jedne i kao vlasnika sa druge strane, to jest kao dve potpuno odvojene licnosti).
To zajedno predstavlja troskove poslovanja.
Pored toga imas pocetno ulaganje, odnosno investirao si neka sredstva u alat i na taj nacin zarobio kapital, koji bi mozda mogao negde drugo da plasiras (kapital takodje ima svoju cenu po vremenu).
Uzecemo varijatnu gde musterija placa kompletan materijal, a ti prodajes samo uslugu (ne brkati uslugu i rad, usluga je mnogo sira stvar). Znaci izbegli smo trgovinu, posto ona ima sasvim drugacije parametre i strasno bi zakomplikovala celu racunicu. Uostalom nju uvek mozes naknadno da uvedes. To je ono: koliko mogu da odrapim, a da musterija jos uvek pristane.
Cifre cu da izmisljam, verovatno cu negde ozbiljno da lupim, ali tu su radi ilustracije principa, a ne radi tacne racunice.
U mesecu ima 24 radna dana, 8 radnih sati dnevno=192 sata
Recimo da si u alat i opremu ulozio oko 5000E i da racunamo da ce to da se amortizuje u roku od 3 godine.
5000/36=140E mesecno=0.73E/sat
Da kazemo da te prostor kosta 200E mesecno=1.04E/sat
Radnik, je recimo 500E=2.6E/sat
Troskovi potrosnog materijala, stvarno nemam osecaj al lupicu na 0.5E/sat
Troskovi kapitala recimo 100E mesecno (toliko bi bilo da si dao na kamatu uz 2% mesecno i otisao da pecas umesto sto se bavis "businesom") = 0.52E/sat
Kad sve ovo saberemo dobijemo:5.39 E/sat
To su samo troskovi, jos uvek nisi nista zaradio. Recimo da ti je planirana zarada 10% mesecno na nivou ulozenog kapitala, to ce reci jos 500E mesecno, odnosno jos 2.6E/sat
Sve skupa to znaci da bi cena tvoje usluge trebala da bude 7.99E/sat, da ga zaokruzimo na 8 E/h.
Da vidimo sad sta to prodajemo kao uslugu:
Projektovanje
Nabavku materijala
Izradu
Prevoz gotovog proizvoda
Ugradnju
Kod svih ovih navedenih poslova, mozemo da racunamo da je cena kod izrade 8 E/h, a kod ostalih 7.5 E/h (posto kod ostalih nemamo trosak potrosnog materijala).
Recimo da ti za neku kuhinju treba:
Projektovanje: 2h=>7.5*2=15E
Nabavka materijala: 2h>=7.5*2=15E
Izrada: 16h=>16*8=128E
Prevoz: 1h=>1*7.5=7.5E
Ugradnja: 3h=>3*7.75E=23.25E (i pri ugradnji se trosi pribor, ali manje pa sam uzeo srednju cenu)
Sve skupa tvoja usluga treba da kosta: 188.75 da kazemo 190E.
Tek sad dolazimo do pitanja, da li to moze da se proda po toj ceni.
Ako moze, super.
Ako ne moze, vidi da li mozes da prihvatis manju zaradu, ili da nekako skreses troskove. Ako ne mozes, bataljuj posao, i prelazi na nesto drugo.
Ako ide mnogo, pa ne postizavas, znaci da si previse jeftin, podizi cenu svoje zarade.
Sustina cele price je da si ti na pocetku pre bavljenja poslom imao 5000E. Bavio si se poslom i od toga zaradjivao (ako si gubio, trebalo je da prestanes da se bavis njim). Bavljenje nekim poslom je rad kao i svaki drugi, uz dodatnu mogucnost da "puknes".
Kad jednog dana odlucis da prestanes da se bavis poslom, ti treba ponovo da imas svojih 5000E.
Osnove kapitalizma
