Evo me opet.
Stvarno me iznenađuje da na forumu (izgleda) niko ne radi sa prosušenom čamovinom. Sa cijenom od 125 eura po kubiku jelovina je najjeftiniji materijal do kojeg se može doći. To je 40m2 colarice koja izađe 3 eura po kvadratu. Koliko plaćamo ivericu?
Od čega pravite ograde, kapije, vrtne garniture, radne stolove, merdevine, kozliće, police u garažama...?
Ovdje čamovina ne ide u kuću osim u stolariji, ali se zato koristi za skoro sve ostalo.
Pade mi na pamet tema za forum: Od čega pravite stvari koje služe, kako bi mi iz Bosne rekli "za oko kuće"?
Nemoj se baš bukvalno hvatati za sve što napišem. Prosušena je od mjesec do jedne godine. I pričao sam o colarici. Eventualno štaflama 5*3cm. Å to je daska deblja više joj vremena treba da se osuši. Kad biraš drvo, tražiš što suvlje, ne prvo koje ti dođe pod ruku. A ako paziš na sve što treba dobićeš najsuvlje koje imaju.
Å to se tiče merdevina:
Nije mi se više dalo slikati, pada kiša. Ali sam stavio sve četiri fotografije da ne bi neko rekao da sam slikao samo iz dobrih uglova.
Ovim merdevinama ima već neko vrijeme i služe perfektno. A koliko se sjećam štafle su bile poprilično sirove kad sam ih pravio, tj ne prosušene dovoljno. Igrom slučaja su mi trebale merdevine a nisam našao bolji materijal.
Uopste ne smatram da jeftino=dobro. U 98% slucajeva je obrnuto.
To sto smo sirotinja je druga prica.
Uopste ne smatram da je sa camovinom lako raditi. Naprotiv. Bas zato sto je meka, zahteva perfektno ostar alat, sa malim uglovima, inace se "drpa". Naravno nekome to nije bitno. Meni jeste i kad pravim merdevine, policu za garazu/podrum...
Zato sto je meka, svaka veza koja nije lepak (sraf, ekser...) ne moze da se stegne dovoljno posto utone, pa posle nekog vremena mora opet da se stegne, pa opet utone... Uvek mora debela i siroka podloska da bi prenela silu na dovoljnu povrsinu..
Razlika u tvrdoci izmedju godova (letnje i zimsko drvo) je ogromna, jako zeznuto kad pokusavas da izvuces lepu ravnu povrsinu, glatko zaobljenje...
Meni je sve u svemu tri put lakse da radim sa tvrdim nego sa mekim drvetom.
Jel neko cuo za susaru? Eeee... al onda kosta... pa naravno da kosta. I moje veme kosta. Hocu da pravim nesto danas, ne kroz dve godine. A nemam gde da lagerujem za buduca vremena ko BR.
Daska ispucala na krajevima samo znaci da o njoj niko nije vodio ni minimalno racuna, to jest nije joj ni zamazo krajeve (upravo da ne bi pucala).
16% je mnogo i za gradjevinsku dasku kamoli za stolariju.
Slozim i lagano pritisnem, pa dve tri nedelje pa ako se ne baci... a ako se baci? Platio sam lose ogrevno drvo (pri cemu i nemam pec na drva) 125 evra?
Moze daska da dise jednako koliko hoce u ormanu, ako ce da se pokrivi (iskoriti) pri susenju.
Drugo, posto je za gomilu onoga sto radimo, dovoljna jako mala kolicina (znam samo par njih sa foruma koji prave serije), kolika je to razlika u ceni na kraju?
Koliko bi to bile skuplje ove merdevine ako bi bile pravljene od perfektno suve camovine bez cvora koja kosta 400?
Ajde da malo racunamo.
Nek su ove tvoje merdevine 3 metra visoke, i pola metra siroke (odokativno). Sa slike cenim da je letva reda 5X5.
Daklem imamo 2X3+7X0.5=9.5 metara letve 5X5cm sto je u kubicima 0.02375
0.02375*125 Eur=2.96 Eur
0.02375*400 Eur=9.5 Eur
Racunaj uz to da kod "prosusene" daske imas mnogo veci otpad, sto zbog blagog krivljenja koje si skinuo abrihterom/dihtom, sto zbog onoga sto si jednostavno bacio posto se pokrivilo previse.
OK, imas i nadmeru, al imas je u oba slucaja, a i mrzi me da toliko racunam.
Daklem ti za max 6.5 eur (verovatnije za pola od toga, zbog otpada), sto dodje manje od 3 pakle najjeftinijih cigara, rizikujes da bacis sav svoj trud zato sto se nesto pokrivilo kroz 3 meseca ili dve godine?
Ko sto rekoh, ja svoj rad mnogo vise cenim.
Ja na ovoj kiši ne izlazio napolje, moraćeš mi vjerovati na riječ. Na spojevima se, doduše, vide zazori ali nisu veći od 1mm i ladno drže čovjeka od 130 kg. Da sam znao "natući" prečke vjerovatno ih ne bi ni bilo, ali sada je kasno.
Vlagomjer nemam, kada biram dasku oslanjam se na iskustvo (većinom ono što sam gore naveo) i drugačije se ponašam prema dasci za koju nisam siguran da je došla iz sušare.
