Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 meseci nismo nosili Pampers-e i pišali u krevetu.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu klakera (a kasnije i Kole) sa našim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili klakere i kole koje su i tada bile pune šecera ali nismo bili debeli
zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
Ne retko, niko nije mogao da nas nađe po celi bogovetni dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo i taj problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali
nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji
(vec samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IÅ LI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !
Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku ,
ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se
družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva.
Naše generacije su proizvele najbolje izumitelje i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆES POŽELETI KAO I JA, DA PODELIÅ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO Å TO SU DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI !
Mozda bi bilo dobro pročitati ili barem prepričati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali !?!
I na kraju, sve ovo nema ama baš nikakve veze sa stolarskim umećem ali je nadošlo u pauzi čekajući da se prva ruka laka osuši
Pozdrav generaciji.
ŽIVELI !!!
Za sve koji su rođeni i preživeli 1950-te, 60-te i 70-te godine
Za sve koji su rođeni i preživeli 1950-te, 60-te i 70-te godine
Ko hoće, nađe način, ko neće - nađe opravdanje
Sve to stoji, ali ono što je najžalosnije je da su te iste generacije stvorile ove današnje autiste koji se druže sa kompjutorima, televizijama i bakama i dedama.
Gledam svoje susjede (klince), dva brata se igraju u malom dvorištu loptom, voze bicikl na 20 m2 i druže se samo međusobno. Na biciklima izađu van samo i jedino s roditeljima organizirano. Nikad nisam vidio ni jedno drugo dijete da im dođe u posjetu, a kamoli da uzmu loptu i odu ju negdje napucavati u park ili igralište. Valjda se roditelji boje pedofila i ostalih aždaja modernog doba. Ja ne znam da li oni imaju ikakve prijatelje/poznanike izvan škole i uže obitelji jer kad nisu u školi onda su u kući sa roditeljima. Strašno!
U moje doba smo, kao što je napisano u prvom postu, izašli van i otišli nekud. Odeš sam do drugog kvarta, vidiš ekipu kako napucava loptu ili se pikulaju (špekulaju), pitaš mogu ja s vama, i udri cijeli dan.
A još kad vidim kako prate djecu u školu, voze ih autom do ulaznih vrata i nose im torbe. A mali ima već metar i osamdeset i brkovi mu narasli! "Teška mu torba"! Da, i? Nek se pomuči malo. Njegova je torba i nek si ju nosi!
Ma joj, samo se raspizdim kad se potegne tema o modernom odgoju.
Gledam svoje susjede (klince), dva brata se igraju u malom dvorištu loptom, voze bicikl na 20 m2 i druže se samo međusobno. Na biciklima izađu van samo i jedino s roditeljima organizirano. Nikad nisam vidio ni jedno drugo dijete da im dođe u posjetu, a kamoli da uzmu loptu i odu ju negdje napucavati u park ili igralište. Valjda se roditelji boje pedofila i ostalih aždaja modernog doba. Ja ne znam da li oni imaju ikakve prijatelje/poznanike izvan škole i uže obitelji jer kad nisu u školi onda su u kući sa roditeljima. Strašno!
U moje doba smo, kao što je napisano u prvom postu, izašli van i otišli nekud. Odeš sam do drugog kvarta, vidiš ekipu kako napucava loptu ili se pikulaju (špekulaju), pitaš mogu ja s vama, i udri cijeli dan.
A još kad vidim kako prate djecu u školu, voze ih autom do ulaznih vrata i nose im torbe. A mali ima već metar i osamdeset i brkovi mu narasli! "Teška mu torba"! Da, i? Nek se pomuči malo. Njegova je torba i nek si ju nosi!
Ma joj, samo se raspizdim kad se potegne tema o modernom odgoju.
Svi smo mi na neki nacin protiv "modernog odgoja", ali opet svi u njemu ucestvujemo! Neki dan sam slucajno sa prijateljom razgovarao i na temu je doslo sluzenje vojnog roka. Dali i koliko je pozitivno djelovalo sluzenje vojske na omladinu? Ja mislim da je mnogo vise bilo pozitivnih stvari, i da se mnogo toga moglo nauciti.
sa zenom i cikularom nije se saliti!
