Sta se dobije kada se pomesaju azotna (HNO3) i hlorovodonicna (HCl) kiselina, a onda se u toj mesavini rastvori gvozdje?
Nasao sam neke recepte za bruniranje, pa me zanima sta je na kraju smesa kojom se to radi.
Pitanjce za hemicare
Ma naravno, mesanje se obavezno obavlja napolju, sa maskom, rukavicama, kantom rastvora sode pri ruci... al smatram da smo svi za toliko naucili hemiju u osnovnoj skoli, pa da to ne treba posebno napominjati (nismo valjda jos uvek, glupavi ko Ameri, pa da neko moze da me tuzi 
)
Ako nista drugo, ova kombinacija pri mesanju oslobadja paru koja nagriza to jest zardja sav metal u blizini (to joj je na kraju i namena), pa bi barem zbog toga trebalo raditi na otvorenom.
Al mene kopka sta je ovo na kraju.
Svrha mu je da stvori ravnomeran veoma tanak sloj Fe2O3 na povrsini celika. Fe2O3 je u sustini rdja, ali ne bas onakva uobicajena, posto u rdji ima jos toga. Onda se kuvanjem u destilisanoj vodi taj sloj prevede u Fe3O4 (magnetit), koji je stabilan oksid, ali je takodje malo porozan tako da ima gde da "primi" ulje kojje ga stiti od rdjanja.
Ako nekoga interesuje mogu da prepisem kompletan postupak.
Bruniranje sa uljem ne daje isti rezultat. Pored toga neke stvari ne mozes da bruniras tako sto ih grejes (recimo cevi sacmarice koje su spojene lemljenjem).
)Ako nista drugo, ova kombinacija pri mesanju oslobadja paru koja nagriza to jest zardja sav metal u blizini (to joj je na kraju i namena), pa bi barem zbog toga trebalo raditi na otvorenom.
Al mene kopka sta je ovo na kraju.
Svrha mu je da stvori ravnomeran veoma tanak sloj Fe2O3 na povrsini celika. Fe2O3 je u sustini rdja, ali ne bas onakva uobicajena, posto u rdji ima jos toga. Onda se kuvanjem u destilisanoj vodi taj sloj prevede u Fe3O4 (magnetit), koji je stabilan oksid, ali je takodje malo porozan tako da ima gde da "primi" ulje kojje ga stiti od rdjanja.
Ako nekoga interesuje mogu da prepisem kompletan postupak.
Bruniranje sa uljem ne daje isti rezultat. Pored toga neke stvari ne mozes da bruniras tako sto ih grejes (recimo cevi sacmarice koje su spojene lemljenjem).
Možda pomogne http://www.lovac.info/index.php?option= ... Itemid=194
Ja se sa tim smešama kiselina ne bih igrao. Tvojoj kombinaciji fali još malo sumporne pa dobijaš kompletno veselje. Ako se ipak upustiš u avanturu uvek neka ti je na umu VUK (voda u kiselinu) kada kreneš vodom da ispiraš kiselinu. To je izuzetno egzoterman i buran proces i pazi da ne ostaneš bez očiju!
Za pravilnu oksidaciju čelika za bruniranje je potrebna tačna receptura u smislu koncentracija kiselina i vremena nagrizanja. Naravno i trenutno stanje oružja puno utiče na potrebno vreme trajanja oksidacije. Za to je potrebno iskustvo.
Ja se sa tim smešama kiselina ne bih igrao. Tvojoj kombinaciji fali još malo sumporne pa dobijaš kompletno veselje. Ako se ipak upustiš u avanturu uvek neka ti je na umu VUK (voda u kiselinu) kada kreneš vodom da ispiraš kiselinu. To je izuzetno egzoterman i buran proces i pazi da ne ostaneš bez očiju!
Za pravilnu oksidaciju čelika za bruniranje je potrebna tačna receptura u smislu koncentracija kiselina i vremena nagrizanja. Naravno i trenutno stanje oružja puno utiče na potrebno vreme trajanja oksidacije. Za to je potrebno iskustvo.
Ma naravno, sve to znam, a imam i tacan recept. Al i dalje ne znam sta se dobije kad se ovo promucka.metabo wrote:Ja se sa tim smešama kiselina ne bih igrao. Tvojoj kombinaciji fali još malo sumporne pa dobijaš kompletno veselje. Ako se ipak upustiš u avanturu uvek neka ti je na umu VUK (voda u kiselinu) kada kreneš vodom da ispiraš kiselinu. To je izuzetno egzoterman i buran proces i pazi da ne ostaneš bez očiju!
