Osiguraci, licne...

[mbole]

@sasa

Ne gresim

Osigurac ne reaguje na to sto si ti uhvatio sporet.
Njegov posao je da odreaguje mnogo pre toga.
Onog trenutka kada je faza probila na masu uredjaja koji je uzemljen, tece struja koja je previsoka za osigurac u tom kolu, i on pregoreva. Daklem struja tece: ulaz faze u kucu, osigurac, fazni provodnik, dodir faznog provodnika na masu uredjaja, provodnik uzemljenja, zemlja. Taj otpor je (ili bi barem morao da bude) jako mali, struja raste u nebo, osigurac pregoreva.
Bio ti tu ili ne.

Kod primera sa dalekovodom, ima samo jedna "sitnica" koju si propustio.
Briga tebe za to kolika struja tece kroz kablove dalekovoda.
Tebe udara struja koja tece od tog kabla, kroz tebe u zemlju.
A ona zavisi samo od dve stvari: napona na dalekovodu i tvog otpora.

Ne opece tebe struja iz akumulatora koja tece kroz tebe.
Opece te kada potece krzo provodnik i on se usija.
Potpuno isto kao da si stavio ruku na vrucu ringlu.
Uhvati dve kelem na akumulatoru, i nece se desiti apsolutno nista.

Sklopka nije mogla da odraguje na upadanje zica u akvarijum iz prostog razloga.
Sklopka meri koliko je struje uslo u kucu i koliko je izaslo.
Kada ustanovi razliku, iskace.
Posto su tvoje zice u akvarijumu, koji je izolovan od zemlje, ono sto udje faznim provodnikom i izadje kroz nulu, nema razlike i sklopka ne reaguje.
Tek kada bucnes ruku u vodu akvarijuma i napravis dovoljan odvod prema zemlji, sklopka moze da odreaguje.
A struja koja tece kroz vodu je previse mala da bi pregoreo osigurac, posto voda ima prolican otpor.

Ribice je bas briga, posto se ni jedna od njih ne nalazi izmedju dva provodnika to jest tamo gde struja tece.

Uredjaji koji vuku veliku struju, imaju mali otpor. Otpor coveka u odnosu na njih je jako veliki.
I to je sve u redu, dok struja tece tamo gde bi trebalo.
Npr... ako imas grejac, da zanemarimo to sto ce te grejac opeci (nece te opeci struja, vec sam grejacc koji je usijan), i uhvatis se za grejac (ima uticaja i za koji deo sgrejaca si se uhvatio, al da uprostimo).
Grejac od 2KW ima otpor od oko 24 oma. Tvoje telo ima barem 1000 u najgorem slucaju.
Na 220V kroz taj grejac tece struja od oko 9A
To ce reci da ce tada kroz tebe poteci 9/(1000/20)=180mA sto jeste dovoljno da te ubije.
Ali ako ti je koza suva, nisi na mokrom betonu, ne drzis se drugom rukom za radijator...
Tvoj otpor je oko 5000 oma pa tada kroz tebe tece svega 30mA, sto ce malo da te drmne, ali nece izazvati nikakve ozbiljne posledice.

Ali... ako je fazni provodnik probio na masu, i nema uzemljenja, a sporet je iskljucen.
Uhvatis se za sporet... sve tece kroz tebe. Nekih 220mA u najgorem ili 44mA u najboljem slucaju..
Opet... u jednom slucaju si gotov, u drugom samo malo drmnut, ali se granica pomera.

@marica
Otpor vode je od oko 1000 do oko 5000 oma po metru zavisno od njene tvrdoce i poprecnog preseka cevi.
U sustini, jako slican otporu koze, mokra oko 1000 suva oko 5000, na sta se dodaje i unutrasnji otpor samog tela, koji je reda 300 oma.

@singer
U velikom broju slucajeva.
Puno toga zavisi i od samog organizma. Neki jednostavno imaju mnogo suvlju kozu od drugih, pa im je otpor mnogo veci.