Ja mislim da je jedina nova stvar bila da vidiš kakvi sve ljudi žive oko tebe s kojima inače ne dolaziš u susret. I samo to. Sve što su te drilali za vrijeme vojnog roka si iz inata prestao raditi kad si izašao. Barem ja.ado wrote:Dali i koliko je pozitivno djelovalo sluzenje vojske na omladinu? Ja mislim da je mnogo vise bilo pozitivnih stvari, i da se mnogo toga moglo nauciti.
Ali to nema veze s ovim, dok si spreman za vojsku već si formirana osoba i nema te tko više odgajat. Kakav si ispao takav ćeš i ostati. Može te netko samo ispolirat, izfiniširat, ali su "abrihter" i "cirkular" već napravili svoje.
Yeta, svaka cast.Ja sam se sebi zakleo da nikad svojoj djeci necu puniti glavu svojim djetinjstvom,zivotom ,uspjesima i neuspjesima,ali ovo danasnje vrijeme je toliko bljutavo i morate ipak prihvatiti da smo mi imali jedno divno nasljedje .Nasljedje postovanja starijih od nas.Koliko smo puta otrcali po cigarete,stajali iza gola i skupljali lopte ,a kada te zovnu da igras sa njima,jer im fali jedan, niko sretniji od tebe.
Takvih vremena vise nikad .
9
Takvih vremena vise nikad .
9
Svako vreme svoje breme nosi ,i svakom je svoja muka najteza,ne mogu uvek birati kako cu ziveti,ali mogu birati kako cu se osecati ,zato radujem se svemu ,jer kako kazu radost je iskra koja obasjava sav ovaj mrak,zato radujmo se uvek.Rad je molitva i jedini pretvarac negativnog osecaja u pozitivan i koristan ,ko radi taj se bori.Pozdravi generaciji 1971 i svim ostalim iz 50,60,80,godine.
Mladosti je potreban primer ,oni vise u reci ne veruju ,zato kad vide da neko veruje i zivi i umire za nesto ,toga i postuju i hoce da su nalik na njega.Ja verujem u mladje generacije imaju nesto u sebi sto treba podrzati a ne lomiti.
Mladosti je potreban primer ,oni vise u reci ne veruju ,zato kad vide da neko veruje i zivi i umire za nesto ,toga i postuju i hoce da su nalik na njega.Ja verujem u mladje generacije imaju nesto u sebi sto treba podrzati a ne lomiti.
Last edited by ljubisa o on 01 May 2009 13:42, edited 1 time in total.
Rad je molitva.
Prvo pozdrav svima,mojim dragim kolegama štolarima i prijateljima drveta i stolarstva.
Pratim ovu temu ova dva dana i dalo me u razmišljanje po cijele dane a i noći jer radim noću.Moram izraziti riječi iskrenih pohvala za ove rečenice koje je napisao naš Vaš i moj Barba i prijatelj.Ja sam dijete iz godine 1975. roditelji iz 50-ih,znači dobar dio tih 80-ih se jako ljepo sijećam i meni su ostali u jako ljepom sijećanju.Ova dva dana mi je puno toga prošlo kroz glavu i nikako da se otarasim tih misli,koliko nemogu toliko neželim.Kako neko reče svako vrjeme nosi nešto svoje.Stoji.Ali mi nikako nije jasno zašto se ja nesjećam ili moji roditelji nisu o tome govorili ili je to bilo nedozvoljeno ili toga nije uopšte niti bilo u to vrijeme a sada se mi kad smo i sami postali roditelji susrećemo sa svim napastima koje je naš Barba napisao.Hiperaktivan!Ma dajte šta toga ima?Ja bih prije rekao da je dijete malo ŽIVLJE,i ništa drugo.Na kraju pa šta ima tu loše?Možda to šta smo negdje vidjeli da netko kao nešto govori da to nije dobro i da bi to trebalo liječiti.Ja mislim da ne,za Vas neznam.Nako spominje,spomenuo je abrihter,cirkular itd.,ima pravo svi smo mi prošli kroz neki abrihter i preko nekog cirkulara ali kakvi smo izašli to ćemo da vidimo