Ako je ovaj podatak tačan onda si dobro uklavirio!Gustina HCl je 1.18 g/ccm
To je vrlo slabašno, ali ako tako kaže receptura....
Pitanjce za hemicare
Posto ove hemije nisam uspeo da nadjem, resio sam da probam sa onim do cega sam mogao jednostavno da dodjem, a nasao sam da se pominje kao mogucnost. I rezultati uopste nisu losi.
Kupio sam u Kelcu (nekadasnji Radio Klub) ferihlorid to jest FeCl3, i razblazio ga da dobijem rastvor oko 10%. Inace ferihlorid se koristi za nagrizanje stampanih plocica, samo sto tada ide u koncentraciji 56%.
Nakon 5-6 tura rdjanja/kuvanja/cetkanja to izgleda sasvim pristojno. Treba odraditi jos nekoliko puta to jest dok ne prestane da rdja. Po nekim receptima trebalo bi postepeno i smanjivati koncentraciju, sto ja za sada nisam radio.
Uzeo sam dva komada, od razlicitih celika (jedan obican flah, i jedan komad 3990), svaku stranu malo razlicito obradio. Nazalost nisam ni jednu doterao do poliranja, al bice i to. U sustini sto je finije obradjena povrsina, rezultati bolje izgledaju.
Postoji i razlika medju celicima. 3990 zasad izgleda bolje od flaha. Nakon istog broja rdjanja/kuvanja, flah je manje taman, odnosno jos uvek je sivkast, dok 3990 vec polako pocinje da vuce u crno-plavo. Moguce je da ce samo 3990 brze odraditi, to jest da ce flahu trebati vise iteracija.
Videcemo.
Sve u svemu recept radi
Probao sam da slikam, al pod vestackim svetlom boje jednostavno nisu prave, tako da nema preterano smisla. Probacu po dnevnom svetlu, pa cu videti dal ce da ispadne neka pristojna fotka.
Kupio sam u Kelcu (nekadasnji Radio Klub) ferihlorid to jest FeCl3, i razblazio ga da dobijem rastvor oko 10%. Inace ferihlorid se koristi za nagrizanje stampanih plocica, samo sto tada ide u koncentraciji 56%.
Nakon 5-6 tura rdjanja/kuvanja/cetkanja to izgleda sasvim pristojno. Treba odraditi jos nekoliko puta to jest dok ne prestane da rdja. Po nekim receptima trebalo bi postepeno i smanjivati koncentraciju, sto ja za sada nisam radio.
Uzeo sam dva komada, od razlicitih celika (jedan obican flah, i jedan komad 3990), svaku stranu malo razlicito obradio. Nazalost nisam ni jednu doterao do poliranja, al bice i to. U sustini sto je finije obradjena povrsina, rezultati bolje izgledaju.
Postoji i razlika medju celicima. 3990 zasad izgleda bolje od flaha. Nakon istog broja rdjanja/kuvanja, flah je manje taman, odnosno jos uvek je sivkast, dok 3990 vec polako pocinje da vuce u crno-plavo. Moguce je da ce samo 3990 brze odraditi, to jest da ce flahu trebati vise iteracija.
Videcemo.
Sve u svemu recept radi
Probao sam da slikam, al pod vestackim svetlom boje jednostavno nisu prave, tako da nema preterano smisla. Probacu po dnevnom svetlu, pa cu videti dal ce da ispadne neka pristojna fotka.
Pa zar tebe treba da učim šta je WB? Stavi belu hartiju pored i doteraj WB fotošopom (ako nemaš neki ozbiljniji fotoaparat pri ruci).Probao sam da slikam, al pod vestackim svetlom boje jednostavno nisu prave, tako da nema preterano smisla. Probacu po dnevnom svetlu, pa cu videti dal ce da ispadne neka pristojna fotka.
Å to se tiše hemije, plašim se da ti ova ideja sa Fe jonima nije dobra. Menjaš mikrostrukturu površinskog sloja u smeru koji ti ne odgovara - prekrivaš ga čistim gvožđem.
Eh, kad bi bio ikakav fotoaparat, nego ova glupost na telefonu. Slikao sam danas napolju, i boje su izasle manje vise OK, samo mnogo neostro. Moracu sutra ponovo.
Hmm, pa i nije problem ako ga pokrijem gvozdjem, pod uslovom da to gvozdje posle zardja Posto meni u stvari treba Fe2O3 to jest crvena rdja (hematit) na povrsini, kako bi mogao da je skuvam i dobijem Fe3O4 odnosno crnu rdju (magnetit).
Nego sta se tu u stvari odigrava? Odnosno kako reaguju FeCl3 i celik?
Mislim, stvar radi, i fino izgleda, pa sad sta god da se desava, al cisto me zanima.