Za pravilnu oksidaciju čelika za bruniranje je potrebna tačna receptura u smislu koncentracija kiselina i vremena nagrizanja. Naravno i trenutno stanje oružja puno utiče na potrebno vreme trajanja oksidacije. Za to je potrebno iskustvo.
Malo si "sasavo" napisao, koliko znam nikada nesme VUK, vec uvek obrnuto, uvek sipas kiselinu u vodu.
Pored toga, uopste u ovom trenutku nemam nameru da bruniram oruzje (hvala na pitanju, oba komada su u savrsenom stanju
), vec neke sitne ruckice i slicne delice za strug koje sam pravio, cisto iz estetskih razloga. Pri tom ce probe biti na sirovim otpadnim komadima celika.Daklem evo i recepta. Pokupljeno i prevedeno sa raznih strana na internetu, iz nekih par knjiga koje imam (a jednu jurim).sloba10 wrote:Да даш рецепт
(иако га у апотеци не признају) 8-)
Hladno sporo bruniranje rdjanjem
Zvuci malo cudno da se nesto brunira tako sto rdja, ali proces je upravo takav.
Pri tom je jos i spoooooor. Taj nacin je dugo koriscen, koristi se i danas kod restauracije starog oruzja ali i kod novih "finih" pusaka (tipa Holland & Holland, Purdey...). Industrija je prestala da ga koristi prvenstveno zato sto je skup (posto trazi jako puno rucnog rada i vremena). Sa druge strane nije toliko dobra zastita kao neke modernije tehnologije, ali je po lepoti jos uvek neprevazidjen.
Princip je sledeci:
Na povrsini treba stvoriti tanak slioj "crvene rdje" (Fe2O3), koji ce se posle pretvoriti u "crnu rdju" odnosno magnetit (Fe3O4). Rdja, onakvu kakva je znamo nije cisti Fe2O3, al da sad ne davimo.
Magnetit za razliku od rdje ne "nastavlja da rdja", tvrd je, i ima istu zapreminu kao gvozdje (za razliku od rdje koja ima vecu).
Hemija koja je potrebna:
Osnovna formula je:
Nadam se da ne treba da vam napominjem da su koncentrovane kiseline OPASNE, da treba da nosite masku, naocari, rukavice, da radite ili napolju ili u posebnoj prostoriji sa fenomenalnom ventilacijom... i da u blizini imate kantu sa jakim rastvorom sode bikarbone za svaki slucaj (njome cete isprati kiselinu u slucaju nezgode).
Pomesati 600ccm HNO3 (Azotna kiselina) i 400ccm HCl (Hlorovodonicna kiselina). Pricamo o koncentrovanim kiselinama, kakve se kupuju za laboratorije. Nije ih bas lako naci, ali je moguce. Raditi u staklenoj posudi.
U ovu VEOMA AGRESIVNU mesavinu, se sada stavljaju obicni gvozdeni ekseri (bitno je da budu bas gvozdeni) ili jos bolje cist gvozdeni prah (kupuje se na istom mestu gde i kiseline).
Ekseri odnosno gvozdje se dodaju dokle god ih kiselina rastvara i cela smesa peni i isparava.
Kad je to zavrseno, dobijena smesa se sipa u 5 litara destilisane vode (nikako obrnuto, to jest NE SME SE SIPATI VODA U KISELINU), i ostavi se da stoji par dana.
Nakon toga dobijeni bućkuriš (ne znam sta je po sastavu, pa cu ga nadalje zvati bućkuriš) se profiltrira i sipa u odgovarajuce staklene boce (najbolje one namenjene za hemiju, koje se kupuju na istom mestu gde i kiseline). Nikako ne koristite flase sa metalnim cepom (pojesce ga dok kazes asovce).
Ono sto me zanima je sta se ovde na kraju dobije (ako ima neki hemicar voljan da objasni...)
Druga, jednostavnija formula je da se napravi dvoprocentni tezinski rastvor Amonijum hlorida (NH4CL) (znaci 20 grama amonijum hlorida na 1kg vode).
Nacuo sam da postoji jos recepata kojie su se koritili tokom vremena, ali da uglavnom sadrze jos gadnije sastojke (od zive pa do cijanida), tako da bi ih bilo vrlo tesko i opasno sporovesti.
