sloba10 wrote:Да даш рецепт
(иако га у апотеци не признају) 8-)
Daklem evo i recepta. Pokupljeno i prevedeno sa raznih strana na internetu, iz nekih par knjiga koje imam (a jednu jurim).
Hladno sporo bruniranje rdjanjem
Zvuci malo cudno da se nesto brunira tako sto rdja, ali proces je upravo takav.
Pri tom je jos i spoooooor. Taj nacin je dugo koriscen, koristi se i danas kod restauracije starog oruzja ali i kod novih "finih" pusaka (tipa Holland & Holland, Purdey...). Industrija je prestala da ga koristi prvenstveno zato sto je skup (posto trazi jako puno rucnog rada i vremena). Sa druge strane nije toliko dobra zastita kao neke modernije tehnologije, ali je po lepoti jos uvek neprevazidjen.
Princip je sledeci:
Na povrsini treba stvoriti tanak slioj "crvene rdje" (Fe2O3), koji ce se posle pretvoriti u "crnu rdju" odnosno magnetit (Fe3O4). Rdja, onakvu kakva je znamo nije cisti Fe2O3, al da sad ne davimo.
Magnetit za razliku od rdje ne "nastavlja da rdja", tvrd je, i ima istu zapreminu kao gvozdje (za razliku od rdje koja ima vecu).
Hemija koja je potrebna:
Osnovna formula je:
Nadam se da ne treba da vam napominjem da su koncentrovane kiseline
OPASNE, da treba da nosite masku, naocari, rukavice, da radite ili napolju ili u posebnoj prostoriji sa fenomenalnom ventilacijom... i da u blizini imate kantu sa jakim rastvorom sode bikarbone za svaki slucaj (njome cete isprati kiselinu u slucaju nezgode).
Pomesati 600ccm HNO3 (Azotna kiselina) i 400ccm HCl (Hlorovodonicna kiselina). Pricamo o koncentrovanim kiselinama, kakve se kupuju za laboratorije. Nije ih bas lako naci, ali je moguce. Raditi u staklenoj posudi.
U ovu
VEOMA AGRESIVNU mesavinu, se sada stavljaju obicni gvozdeni ekseri (bitno je da budu bas gvozdeni) ili jos bolje cist gvozdeni prah (kupuje se na istom mestu gde i kiseline).
Ekseri odnosno gvozdje se dodaju dokle god ih kiselina rastvara i cela smesa peni i isparava.
Kad je to zavrseno, dobijena smesa se sipa u 5 litara destilisane vode (nikako obrnuto, to jest NE SME SE SIPATI VODA U KISELINU), i ostavi se da stoji par dana.
Nakon toga dobijeni bućkuriš (ne znam sta je po sastavu, pa cu ga nadalje zvati bućkuriš) se profiltrira i sipa u odgovarajuce staklene boce (najbolje one namenjene za hemiju, koje se kupuju na istom mestu gde i kiseline). Nikako ne koristite flase sa metalnim cepom (pojesce ga dok kazes asovce).
Ono sto me zanima je sta se ovde na kraju dobije (ako ima neki hemicar voljan da objasni...)
Druga, jednostavnija formula je da se napravi dvoprocentni tezinski rastvor Amonijum hlorida (NH4CL) (znaci 20 grama amonijum hlorida na 1kg vode).
Nacuo sam da postoji jos recepata kojie su se koritili tokom vremena, ali da uglavnom sadrze jos gadnije sastojke (od zive pa do cijanida), tako da bi ih bilo vrlo tesko i opasno sporovesti.
E sad vrlo vazno. Ovo sve nikako ne radite u prostoriji gde vam se nalazi alat ili bilo sta od gvozdja, celika... Zardjace (buckurisi upravo tome i sluze). Najbolje je raditi napolju.
Sad kad imamo sve sto nam treba, krecemo u proces:
To sto se brunira se najpre lepo presmirgla, i ispolira.
Ovde jos uvek imam nedoumica. Naime po jednim izvorima, sto je povrsina finije ispolirana, to konacna boja ima vise plave nijanse, po drugim ne treba ici preko otprilike smirgle granulacije 800, jer ce se pore zatvoriti (jeste i celik ima pore, samo daleko manje nego daska), pa hemija nece delovati kako treba. Na kraju moracu da probam sam
Zatim sledi temeljno odmascivanje, recimo acetonom. Nakon ovoga, vise nema dodirivanja komada golim rukama. Svaki, i najmanji trag masnoce ce upropastiti konacan izgled. Znaci rukavice, debele gumene, posto sad dolazi ona gadna hemija.
Da ne zaboravim, odmastiti jos jednom.
Pa jos jednom, pa ako ste sigurni da je uklonjena sva masnoca, e onda jos jednom
i sad je komad spreman za tretman.
Zaboravih, odmastite i rukavice, navucite ih i operite nekim deterdzentom.
Sada se krpica ili parce vate NAVLAZI buckurisom. Jako je bitno da krpica bude samo vlazna. Nigde na komadu koji brunirate ne sme postojati kapljica, ili razliven buckuris. Samo veoma tanak, tek vlazan sloj.
Ostavite sada komad da stoji otprilike 24 sata. Za to vreme, ili duze ili krace u zavisnosti od vlage u vazduhu i temperature, trebalo bi da se na povrsini pojavi veoma tanak ravnomeran sloj rdje. Sve ovo do sada smo radili upravo da bi bio ravnomeran, i tanak. Kome se zuri, mogao bi da napravi "vlazilicu", al ja volim da sve radim polako, ko "Celovecernji the Kid" (C by Balasevic)
Sada sledi prevodjenje Fe2O3 u Fe3O4. Komad prosto prokuvate u destilisanoj vodi, i sve sto je bilo crveno postaje crno. Doduse nece odmah postati bas crno, vise ce biti sivo, posto je sloj jos uvek veoma tanak.
Sada se, nakon sto se komad potpuno ohladio, kompletna povrsina cetka jako finom celicnom cetkom (takozvana carding cetka, za zicicama debljine 0.01mm), ali ako je nemate i ne radite bas na nekom H&H posluzice i fina celicna vuna.
E a sad ide onaj deo zbog cega se ovo zove sporo
Ponovo odmastite, premazite, ostavite da zardja, kuvajte, cetkajte.
I tako dokle god ne dobijete finis kakav zelite ili komad vise ne bude rdjao.
Na kraju prokuvajte u blagom rastvoru sode bikarbone (da bi neutralisali eventualno zaostalu kiselinu), ocetkajte, ponovo prokuvajte u destilisanoj vodi. Cim se metal potpuno osusi (sto ce biti jako brzo posto je na 100 stepeni) dobro ga naspricajte nekim lakim uljem tipa WD-40, Sinol ili slicnim koje uklanja vlagu (bilo bi najbolje da ga potopite preko noci). Nakon sto je metal odstojao u ulju, obrisite ga, istrljajte hartijom, i namazite nekim uljem.
Gotovo.