[saša]

Sasa, 300mA sklopka je premale osetljivosti, 300 i 500mA se koriste u industriji i sl, gde ima previse indukcije. U stanovima se koristi 30mA.
I da, kaze se da struja ubija, a ubija snaga (W), koja je npr 100mA za 220V, koju je Bole pomenuo

Ajde ovako...Kolike snage u W je aparat za varenje? Obično sj snage 5-7 Kw tj KVA da sad tupimo do kraja. Mslopre sam pomenuo aktivnu i raaktivnu snagu a ove jedinice imaju veze s tim. Napon je količnik snage i struje tj. P/I odnoxno 5-7 KVA/ 100-180A izražen u voltima normalno što iznosi u najgorem slučaju ovog primera 7000/180=39 V?!?!? Ima mnogo hrabrih koji bi golim rukama držali komad koji vare bez straha da ih ubije struja. Ovde ne govorimo o opekotinama da se razumemo!
Dakle napon ubija a struja peče, greje, prži. Ovo je slučaj kod frekvencije koja je na "konzumu". Napon na visokim frekvencijama nije smrtonosan već naprotiv. U Teslinom muzej tou Teslin transformator stvara nekoliko desetina KV napona visoke frekvencije ali ne ubija iako ti fluo cev koju držiš u ruci svetli. Frekvencija od 50 Hz i napon od 50V je smrtonosan iz razloga koje sam naveo u prethodnom postuna većim frekvencijama ni dsleko veći naponi nisu smrtonosni

Ovo oko sklopke i njene osetljivosti nisi u pravu...moja kućna sklopka je 40 A a osetljivost je 0,3 A ili 300 mA. Ne mogu da kačim slike jer kucam preko telefona....i ovsko imam mnigo slovnih grešaka.
Pozz

[saša]

@sasa

Ne gresim

Osigurac ne reaguje na to sto si ti uhvatio sporet.
Njegov posao je da odreaguje mnogo pre toga.
Onog trenutka kada je faza probila na masu uredjaja koji je uzemljen, tece struja koja je previsoka za osigurac u tom kolu, i on pregoreva. Daklem struja tece: ulaz faze u kucu, osigurac, fazni provodnik, dodir faznog provodnika na masu uredjaja, provodnik uzemljenja, zemlja. Taj otpor je (ili bi barem morao da bude) jako mali, struja raste u nebo, osigurac pregoreva.
Bio ti tu ili ne.

Ne znam da li si ovo citirao mene ili sebe jer ja ovo nigde nisam napisao. Ovo su tvoje reči. U redosledu kretanja struje između ulaza faze u kuću i osigurača stoji sklopka...i u ovom slučaju konkretno koji si opisao bi sklopka prvo izbacila a osigurač bi preživeo jer je sklopka brža iz konstruktivnih razloga. Osigurač bi "pretekao" sklopku u brzini jer bi sklopka verovatno "oćutala" kada bi npr kratkospojio rupe u štekeru npr šestarom što ne savetujem nikome da isprobava, normalno. Sklopka ne zna da li si uključio aparat za brijanje ili aparat za varenje...ali osigurač zna jer oseća. Ne možeš na bickli da preteraš 10 t uglja ali na kamionu možeš. I bicikl i kamion znaju šta i koliko voze jer "osećaju".

Ovde si tek pobrkao sve
"Kod primera sa dalekovodom, ima samo jedna "sitnica" koju si propustio.
Briga tebe za to kolika struja tece kroz kablove dalekovoda.
Tebe udara struja koja tece od tog kabla, kroz tebe u zemlju.
A ona zavisi samo od dve stvari: napona na dalekovodu i tvog otpora."
Jačina jeste direktno zavisna od napona i obrnuto srazmerna otporu pa otud po omovom zakonu I=U/R