po našoj dijeci.Neko je spomenuo da dijecu nepuštamo same van zbog PEDOFILA.Ja se nesjećam da je nekome u mojem dijetinjstvu to palo na pamet.Zašto?Najvjerojatnije jer bi ga cijelo selo ili cijela država vuklo po putu da vide i ostali tu sramotu,a danas godinu dana zatvora i opet jovo na novo.Mene jedino zanima od kuda su sva ta sranja došla i kako su se samo tako brzo udomaćila kod nas.Svi mi ovdije pišemo o nečemu o čemu i sami jako brzo zaboravljamo.Evo ga ovaj kompjuter kao primjer.Ajde mi recite kad ste zadnji puta napisali pismo prijatelju i osobno ga odnijeli na poštu kupili marku ljepo je naslinili i zaljepili na kuvertu i ubacili u sandučić?Hm ja nisam već ohoho vemena.A zašto?Recite mi vi ako imate dovoljno dobar razlog.Sad će netko reći da idem iz krajnosti u krajnost uz sve blagodati ovog modernog svijeta.Možda i da moje kolege ali to je naša stvarnost i mi skupa sa svojom dijecom tu živimo i iz toga nemožemo izaći i od svega ovoga pobjeći.Neko je spomenuo da se primjerom može nešto napraviti.Može ali jako je malo primjera da se čovijek uzdigao na pošten način i onda opet sva naša dobra volja pada u vodu.Ali naravno netreba odustajati.Ja se opet vraćam na ono da je već neko ovdje to rekao SVAKO VRIJEME NOSI NEÅ TO SVOJE i to je tako dragi moji prijatelji.Naravno netreba odustajati od dleta i da izradimo i obradimo svoje potomke u poštene,marljive i vrijedne ljude i naravno uvijek biti prisutan jer ako nismo mi sa svojim poštenjem i dobrim namjerama ima onih koji će okrenuti na svoju lošu i negativnu stranu.
Dragi moji puno ljepih pozdrava i ljepih trenutaka sa svojima bez obzira u kom smo vremenu.
Pozdrav od Å trkca.
Pratim ovu temu ova dva dana i dalo me u razmišljanje po cijele dane a i noći jer radim noću.Moram izraziti riječi iskrenih pohvala za ove rečenice koje je napisao naš Vaš i moj Barba i prijatelj.Ja sam dijete iz godine 1975. roditelji iz 50-ih,znači dobar dio tih 80-ih se jako ljepo sijećam i meni su ostali u jako ljepom sijećanju.Ova dva dana mi je puno toga prošlo kroz glavu i nikako da se otarasim tih misli,koliko nemogu toliko neželim.Kako neko reče svako vrjeme nosi nešto svoje.Stoji.Ali mi nikako nije jasno zašto se ja nesjećam ili moji roditelji nisu o tome govorili ili je to bilo nedozvoljeno ili toga nije uopšte niti bilo u to vrijeme a sada se mi kad smo i sami postali roditelji susrećemo sa svim napastima koje je naš Barba napisao.Hiperaktivan!Ma dajte šta toga ima?Ja bih prije rekao da je dijete malo ŽIVLJE,i ništa drugo.Na kraju pa šta ima tu loše?Možda to šta smo negdje vidjeli da netko kao nešto govori da to nije dobro i da bi to trebalo liječiti.Ja mislim da ne,za Vas neznam.Nako spominje,spomenuo je abrihter,cirkular itd.,ima pravo svi smo mi prošli kroz neki abrihter i preko nekog cirkulara ali kakvi smo izašli to ćemo da vidimo po našoj dijeci.Neko je spomenuo da dijecu nepuštamo same van zbog PEDOFILA.Ja se nesjećam da je nekome u mojem dijetinjstvu to palo na pamet.Zašto?Najvjerojatnije jer bi ga cijelo selo ili cijela država vuklo po putu da vide i ostali tu sramotu,a danas godinu dana zatvora i opet jovo na novo.Mene jedino zanima od kuda su sva ta sranja došla i kako su se samo tako brzo udomaćila kod nas.Svi mi ovdije pišemo o nečemu o čemu i sami jako brzo zaboravljamo.Evo ga ovaj