Hmm, pa i nije problem ako ga pokrijem gvozdjem, pod uslovom da to gvozdje posle zardja
Posto meni u stvari treba Fe2O3 to jest crvena rdja (hematit) na povrsini, kako bi mogao da je skuvam i dobijem Fe3O4 odnosno crnu rdju (magnetit).Nego sta se tu u stvari odigrava? Odnosno kako reaguju FeCl3 i celik?
Mislim, stvar radi, i fino izgleda, pa sad sta god da se desava, al cisto me zanima.
Å to neprobaš sa ovim sredstvom http://www.geachem.rs/data/product_pdfs/035.pdf ?
Dva put zine , a tri put slaže
Fe u FeCl3 je trovalentno, a jedinjenje vrlo jako oksidaciono sredstvo. U dodiru sa vodom (rastvor), oslobađa se HCl i F2O3. HCl "izvlači" Fe iz čelika u obliku trovalentnih jona koji, slično elektrolizi (da malo skratimmbole wrote:Hmm, pa i nije problem ako ga pokrijem gvozdjem, pod uslovom da to gvozdje posle zardja
Nego sta se tu u stvari odigrava? Odnosno kako reaguju FeCl3 i celik?
Mislim, stvar radi, i fino izgleda, pa sad sta god da se desava, al cisto me zanima.
, tačno se može preračunati kolko će se jona Fe izdvojiti a ja sam tu matematiku odavno zaboravio i nisam baš zainteresovan da je obnavljam) prekrivaju površinu čelika. Ako ti odgovara ovakvo gvožđe na površini onda si na konju!Pa baš i nisam ! I ni neki hemičar al ajde Ako baš hoćeš da znaš ! Oružja mi prešlo preko ruku za tri nato rata ! A inače nevidim razloga zašto čistiti baš sa tom formulom ? ja sam pramčani top 40mm ribao baš sa drnčom ! A to je blaže sredsto od ulja za kočnice ,a ja sam vam predložio ovo finije ?? Pa bar znate da to ulje !! Sve nagriza, neshvatam zašto toliko daleko idete u tome ??
Dva put zine , a tri put slaže
Maple, ja ne cistim nista.
Ja imam "goli" celik. Komad koji sam tek napravio. Njemu hocu da povrsinu pretvorim u Fe3O4, odnosno da ga bruniram.
Ajde budi dobar pa procitaj jedno 10-tak postova u nazad o cemu se radi
viewtopic.php?pid=37803#p37803
Ja imam "goli" celik. Komad koji sam tek napravio. Njemu hocu da povrsinu pretvorim u Fe3O4, odnosno da ga bruniram.
Ajde budi dobar pa procitaj jedno 10-tak postova u nazad o cemu se radi
viewtopic.php?pid=37803#p37803
@Metabo
Meni u sustini i treba oksidaciono sredstvo. Ja hocu da na povrsini komada dobijem oksid gvozdja (Fe2O3), samo u jako finom sloju, koji je "povezan" sa ostatkom materijala.
Znaci ako nesto "normalno" zardja, to ce biti debeo, porozan, neravnomeran sloj koji se ljuspa i nije "vezan" sa ostatkom materijala, iz prostog razloga sto rdja ima daleko vecu zapreminu nego odgovarajuca kolicina gvozdja, a usput i nije samo Fe2O3 vec ima i hidroksida, i jos "svasta nesto".
"Forsiranom" oksidacijom postizem da taj sloj rdje bude onakav kakav mi treba.
Cilj je dobiti jako "fin" povrsinski sloj rdje, koji posle toga kuvanjem prevedes u Fe3O4, visak koji se ne drzi dobro ocetkas, pa ponovo, dokle god ima gvozdja na povrsini to jest dok ne prevedes celu povrsinu u Fe3O4.
Meni u sustini i treba oksidaciono sredstvo. Ja hocu da na povrsini komada dobijem oksid gvozdja (Fe2O3), samo u jako finom sloju, koji je "povezan" sa ostatkom materijala.
Znaci ako nesto "normalno" zardja, to ce biti debeo, porozan, neravnomeran sloj koji se ljuspa i nije "vezan" sa ostatkom materijala, iz prostog razloga sto rdja ima daleko vecu zapreminu nego odgovarajuca kolicina gvozdja, a usput i nije samo Fe2O3 vec ima i hidroksida, i jos "svasta nesto".
"Forsiranom" oksidacijom postizem da taj sloj rdje bude onakav kakav mi treba.
Cilj je dobiti jako "fin" povrsinski sloj rdje, koji posle toga kuvanjem prevedes u Fe3O4, visak koji se ne drzi dobro ocetkas, pa ponovo, dokle god ima gvozdja na povrsini to jest dok ne prevedes celu povrsinu u Fe3O4.