U slučaju da spojim kabal na dalekovodu i zemlju preko svog tela ubio bi me napon koji je 10-400KV a ne struja u Amperima jer je napon toliki koliki je. To što ti pričaš bi značilo da bi varioci ginuli kao vrapci i to od struje izražene u AMPERIMA što se ne dešava. Zašto se ne dešava kad amperaža aparata za varenje sa elektrodasma ide i do 180 A? Zapitaj se koliko je napon kod aparata za varenje. Sasvim sam siguran da bez ikakvog straha možeš da držiš cev koju variš elektrodom i da te ne ubije struja koja je 180A a napon oko 39 V a ti bosonog stojiš na zemlji ili na metalnoj cevi npr. O opekotinama nećemo ovom prilikom.
Zamisli ovo. Akumulator ima 12 v i 7AH. To znači 12*7=84W. Preko ipravljača povežemo akumulator i na izlazu imamo 220 V u tom slučaju bi struja na izlazu bila 0,38 A. Ginem sigurno ne zbog 0,38A a nego zbog 220 V. Drugo je pitanje koliko bi taj akumulator imao snage da se prazni preko mog tela pa bi možda preživeo ali ako i veći akumulator povežemo na ispravljač na kojem možemo da ograničimo struju na izlazu na daleko manju amperažu a napon podesimo na 220 V nema mi spasa. Veruj mi.
Opet da pomenem aparat za varenje. Između mase ( ona klešta) na mestu vara se preko elektrode zatvara strujno kolo. Svako može da se drži golom rukom dok stoji bosonog na drugoj metalnoj cevi koja je povezana sa zemljom ili sa materijalom koji se vari i da ne bude ništa. Ako drži blizu mesta vara opeći će se jer se zagrejao materijal koji se vari normalno ali ga neće ubiti struja što je najbitnije. Neće ni napon jer je nizak...bezopasan.

...ili pak o ovoj konstatciji
"Ali... ako je fazni provodnik probio na masu, i nema uzemljenja, a sporet je iskljucen.
Uhvatis se za sporet... sve tece kroz tebe. Nekih 220mA u najgorem ili 44mA u najboljem slucaju..
Opet... u jednom slucaju si gotov, u drugom samo malo drmnut, ali se granica pomera."

U oba slučaja ginem zbog napona i onih neumoljivih 220 V a ne zbog struje...struja zavisi od potrošača...i struja ima jednu veliku "falinku" a to je da ide linijom manjeg otpora. Ako to zanemarimo u ovom slučaju bi moje telo i otpor mog tela peuzeo vođenje struje ka zemlji i ja bi poginuo ali ne zbog struje nego zbog napona. Omov zakon je univerzalan a napon od 220 V konstatnan. Čak i da sam izolovan od zemlje gumenim đonovima ukoliko bi se obema rukama uhvatio za taj šporet ginem. Struju povlači potrošač.
Zamisli ovakav eksperiment. Nas 10-orica se poređamo jedan pored drugog, ne dodirujući se međusobno i istovremeno nas neko dodirne kablom iz nekog generatora snage svega 48,4W napon na izlazu 220 V a struja 0,22 A. Naše telo ima otpor 1000 oma kako si rekao. Å ta misliš kako ćemo proći? Zanemarujemo razliku u količinu sala, vode, muskulaturu....( Uzimamo za pretpostavku da smo nas 10 klonovi jedan drugog). Napominjem da je napon kod paralelne veze otpornika (potrošača) isti a struja varira u zavisnosti od otpronosti. Zbog toga jačinu struje u ovom primeru 48,4/220=0,22 delimo sa još 10 jer nas ima 10 u paralelnoj vezi i dolazimo do 0,022 A po osobi u nizu.
Pozz
PS Priznajem da nije lako polemisati s tobom....:skratta::skratta::skratta::skratta:

[DataS]

saša, zna mbole šta priča i piše.
Vidi se kad stolar hoće da bude i električar (da ne bi pogrešno razumeo, ne mislim na mboleta).:)
Ubija struja koja teče kroz tebe, a ne struja koja teče kroz provodnik koji je pored tebe.