kompjuter kao primjer.Ajde mi recite kad ste zadnji puta napisali pismo prijatelju i osobno ga odnijeli na poštu kupili marku ljepo je naslinili i zaljepili na kuvertu i ubacili u sandučić?Hm ja nisam već ohoho vemena.A zašto?Recite mi vi ako imate dovoljno dobar razlog.Sad će netko reći da idem iz krajnosti u krajnost uz sve blagodati ovog modernog svijeta.Možda i da moje kolege ali to je naša stvarnost i mi skupa sa svojom dijecom tu živimo i iz toga nemožemo izaći i od svega ovoga pobjeći.Neko je spomenuo da se primjerom može nešto napraviti.Može ali jako je malo primjera da se čovijek uzdigao na pošten način i onda opet sva naša dobra volja pada u vodu.Ali naravno netreba odustajati.Ja se opet vraćam na ono da je već neko ovdje to rekao SVAKO VRIJEME NOSI NEÅ TO SVOJE i to je tako dragi moji prijatelji.Naravno netreba odustajati od dleta i da izradimo i obradimo svoje potomke u poštene,marljive i vrijedne ljude i naravno uvijek biti prisutan jer ako nismo mi sa svojim poštenjem i dobrim namjerama ima onih koji će okrenuti na svoju lošu i negativnu stranu.
Dragi moji puno ljepih pozdrava i ljepih trenutaka sa svojima bez obzira u kom smo vremenu.
Pozdrav od Å trkca.
Čovijek sniva a Bog realizira!
Ne znam koliko će ovo nekome da se dopadne ili neće ali JA SAM PONOSAN što sam bio Titov vojnik , i služio 15 meseci .
Pola u Bileći PÅ RO a pola na stažu u Kninu.
Bio sam vojnik. VOJNIČINA BRE !!!sa Velikim V
A ovi klinci kao da služe kod privatnika, odu kada hoće a dolaze kada im se prohte.
Mom komšiji sin služi neku kur.....vu vojsku u pošti razvrstava pisma ???? a drugom u Smederevu u parking servisu, naplaćuje parking.
Izem ti te sutrašnje čuvare donovine koji neznaju da rasklope M-72 A ili PAP ovku
i ja sam antimilitarista ali sam ponosan na sebe što sam sedamdeset i neke na logoru na Gackom polju u decembru spavao pod šatorom na -17, imao uzbune i sa vojskom forsirao Krku i pešačio od Knina do Dinare
Zato me je Yetino pisanije protreslo iz temelja ( kao i obično njegova su pisma retka ali znaju da dotaknu svaki damar)
Pola u Bileći PÅ RO a pola na stažu u Kninu.
Bio sam vojnik. VOJNIČINA BRE !!!sa Velikim V
A ovi klinci kao da služe kod privatnika, odu kada hoće a dolaze kada im se prohte.
Mom komšiji sin služi neku kur.....vu vojsku u pošti razvrstava pisma ???? a drugom u Smederevu u parking servisu, naplaćuje parking.
Izem ti te sutrašnje čuvare donovine koji neznaju da rasklope M-72 A ili PAP ovku
i ja sam antimilitarista ali sam ponosan na sebe što sam sedamdeset i neke na logoru na Gackom polju u decembru spavao pod šatorom na -17, imao uzbune i sa vojskom forsirao Krku i pešačio od Knina do Dinare
Zato me je Yetino pisanije protreslo iz temelja ( kao i obično njegova su pisma retka ali znaju da dotaknu svaki damar)
Nije znanje znanje znati, Već je znanje znanje dati
Da! i ja prtipadam toj generaciji, iz 50 i neke, koja je imala sreće...
I ja želim da podijelim ove pooruke sa svima koji to žele.
I meni često nadolaze slična podsjećanja na koja najčešće reagujem vrlo emotivno, jer nažalost vrsta kojoj i sam
pripadam, sve više postaje ono što nije.
Hvala ti kolega Yetta na ovim zaista predivnim podsjećanjima.
Pozdrav svima, što reče Å trkac bez obzira na vrijeme u kojem smo.
I ja želim da podijelim ove pooruke sa svima koji to žele.