E sad vrlo vazno. Ovo sve nikako ne radite u prostoriji gde vam se nalazi alat ili bilo sta od gvozdja, celika... Zardjace (buckurisi upravo tome i sluze). Najbolje je raditi napolju.
Sad kad imamo sve sto nam treba, krecemo u proces:
To sto se brunira se najpre lepo presmirgla, i ispolira.
Ovde jos uvek imam nedoumica. Naime po jednim izvorima, sto je povrsina finije ispolirana, to konacna boja ima vise plave nijanse, po drugim ne treba ici preko otprilike smirgle granulacije 800, jer ce se pore zatvoriti (jeste i celik ima pore, samo daleko manje nego daska), pa hemija nece delovati kako treba. Na kraju moracu da probam sam
Zatim sledi temeljno odmascivanje, recimo acetonom. Nakon ovoga, vise nema dodirivanja komada golim rukama. Svaki, i najmanji trag masnoce ce upropastiti konacan izgled. Znaci rukavice, debele gumene, posto sad dolazi ona gadna hemija.
Da ne zaboravim, odmastiti jos jednom.
Pa jos jednom, pa ako ste sigurni da je uklonjena sva masnoca, e onda jos jednom
i sad je komad spreman za tretman.Zaboravih, odmastite i rukavice, navucite ih i operite nekim deterdzentom.
Sada se krpica ili parce vate NAVLAZI buckurisom. Jako je bitno da krpica bude samo vlazna. Nigde na komadu koji brunirate ne sme postojati kapljica, ili razliven buckuris. Samo veoma tanak, tek vlazan sloj.
Ostavite sada komad da stoji otprilike 24 sata. Za to vreme, ili duze ili krace u zavisnosti od vlage u vazduhu i temperature, trebalo bi da se na povrsini pojavi veoma tanak ravnomeran sloj rdje. Sve ovo do sada smo radili upravo da bi bio ravnomeran, i tanak. Kome se zuri, mogao bi da napravi "vlazilicu", al ja volim da sve radim polako, ko "Celovecernji the Kid" (C by Balasevic)
Sada sledi prevodjenje Fe2O3 u Fe3O4. Komad prosto prokuvate u destilisanoj vodi, i sve sto je bilo crveno postaje crno. Doduse nece odmah postati bas crno, vise ce biti sivo, posto je sloj jos uvek veoma tanak.
Sada se, nakon sto se komad potpuno ohladio, kompletna povrsina cetka jako finom celicnom cetkom (takozvana carding cetka, za zicicama debljine 0.01mm), ali ako je nemate i ne radite bas na nekom H&H posluzice i fina celicna vuna.
E a sad ide onaj deo zbog cega se ovo zove sporo
Ponovo odmastite, premazite, ostavite da zardja, kuvajte, cetkajte.
I tako dokle god ne dobijete finis kakav zelite ili komad vise ne bude rdjao.
Na kraju prokuvajte u blagom rastvoru sode bikarbone (da bi neutralisali eventualno zaostalu kiselinu), ocetkajte, ponovo prokuvajte u destilisanoj vodi. Cim se metal potpuno osusi (sto ce biti jako brzo posto je na 100 stepeni) dobro ga naspricajte nekim lakim uljem tipa WD-40, Sinol ili slicnim koje uklanja vlagu (bilo bi najbolje da ga potopite preko noci). Nakon sto je metal odstojao u ulju, obrisite ga, istrljajte hartijom, i namazite nekim uljem.
Gotovo.
Cika Metabo, koja je razlika izmedju:
Azotne kiseline sa koncentracijama:
0.1N (0.1M)
i
1N (1M)
Hlorovodonicna ide od:
0.01N (0.01M)
do 2N (2M) odnosno do 6.3M (negde ima i oznaka N a negde samo M)
Cak ima i neka HCL za koju pise 25%
Odnosno jel ovo ima veze sa "prostim" xx posto? Ili je neka 15-ta prica u pitanju. Da ne kopam sad po knjigama iz hemije
Azotne kiseline sa koncentracijama:
0.1N (0.1M)
i
1N (1M)
Hlorovodonicna ide od:
0.01N (0.01M)
do 2N (2M) odnosno do 6.3M (negde ima i oznaka N a negde samo M)
Cak ima i neka HCL za koju pise 25%
Odnosno jel ovo ima veze sa "prostim" xx posto? Ili je neka 15-ta prica u pitanju. Da ne kopam sad po knjigama iz hemije
Nemoj da kopaš...