[mbole]

Stvarno brkas babe i zabe

Najpre... komad koji varis mozes da drzis do preksutra. Struja ne moze da protece kroz njega pa na tebe pa u zemlju (osim ako je aparat u kvaru, to jest imas proboj izmedju primara i elektrode).
Aparat za varenje je galvanski odvojen mreze.
Tako da ne postoji "faza" i "nula"
Ne postoji razlika potencijala izmedju zemlje i elektrode, ili izmedju zemlje i mase na aparatu.

Postoji samo izmedju elektrode i prikljucka za masu samog aparata.
A tamo je napon prenizak, da bi uz tvoj otpor napravio dovoljno struje.
Ovo ne vazi uvek, ima aparata koji imaju dovoljno visok napon izmedju elektrode i mase (mase, ne zemlje) da bi napravili problem.
Ali generalno vazi za klasicne elektrolucne aparate, sa kavima se uglavnom susrecemo.

Tih 170, 200, koliko god hoces ampera tece kroz PROVODNIK koji varis.
Nikakve veze nemaju sa tobom.

Teku kroz komad koji varis i koji je provodnik, i recimo za celik ima otpor 0.0000001 om po metru, pllus imas otpor elektricnog luka...
To ce reci ukupni otpor tog kola je mali, pa zato dobijas jako veliku struju. Ali ona ide kroz komad, ne kroz tebe, posto iz tvoje ruke kojom drzis komad nema kud.

A tvoj otpor je daleeeeeeeko veci, pa kroz tebe nikako ne moze da protece tako velika struja uz napon koji daje aparat za varenje, sve i dkad se uhvatis direktno za elektrodu i masu.

Ajde posmatraj ovako...

Imas primar trafoa na koji je dovedeno 220V
Imas sekundar trafoa, sa kojim god hoces odnosnom namotaja, to jest koji daje koji god hoces napon na sekundaru (pod uslovom da ne odemo bas previsoko, posto se tada desavaju neke sasvim druge pojave).
Taj napon postoji SAMO izmedju krajeva sekundarnogg kalema. Ne postoji izmejdu bilo kog kraja sekundara i zemlje.

Mozes da uhvatis bilo koji od njih bez ikakvih problema sve da je napon na sekundaru isto 220V (da je trafo sa odnosom 1:1 koji postoji i sluzi upravo da bi se nesto galvanski odvojilo od mreze).
Jedino ne smes da uhvatis oba kraja sekundara
Dok se ne zatvori strujno kolo u sekundaru, nema struje nigde. Ni u primaru ni u sekundaru.
A to strujno kolo ne moze da se zatvori sa zemljom.

VF struja kakvu daje Teslin trafo se ponasa sasvim drugacije, ali o njoj jednostavno ovde ne pricamo.

I ne... ne ubija napon, ubija struja

[drBouz]

vidi, osigurac reaguje na svu struju kvara koja protice, ukratko -ako je struja kvara jedina koja zatvara strujno kolo, odnosno - na svu struju koja protice kroz njega.
dakle, ako je uzemljenje dobro, i ako si u dodiru sa nekim uredjajem koji je pod naponom struje kvara - vrlo moguce da neces nista ni osetiti -jer ce struja kvara vrlo brzo, preko sasije uredjaja i dobrog uzemljenja i faze na kojoj je osigurac da zatvori strujno kolo, ugreje osigurac, i iskljuci ga, i na taj nacin prekine strujno kolo.
to su sve naravno idealni uslovi neidealne situacije. -no, kao sto znamo, da je sve idealno - ne bi imali struju kvara uopste, i sve bi radilo lepo.
situacije medjutim nisu bas uvek idealne. evo recimo bojler - licno sam video par komada - kojima je sraf kojim je sasija uzemljena skroz zardjao, a i bakrena(sarena) zica uzemljenja je korodirala. -taj spoj ima fine sanse da nije bas kratak spoj, nego da ima neku otpornost - kolika je - treba izmeriti -ali recimo to je opasna situacija ako se nadjes u momentu kvara u dodiru sa sasijom tog uredjaja.
dalje za dalekovod nisam nista propustio - mislim da sam to isto napisao sto si i ti rekao - monter gore na kablu je na potencijalu, li nema razlike potencijala, shdono tome nema ni protoka struje kroz coveka. -kad bi pipnuo nulu ili zemlju, kapiram da bi ga (figurativno), pocistili metlicom kad mu je dupe lupam na 35kV.
kada uhvatis 2 kleme na akumulatoru nece se desiti nista, jer su ruke dovoljno velike otpornosti, a napon dovoljno mali (12v) da struja koja eventualno protice je smesna i bezopasna.
ovo dalje (za sklopku) ne znam, mislim nismo se bavili njima, mislim da nisu cak bile ni obavezne za ugradnju kad sam ja isao u skolu (ne znam ni sad da li su, posto nisam u struci maltene od kad sam zavrsio skolu, a i kao sto rekoh - bio sam elektronicar a ne elektricar/energeticar).
inace otpornost ruku je vrlo individualna - kapiram da ko radi sa drvetom ima grublje i suvlje ruke - dakle - njega struja manje spici, nego, lupam, tetu saletusu koja drzi hemijsku olovku ili kucka sa dva kaziprsta tastaturu po ceo dan.
takodjer zavisi i od sastava i kolicine znoja - (so i t.d. ). *evo izmerih se - oko 500kOma kad uvatim pipalice rukama, kad liznem prste palo je na 300k.