I meni često nadolaze slična podsjećanja na koja najčešće reagujem vrlo emotivno, jer nažalost vrsta kojoj i sam
pripadam, sve više postaje ono što nije.
Hvala ti kolega Yetta na ovim zaista predivnim podsjećanjima.
Pozdrav svima, što reče Å trkac bez obzira na vrijeme u kojem smo.
Deda, verovao ili ne al davno me neko nije ovako "bocnuo".
U strasnoj sam dilemi, dal da se raspisem ili da "po funkcji" malo "odćutim" (uostalom vidis da vec dva tri dana ne pisem).
Malo mi je muka od ovih sto su "seksualno opredeljeni", od ovih sto su do prekjuce bili u CK (i naravno dobili stan) a danas su "veliki vernici", od ovih sto svoju decu uce kako treba "zajebati svakoga"...
Ustvari nije mi malo, nego mi je mnogo muka.
Dragi moji, ne znam za vas, al ja sam 80- i neke spavao na klupi u Dubroviku, i nisam se bojao nicega. Kum koji je rodjen u Bihacu, krene otuda na studije, spakuje pun novcanik sa parama za narednih 2 meseca u zadnji dzep, i zaspe samo ako ima tri slobodna sedista u vozu.
Danas, ako slucajno imam preko 50 Eur u dzepu, prvo spakujem kilo gvozdja (kalibra 9mm) za pojas, pa onda krenem do prodavnice.
E da se nosi ova demokratija u ...
Zbog funkcije administratora na ovom sajtu, i obaveza koje uz to idu, samom sebi sam obrisao narednih 15 redova.
U strasnoj sam dilemi, dal da se raspisem ili da "po funkcji" malo "odćutim" (uostalom vidis da vec dva tri dana ne pisem).
Malo mi je muka od ovih sto su "seksualno opredeljeni", od ovih sto su do prekjuce bili u CK (i naravno dobili stan) a danas su "veliki vernici", od ovih sto svoju decu uce kako treba "zajebati svakoga"...
Ustvari nije mi malo, nego mi je mnogo muka.
Dragi moji, ne znam za vas, al ja sam 80- i neke spavao na klupi u Dubroviku, i nisam se bojao nicega. Kum koji je rodjen u Bihacu, krene otuda na studije, spakuje pun novcanik sa parama za narednih 2 meseca u zadnji dzep, i zaspe samo ako ima tri slobodna sedista u vozu.
Danas, ako slucajno imam preko 50 Eur u dzepu, prvo spakujem kilo gvozdja (kalibra 9mm) za pojas, pa onda krenem do prodavnice.
E da se nosi ova demokratija u ...
Zbog funkcije administratora na ovom sajtu, i obaveza koje uz to idu, samom sebi sam obrisao narednih 15 redova.
Jel jos uvek neko zna pravila kako se igra klis?
To je ona igra sa jednom motkom (tipicno drskom od metle) i jednim malim komadom drveta zaostrenim na oba kraja (isto tako parce drske od metle).
Mala rupa u zemlji u koju se ubaci taj mali komad, onda ga "zveknes" onom motkom da poleti u vazduh, i secam se da je bilo glavno da ga par puta udaris u vazduhu a onda zavrljacis sto je dalje moguce. Koliko je daleko otislo merilo se duzinom motke, a brojalo se vise ako si ga prethodno udario vise puta u vazduhu.
Secam se da su bile neke "bake", to je bila neka krupna mera, al ne mogu da se setim svih pravila.
To je ona igra sa jednom motkom (tipicno drskom od metle) i jednim malim komadom drveta zaostrenim na oba kraja (isto tako parce drske od metle).
Mala rupa u zemlji u koju se ubaci taj mali komad, onda ga "zveknes" onom motkom da poleti u vazduh, i secam se da je bilo glavno da ga par puta udaris u vazduhu a onda zavrljacis sto je dalje moguce. Koliko je daleko otislo merilo se duzinom motke, a brojalo se vise ako si ga prethodno udario vise puta u vazduhu.
Secam se da su bile neke "bake", to je bila neka krupna mera, al ne mogu da se setim svih pravila.
Za klis sam cuo, ali nisam ga igrao. O toj igri mi je pricao otac.Moja generacija je igrala ove gore navedene igre koje je yetta spomenuo:žmurke, planova, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca...
