Posto nemam iskustva sa vodovodom i principima gravitacije i slicnim silama, zanima me dali moze da se izracuna do koje ce se tacke popeti voda kroz crijevo 3/4 ako je dovod crijevom od 6/4 slobodnim padom do najnize tacke a zatim redukovano na 3/4 koje ide uzbrdo!?
Imaju li vodovodzije svoj forum?:D:D:D
Voda?
dok se nivoi ne izjednače, dok ne postane vodoravnoSasa wrote:Posto nemam iskustva sa vodovodom i principima gravitacije i slicnim silama, zanima me dali moze da se izracuna do koje ce se tacke popeti voda kroz crijevo 3/4 ako je dovod crijevom od 6/4 slobodnim padom do najnize tacke a zatim redukovano na 3/4 koje ide uzbrdo!?
Imaju li vodovodzije svoj forum?:D:D:D
nema teorije da u spojenim sudovima voda negde bude više, a negde niže
kao kad se providnim crevom vadi vagnes na gradilistu, ili slično
ma i da je s jedne strane bazen, a s druge gumeno crevo od četvrt cola, isto je. ako su spojeni, nivo će se izjednačiti.Sasa wrote:I ako je jedno crijevo deblje a drugo tanje, a spoj u najnizoj tacki!?:einstein:
voda će uvek ići do tačke gde se nivoi izjednače, ne može ići uzbrdo bez nekog podsticaja.
Last edited by čvorislav on 27 Mar 2011 21:48, edited 1 time in total.
Kapilarni efekat se javlja u cevima jako malog precnika (ko sto napisa spock, ispod 1mm), ali tesko da je interesantan za neku konkretnu primenu. Nije da nema primene, ali su one dosta specificne.
Uzmes tanku staklenu cevcicu i uronis je u casu sa vodom, a voda u cevcici bude recimo pola santimetra iznad nivoa vode u casi.
Pojava se javlja kao posledica povrsinskog napona.
Takodje moguce je da se desi i obrnuto, to jest da povrsina tecnosti u cevcici bude ispod povrsine u casi (na primer kada je tecnost ziva).
Isti efekat je odgovoran za to sto sundjer upija vodu.
Detalje imas na: http://en.wikipedia.org/wiki/Capillary_action
Inace, za bilo koje spojene sudove "normalnog" precnika, precnik je potpuno nevazan (pricamo o otvorenim cevima naravno). Na obe strane je vazdusni pritisak isti, to jest vazduh "gura" na dole i jednu i drugu stranu podjednako.
Takodje tecnost "gura" isto bez obzira kolika je sirina cevi.
Pritisak tecnosti zavisi samo od vidsine stuba tecnosti, ne od zapremine.
Drugim recima pritisak na dnu bazena dubokog 5 metara je potpuno isti kao i pritisak na dnu vertikalne cevi dugacke 5m koja ima precnik 1cm i do vrha je napunjena vodom.
Uzmes tanku staklenu cevcicu i uronis je u casu sa vodom, a voda u cevcici bude recimo pola santimetra iznad nivoa vode u casi.
Pojava se javlja kao posledica povrsinskog napona.
Takodje moguce je da se desi i obrnuto, to jest da povrsina tecnosti u cevcici bude ispod povrsine u casi (na primer kada je tecnost ziva).
Isti efekat je odgovoran za to sto sundjer upija vodu.
Detalje imas na: http://en.wikipedia.org/wiki/Capillary_action
Inace, za bilo koje spojene sudove "normalnog" precnika, precnik je potpuno nevazan (pricamo o otvorenim cevima naravno). Na obe strane je vazdusni pritisak isti, to jest vazduh "gura" na dole i jednu i drugu stranu podjednako.
Takodje tecnost "gura" isto bez obzira kolika je sirina cevi.
Pritisak tecnosti zavisi samo od vidsine stuba tecnosti, ne od zapremine.
Drugim recima pritisak na dnu bazena dubokog 5 metara je potpuno isti kao i pritisak na dnu vertikalne cevi dugacke 5m koja ima precnik 1cm i do vrha je napunjena vodom.
vodeni ovan ( hidraulični ovan) je sprava koja (uprošteno rečeno) veću količinu vode koristi da bi manju količinu ispumpala na neku visinu.Sasa wrote:Slobo imam na selu imanje na dva brda na jednom imam vodu (izvor) a na drugom ne! Pa bih da prevem vodu na drugu stranu al mi treba bar 20m visocije od izvora! Sta radi taj ovan?
to je nekad bilo kao projekat u časopisu "sam svoj majstor"
http://schou.dk/animation/
ovde imaš princip rada ovog uredjaja.
Ako imas 20m visinske razlike, postavi cevku od izvora do nekog rezervoara koji ce biti na istoj visini kao izvor samo na drugom brdu, a odatle neki hidrofor (naravno ako ima struje). Rezervoar ce se puniti principom spojenih sudova.
Ustvari trebalo bi da rezervoar bude nesto nizi od izvora, recimo nekih 5 metara, i da ima ventil sa plovkom, posto ako su na bas istoj visini punio bi se presporo. Ovako bi imao pritisak od 0.5 atmosfere koji sasvim lepo moze da puni rezervoar. Ako treba veci protok, onda sira cevka, ili jos malo spustis rezervoar (svakih 10m, jedna atmosfera).
Hidrofor ce da tera samo tih 20+5m, sto ne bi trebalo da mu je neki problem.
Rezervoar ne mora da bude bog zna kako velik, recimo kubik, samo da obezbedi da ima hidrofor odakle da vuce.
Ustvari trebalo bi da rezervoar bude nesto nizi od izvora, recimo nekih 5 metara, i da ima ventil sa plovkom, posto ako su na bas istoj visini punio bi se presporo. Ovako bi imao pritisak od 0.5 atmosfere koji sasvim lepo moze da puni rezervoar. Ako treba veci protok, onda sira cevka, ili jos malo spustis rezervoar (svakih 10m, jedna atmosfera).
Hidrofor ce da tera samo tih 20+5m, sto ne bi trebalo da mu je neki problem.
Rezervoar ne mora da bude bog zna kako velik, recimo kubik, samo da obezbedi da ima hidrofor odakle da vuce.