dalje, jednosmerna i naizmenicna struja nisu iste - naizmenicna je puno opasnija, iz razloga sto se mi za jednosmernu struju ponasamo iskljucivo kao otpornost (pa sad evo moze se izracunati kolika je struja kada ja pipnem 12V akumulator, sa svojih goreizmerenih 300kilooma - ta struja nije dovoljna da izvrsi elektrolizu krvi (pa da geknem od baloncica koji spreci dolazak krvi u neko parce mozga).
naizmenicna ima tu osobinu da smo za nju dve stvari - otpornost, i kondenzator, kroz koji naizmenicna struja prolazi bez problema, a jednosmerna iz jednog smera prolazi - dok ne napuni kondenzator, a iz drugog smera ne prolazi uopste.
i druga stvar - prilikom prolaska kroz nase telo, naizmenicna struja, ako je dovoljno jaka -izaziva misicne kontrakcije, koje su frekvencije te struje - dakle u slucaju mrezne struje kod nas, to je 50hz - znaci srce se stegne i otpusti 50x (i svaki misic kroz koji prodje struja) u sekundi. -i onda kad te dovoljno trese struja - prakticno umres od srcanog udara.
kod jednosmerne struje - samo u momentu kad se uspostavi strujno kolo - znaci od nula pa do xy volti dok ne dodje do vec napona do koga ce doci - dolazi do kontrakcije misica, a posle toga misic stoji - dakle samo dolazi do onog standardnog (termickog) pretvaranja el. energije u toplotnu, i ne znam tacno kako radi to sa elektrolizom krvi (i izdvajanjem gasova).

[mbole]

Nisam citirao nikoga.
osvrnuo sam se na ovo:

To nikako ne znači da čovek treba da dodirne metalni deo da bi odveo struju u zemlju da bi pregorela licna u osiguraču jer se to u mnogo slučaja ne bi desilo pogotovo kod uređaja koji sami po sebi vuku veliku struju gde otpor čovečjeg tela nije značajan. Ovo normalno važi za uređaje koji su uzemljeni preko utičnice npr.

Usput... koristi Quote, ovako se jako tesko razaznaje sta je tvoj tekst a sta je citirani.

Uopste nisam pomenuo sklopku u tom kolu. Nema je.

Ti pricas o struji koja tece kroz dalekovod. Kako je ona mala posto je napon visok.
Ali ta struja nema nikakve veze sa tobom.

I ne, ubila bi te struja od xxxx Ampera koja protece kroz tebe a ne napon.
Posto je napon 40000V, a tvoj otpor je recimo 4000 oma, to jest dobio si struju od 40A.
Podigni svoj otpor recimo gumenim rukavicama, ili stavi dovoljno veliki otpornik i nema vise visoke struje, tebi nije nista, iako je napon i dalje 40000V.