MadVlad, ne bih se slozio sa tobom, ipak se u vojsci mnogo toga nauci. U "najzescim" godinama (18,19,20) se nauci disciplini i radu. I ta godina provedena u kasarni spusti hormone na jedan normalan nivo. Mozda ne djeluje isto na sve, ali na vecinu djeluje itekako.
Ne znam kako je u Srbiji ili Hrvatskoj, ali kod nas u BiH, omladina je puna nekog negativnog naboja. Izgleda da je to energija koju neznaju da ispucaju na neki drugi nacin. Sve im je to "cool". Ovakvih primjera sam se juce nagledao koliko hoces na izletistu.
Meni je najvise u sjecanju ostalo ljetovanje na koje se islo autostopom, bez roditelja, spavanje gdje pozelis. Danas se covjek ne osjeca sigurno ni u hotelu, a da ne govorim u parku, ili pored puta da nocis.
MadVlad, ne bih se slozio sa tobom, ipak se u vojsci mnogo toga nauci. U "najzescim" godinama (18,19,20) se nauci disciplini i radu. I ta godina provedena u kasarni spusti hormone na jedan normalan nivo. Mozda ne djeluje isto na sve, ali na vecinu djeluje itekako.
Ne znam kako je u Srbiji ili Hrvatskoj, ali kod nas u BiH, omladina je puna nekog negativnog naboja. Izgleda da je to energija koju neznaju da ispucaju na neki drugi nacin. Sve im je to "cool". Ovakvih primjera sam se juce nagledao koliko hoces na izletistu.
Meni je najvise u sjecanju ostalo ljetovanje na koje se islo autostopom, bez roditelja, spavanje gdje pozelis. Danas se covjek ne osjeca sigurno ni u hotelu, a da ne govorim u parku, ili pored puta da nocis.
Last edited by ado on 02 May 2009 08:30, edited 1 time in total.
sa zenom i cikularom nije se saliti!
18.03.1987-15.03.1988u Bileći PÅ RO
Ti sada vidi kakav sam bio kada sam sav vojni rok proveo u Bileci.
Mislim da zbog toga moj narastaj ima obaveze pa tek prava,normalno sve sa politikom sprovodjenja.
Drago mi je da sam sluzio Vojsku,mada mislim da je danasnja omladina puno zrelija od nas.
Klis sam igrao,vec kao momcic bilo nam je interesantno i kupke itd
Gledam kad god imam vremena dokumentarne emisije o zivotinjama,i ako su njihovi zakoni surovi,nemaju nit policiju za red i disciplinu,niko od njih ne ubija ako nije gladan,i to ulovi da bi se nasitio ,ne ubija iz zabave kao sto to neljudi cine,ne uzimaju ,otimaju vise nego sto im treba.
A sto se tice vremena o kojim smo pricali ,zlo rade oni kojima je dozvoljeno da rade ono sto pre nisu smeli.Otrovnica nije samo otrovna kad ujede,vec i dok gmize,a to sto nije bila u prilici da ujede ,ne znaci da nije otrovna,i dalje je otrovnica.
Pita mali indijanac svog dedu poglevicu ,sta je to zivot,stari poglavica odgovara to je jedna velika borba dva vuka u nama,jedan je zao,krvolocan,lukav,i strasan,a drugi je dobar,hrabar,lep.A koji pobedjuje,pita mali indijanac.
"Onaj kojeg vise hranis"odgovori stari poglavica.
A sto se tice vremena o kojim smo pricali ,zlo rade oni kojima je dozvoljeno da rade ono sto pre nisu smeli.Otrovnica nije samo otrovna kad ujede,vec i dok gmize,a to sto nije bila u prilici da ujede ,ne znaci da nije otrovna,i dalje je otrovnica.
Pita mali indijanac svog dedu poglevicu ,sta je to zivot,stari poglavica odgovara to je jedna velika borba dva vuka u nama,jedan je zao,krvolocan,lukav,i strasan,a drugi je dobar,hrabar,lep.A koji pobedjuje,pita mali indijanac.
"Onaj kojeg vise hranis"odgovori stari poglavica.
Rad je molitva.