Za vertikale vjerovatno govoriš zbog skupljanja? Ponavljam se, ali nekako mislim da svi gledate na pogrešnu stranu. Prirodno sušena čamovina ima prosječnu vlažnost od 12-14%. Ne znam kolika je vlažnost sirove, ali to samo znači da je prosušena daska sve između. Od 15% pa nadalje. Zamisli kolika je vlažnost štafle 5*3 koja je pravilno složena stajala 5,6-10 mjeseci. Pretpostavimo da je 18%, mada zna biti i manja (colarica se suši godinu dana u našoj klimi). Sad nađi takvu štaflu koja je radijalno rezana. Ne da mi se ganjati po tabelama da sračunam koliko se može skupiti takva štafla širine 45-48mm kada spadne sa 18% na 12-14% vlažnosti, ali sam poprilično ubijeđen da je ispod 1mm. Na to natučeš spojeve i sami se popune kada opadne zapremina daske.
sasasasa wrote:...
Za vertikale vjerovatno govoriš zbog skupljanja?
...
Da. Naravno, moras da razmisljas i o okretanju daske i kako se skuplja po kojoj osi. Time donekle mozes poboljsati trajnost spoja. Problem je sto ce cep da se skrati u odnosu na rupu bas u onom delu koji nosi celu silu.
Takodje, lepak i vlazno drvo nisu u velikoj ljubavi. Sto vise vlage ima, drvo manje pije vodu, samim tim i lepka. Drzace to, ali nikada kako treba.
To natucanje spojeva kod camovine i nije najsrecnije resenje. Problem je sto se camovina lako cepa, a opterecenje kod susenja ide u pogresnom pravcu. Kod vrsta koje se teze cepaju, to radi bez problema, no uvek je pametno paziti da opterecenje ide poduzno vlaknima, umesto poprecno na njih. Ista prica kao i kod pravljenja spojeva koji se osiguravaju klinom, gde klin treba da siri spoj u pravcu vlakna.
Nisam pravio rupa - čep , urezao sam prečke u vertikale. I nisam lijepio spojeve. Ovako lako mogu zamijeniti prečku ako joj se šta desi, npr vangabaritni komšija
"Tradicionalno" se spoj dodatno učvrsti ukucavanjem eksera ali sam ja stavio vijke. Ekseri imaju veću otpornost tamo gdje je u ovom slučaju nepotrebna, a vijci su otporniji na čupanje. Tiple nisam stavljao upravo zbog komšije
Za ovo natucanje sam nedavno saznao. Prečka se tuče samo na mjestu gdje se spaja sa vertikalom i to samo da se širina prečke smanji za otprilike 1-2mm ukupno. Natučeni dio se valjda raširi kad se ostalo skupi. Teorija mi nije poznata, mada vidim da BR zna nešto o tome. BR, ako bi mogao objasniti bio bih ti zahvalan.
Aha... ideja je da sirinu poprecne letve, batinama smanjis za tih 1-2mm. Onda urezes u vertikalnu letvu zleb u koji ta izudarana sirina lepo upadne. Vremenom, drvo se vraca na svoje pocetne dimenzije, i tesno zatvori spoj.
Odnosno, kada se malo rasusi ostace lepo zatvoreno posto je pre toga bilo pritisnuto. Da kazemo da je letva "prednapregnuta" ::)
Gde to ekseri imaju vecu otpornost? Na smicanje? Malo tezi slucaj, kad uporedis materijal od koga se prave ekseri i srafovi. Isto vazi i sto se tice drveta, naravno ako se koristi isti precnik srafa i eksera.
Na cupanje su definitivno losiji.
Trece nema.
Jedini problem koji sraf moze da ima je sto je camovina mekana, pa mu glava "tone" kad se pritegne. Ali isto vazi i za ekser, s tim sto on jos i popusta kako se drvo susi, posto drzi cistim trenjem, na jako maloj povrsini (u sustini i sraf drzi trenjem, samo sto je povrsina navoja mnogo puta veca, a i deo uvek ostaje u kontaktu sa drvetom, sto kod eksera nije slucaj).
Kod ovakvog spoja skupljanje usled susenja ima najmanje uticaja. Da je spoj lepljen, prica bi bila drugacija. Kada se dve povrsine koje su zalepljene razlicito skupe (a to se desava u ovom slucaju), sva sila nastala usled toga u sustini kida lepak na samom spoju. 1mm je tu ko autobus.
Sve u svemu, ovaj spoj moze da zeva koliko hoces, sve dok je donja strana precke oslonjena u urez u vertikali, sraf, ekser.. tu sluzi samo da im ne dozvoli da se razidju.
Prednapregnuta - sviđa mi se izraz. Odsada ovo zovem "prednapregnuti spoj". I tako svako ima svoj naziv za spojeve, još jedan neće smetati
Ne znam šta je smicanje... Veću snagu imaju na vertikalni pritisak tj "na dole". Zbog toga se valjda još uvijek koriste u konstrukcijama.
Vijke sam stavio za slučaj da nekom noga "propadne". Tu je veći pritisak na van nego na dole. Zbog toga su se prije udarali ekseri ili klinovi (prije eksera), mada mislim da su vijci bolje rješenje.