AH nemaju blage veze sa amperima, tako da to sto si napisao:

To znači 12*7=84W

je potpuna besmislica, i samo pokazuje koliko ti nedostaje znanaja o osnovama elektrotehnike (NHF).
U AH se izrazava KAPACITET akumulatora, to jest koliko dugo moze da daje struju od 1 ampera pri nazivnom naponu.
Ne govori bas nista o snazi ili bilo cemu slicnom.

Usput, akumulatori mogu da daju jako visoke struje, odnosno da pruze jako visoke snage, fakat u relativno kratkom vremenu (isprazne se ili pregreju). Ali ne pricamo o milisekundama, vec o 20-30-40 sekundi, sto bi bilo vise nego dovoljno da te kokne.
100A daju ko od sale, a udarne struje trpe i do 800A (trenutak pokretanja anlasera).

Da struja zavisi od potrosaca, a u slucaju strujnog udara TI si potrosac

Sve o aparatu za varenje sam ti vec napisao u prethodnom postu.

[mbole]

@dbous
Gresis... jednosmerna struja je opasnija, i pravi probleme pri mnogo nizim strujama (oko 30mA jednosmerne je dovoljno da mirises cvece s pogresne strane).
Da budem iskren... vise se ne secam kompletnog mehanizma, ali sam 100% siguran da je tako.
Jedna od stvari je upravo to sto si napisao. Kod DC se misic zgrci i ostane zgrcen. A srce je misic

Jedino sto se danas retko srecemo sa jednosmernim strujama koje su dovoljno visoke da bi napravile stetu, posto retko postoje izvori jednosmerne struje dovoljno visokog napona.

Ovo je prvo sto sam nasao, a da nije wiki ili neki slican "izvor velikog broja nepouzdanih informacija"
https://www.asc.ohio-state.edu/physics/ ... rrent.html

[maricaiivica]

...
Dok se ne zatvori strujno kolo u sekundaru, nema struje nigde. Ni u primaru ni u sekundaru.
A to strujno kolo ne moze da se zatvori sa zemljom.

...

Verovatno si se pogresno "odrazio".
U primaru uvek tece struja i srazmerna je otporu primarnog namotaja i napona napajanja, ako pricamo o klasicnom trafou. Ta struja proizvodi elektromagnetno polje koje se indukuje u sekundaru.
Btw, ti 1:1 trafoi su recimo bili obavezni u kupatilskim uticnicama u hotelima, zbog masinica za brijanje koje su radile na 220V i slicnih uredjaja. Danas je sve otislo na niske napone i baterijsko napajanje.

[drBouz]