1N je jednonormalna (stare mere pre SI sistema koje uzimaju u obzir i naelektrisanje jona prilikom disocijacije). Kod HCL je 1M isto sto i 1N
1M je jednomolarna. mol je kolicina materije, odnosno za HCl je 1g (H) + 17g (Cl) (atomske mase iz p. sistema) = 18g HCl
M je mera za kolicinu (masu), za koncentraciju je potrebna i zapremina. M je rastvaranje DO 1DM3 rastvora. Dakle uzmes 18 g HCL, izracunas koliko je to litara preko gustine i doliješ vodu DO 1000ml i dobijes 1M rastvor.
Kad praviš "procentualne rastvore" opet je glavna mera do određene zapremine RASTVORA. Dakle 18% rastvor je onaj koji napraviš kad uzmeš 18ml onoga što rastvaraš i doliješ rastvarač do 100ml ukupne zapremine. Ako praviš u odnosu na čvrstu supstancu, moraš znati i njenu gustinu. Preračunaš zapreminu i onda dolevaš do pune mere RASTVORA.
E, sad. U prirodi ne možeš naši 100% rasvore kiselina (ako ima to je jako nestabilno) već u nekom procentu manjem od 100%. Za ono za šta ti treba to ne menja stvar.
Kod azotna HNO3 je molska masa 1+14+3x16=63g što znači da j1 1M rastvor HCl mnooogo manje "stvarne" koncentracije od 1M rastvora HNO3.
1N je jednonormalna (stare mere pre SI sistema koje uzimaju u obzir i naelektrisanje jona prilikom disocijacije). Kod HCL je 1M isto sto i 1N
1M je jednomolarna. mol je kolicina materije, odnosno za HCl je 1g (H) + 17g (Cl) (atomske mase iz p. sistema) = 18g HCl
M je mera za kolicinu (masu), za koncentraciju je potrebna i zapremina. M je rastvaranje DO 1DM3 rastvora. Dakle uzmes 18 g HCL, izracunas koliko je to litara preko gustine i doliješ vodu DO 1000ml i dobijes 1M rastvor.
Kad praviš "procentualne rastvore" opet je glavna mera do određene zapremine RASTVORA. Dakle 18% rastvor je onaj koji napraviš kad uzmeš 18ml onoga što rastvaraš i doliješ rastvarač do 100ml ukupne zapremine. Ako praviš u odnosu na čvrstu supstancu, moraš znati i njenu gustinu. Preračunaš zapreminu i onda dolevaš do pune mere RASTVORA.
E, sad. U prirodi ne možeš naši 100% rasvore kiselina (ako ima to je jako nestabilno) već u nekom procentu manjem od 100%. Za ono za šta ti treba to ne menja stvar
.Da UVEK KISELINU U VODU (VUK je da se zapamti šta ne sme) i to poooooooolako i sa očima daleko od dometa; oće to da bude toliko burno da sve skupa izleti iz posude ako se ne radi pažljivo!!!!Malo si "sasavo" napisao, koliko znam nikada nesme VUK, vec uvek obrnuto, uvek sipas kiselinu u vodu.
Kod azotna HNO3 je molska masa 1+14+3x16=63g što znači da j1 1M rastvor HCl mnooogo manje "stvarne" koncentracije od 1M rastvora HNO3.
Da bi ih pomešao u nekom odnosu izračunaj koliko imaš "čiste" kiseline u nekoj izabranoj zapremini (u gramima). Onda te "grame" mešaj u odnosu koji želiš. Najbolje ti je da koncentracije izračunaš u procentima i da ih svedeš na isti procenat i tada mešaš u nekom odnosu.mbole wrote:Huh
Necu ja da pravim 1M, vec takva ima da se kupi.
Drugim recima mene zanima obrnuto: u radnji imam 1M ili 5M jedne, i 2M ili 3M druge kiseline. A ja treba da ih pomesam u odnosu 6:4. Koje da pazarim koliko koje da sipam?
P.S.
Kada računaš koncentracije (običan proporcionalni račun) to uvek radi u odnosu na zapreminu RASTVORA (rastvarač+rastvorena supstanca) a ne samo rastvarača