I kod nas (muzicara), -kada su se vise koristila lampaska pojacala, koja rade na visokim naponima (kod njih recimo trafoi dizu mrezni napon), tu i tamo su ljudi koristili razdvojne trafoe - dakle sa odnosom 1/1 - bas zato da bi se galvanski razdvojio covek od recimo mase pojacala - posto kad je kilavo uzemljenje i t.d. - a uredjaj iz nekog razloga pusta napon na masu - onda onog majstora recimo pecka mikrofon ili tambura.
Bole, mislim da ne gresim - za nas je naizmenicna struja opasnija, iz razloga koji sam vec naveo - jer se mi ponasamo (i) kao kondenzator - koji je za naizmenicnu struju prakticno kratak spoj, a za jednosmernu prilicno velika prepreka (prakticno prekid kola).
Recimo u nf tehnici (audio) - kada signal (koji je naizmenicni-promenljivi) dolazi u bilo koji stepen pojacanja, prvo na sta nailazi je blok-kondenzator - koji sluzi da propusti signal, a da stopira jednosmernu struju tim putem.
Takodjer, mislim da nisi u pravu ni za kontrakciju misica - ali i ako jesi - velika je razlika izmedju - "stego se misic, i ostao stegnut", i "stego se i otpustio misic 50 puta u sekundi, tokom (recimo) deset sekundi" - to je petsto izuzetno snaznih kontrakcija (u prevodu - misic je digao najtezi teg koji moze da podigne 500 puta za 10 sec.) - naravno taj misic se zamori - i kad ga ostavis na miru - prakticno staje (dok vec metabolizam ne odradi sta treba da odradi, tipa da iznese mlecnu kiselinu iz misica i tako dalje).
Sasa skroz gresis - ne kokne te napon, nego struja. -mislim ne tebe, ne daj boze - nego tog nekog koga zvekne - a taj gekne. -gekne dakle ili iz razloga sto se skuvao (on je bio otpornik, i struja koja protice kroz telo, prakticno elektricna energija, u vidu proticanja struje elektrona, se pretvorila u toplotnu energiju, ili tako sto je doslo do razlaganja, najverovatnije vode u krvi - koja je tecna - na svoje primarne hemijske elemente - a to su ugljenik i vodonik (gasovi) - i do zacepljenja krvnih sudova tim mehuricima - a sto se opet, desava pod uticajem protoka elektrona (dakle struje), ili umre od srcanog udara (vec sam naveo iznad par puta) - jer je opet struja prolazila kroz telo, pa izmedju ostalog i srcani misic, koji je usled toga imao jako mnogo kontrakcija - nesto za sta naprosto konstrukciono nije predvidjen ni zamisljen - posto ni biblija ni darvin ni veliki prasak u svojim objasnjenjima pocetka sveta, ne spominju recimo i generator naizmenicne struje - to se spominje tek od tesle

[mbole]

...
Dok se ne zatvori strujno kolo u sekundaru, nema struje nigde. Ni u primaru ni u sekundaru.
A to strujno kolo ne moze da se zatvori sa zemljom.

...

Verovatno si se pogresno "odrazio".
U primaru uvek tece struja i srazmerna je otporu primarnog namotaja i napona napajanja, ako pricamo o klasicnom trafou. Ta struja proizvodi elektromagnetno polje koje se indukuje u sekundaru.
Btw, ti 1:1 trafoi su recimo bili obavezni u kupatilskim uticnicama u hotelima, zbog masinica za brijanje koje su radile na 220V i slicnih uredjaja. Danas je sve otislo na niske napone i baterijsko napajanje.

Nisam.
Mada sam bio malo neprecizan

Da... znam da je neintuitivno na prvi pogled.

Ali na drugi...
To bi znacilo da bi se svaki trafo jednostavno istopio onog trenutka kada ga prikljucis na 220V AC ako nema nicega na sekundaru.
Koiko god da ima namotaja, reaktivni otpor tog kalema je i dalje smesno mali, pa bi struja koja tece bila jako velika.

Npr
Otpor bakra je 0.0171 Oma · mm²/m
Da kazemo da je zica preseka 0.5mm² (vrlo odokativno, al treba nam neka vrednost)
Neka je duzina te zice 200m (gomilica namotaja).
Ukupan omski otpor takvog kalema je 0.0171*200/0.5=6.84 oma
Uz napon 220V to daje struju od: 220/6.84=32A i jedno veliko "puf"

A znamo da se to ne desi

Kalem to jest transformator nije primarno reaktivni (omski) vec induktivni otpor, a induktivitet tog kalema je jako veliki.
U sustini, i jako uprosceno... struja koja se indukuje u kalemu primara je suprotnog smera od one izaziva indukciju pa se ponistavaju kada je sekundar otvoren. Ne do kraja, tako da zaista tece neka struja kroz primar i kada je sekundar otvoren, ali ni blizu onoj koja bi tekla samo na osnovu omskog otpora primara.

To bi vazilo da je u pitanju jednosmerna struja, posto bi tada induktivni otpor postojao samo u trenutku uspostavljanja kola, a posle toga bi kalem bio prost reaktivni otpor, i zaista bi se trafo jednostavno istopio. Ali pricamo o naizmenicnoj struji.

Tako da... tvoja tvrdnja:

U primaru uvek tece struja i srazmerna je otporu primarnog namotaja

je sustiniski tacna, samo zanemarujes da otpor tog primara cine i reaktivna i induktivna i kapacitivna komponenta, od kojih je induktivna najveca, i daleeeeeko prevazilazi druge dve.
I pri tom je dovoljno velika, da je struja zanemarljivo mala.

Sve u svemu... tacno je da tece struja, samo mozemo da je zanemarimo, pa se svede na to da je nema (naravno, ne pricamo o trafou sa Djerdapa gde je i to jako malo ustvari veliko )

[mbole]

Bouz...
Kao sto napisah, ne znam tacne mehanizme kojima struja deluje na telo. Jednotavno me nije previse zanimalo.
Ali na osnovu onoga sto sam procitao i cega se secam, apsolutno sam siguran u to da je jednosmerna zaguljenija. Izmedju ostalog, to je bila jedna od Edisonovih prevara u ratu struja.
A pravo da ti kazem, mrzi me da trazim izvore, dao sam link na ovaj jedan.

Sto se tice misica i kontrakcija.
Probaj da dignes teg od 1kg pruzenom rukom 100 puta. Umorices se ali ces uspeti.
A onda probaj da taj isti teg samo drzis horizontalno, da vidis koliko ces dugo izdrzati
Misicima daleko vise smeta konstantan "grc" nego veliki broj kontrakcija, pri konstantnoj tenziji se mnogo brze umaraju.

[drBouz]

Bole je u pravu ovo za trafo - trafo u praznom hodu, iako je prikljucen, trosi gotovo nista.
*Ne precenjuj moje misice u 100 ponavljanja sa 1kg -ja da sam mog'o da prebacim 100kg rukama, ne bi skole ucio, nego bi razbaciv'o dzakove, i mozak turio na plandovanje
Ovo za misic - prilicno sam siguran, nisi u pravu - misic ce se zamoriti - i moraces da spustis ruku u roku od relativno brzo (jer je naprosto takva konstrukcija naseg tela), medjutim pri strujnom udaru - to nije sto dizanja tega od 1kg brzinom koja nama (eventualno) odgovara - nego je to 50 izuzetno snaznih kontrakcija u sekundi - znaci to je u dve sekunde sto podizanja, ali ne tog tega od 1g, nego onog na koji taj misic moze da izvrsi kontrakciju.
Znaci, uzmi taj teg, i probaj da odradis - to - koliko mozes da izdrzis sa dva tegica od 1kg ispred sebe, ili ono "odruci" -pa to isto.
A onda probas da dizes te tegice do te pozicije, i radis to toliko puta da moras da spustis ruke - jer vise ne mozes - pa mi javni prilikom cega si posle toga imao tesku i dugotrajnu upalu misica. Licno, tvrdim, da ce se to desiti u slucaju "be".

[maricaiivica]

Profesor Bole zasau detalje i detaljno objasnio.
:buga:

[mbole]

drbouz
Probao kao klinac... tada je bilo bitno ko ce vise, ko ce duze... a ne ko ovi danas...

Kad oteras do kraja, to jest do granice izdrzljivosti, pa malo preko... upala misica je ista
Samo mnogo duze vremenski mozes da podizes nesto, nego da ga drzis u staticnom polozaju.

Trenirao sam gimnastiku nekih daaaaavnih godina...
Staticke vezbe su uvek bile daleeeeeko zaguljenije od dinamickih, koliko god dinamicke bile teske.

No, ko sto napisah.. ne znam tacan mehanizam delovanja struje na ljudsko telo.
Znam da ih ima nekoliko... kontrakcija misica, remecenje nervnih impulsa, cisto zagrevanje, elektroliza...

Kad smo vec kod elektrolize, tu ce jednosmerna definitivno napraviti veci dzumbus.
Posto tu imas konstantan protok jona sa jedne na drugu stranu, dok kod naizmenicne imas cas tamo - cas vamo, pa se na kraju ne desi nista (nije bas nista, al...)
Uostalom... ne mozes da izvrsis najprostiju elektrolizu vode naizmenicnom strujom. Mora jednosmernom.